gost 129003
Primećen član
- Poruka
- 960
Pet objavljenih zbirki pesama Dragoljuba J. Filipovića (1884-1933) „Krvave strune“, „Kosovski božuri“, „Srbljak“, „Moravske davorije“ i Niče raja“ predstavljaju značajan domet srpske poezije između dva svetska rata. Sa svojim narodom i srpskom vojskom Filipović je proživeo golgotu I svetskog rata, povlačenje preko Albanije, Krf, Bizertu i solunski front, što je ostavilo dubok trag u njegovoj duši i poeziji. U godinama nakon rata, ovaj „učitelj i narodni pesnik“ je slovi za čoveka posebnog kova, pesnika, boema, borca za opšte dobro, ali istovremeno i nesrećnog pesnika zadojenog tugom i svesnog prolaznosti. Ako bih takve ljude nazvao ljudskim i moralnim gromadama, veličinama, ne bih pogrešio, jer oni kao da imaju večiti cilj da na svojoj, staroj zemlji, okriju novu zemlju i da stvore novi svet, pravedniji, svet pesme, svet vere...
...Motiv slutnje smrti, izrazit u velikih pesnika, kod Filipovića je prisutan u bezmalo svim pesmama, nebo, ptice, kamen, prirodne pojave, magla - slute smrt, bilo smrt junaka, bilo smrt čeda, bilo smrt onih već umrlih. "Sa pesmom u smrt", to je motiv od koga prosto vrvi Filipovićeva poezija. "Kobna suza iz sestrinskog oka...", kako bi to rekao pesnik. "Nije lako neljubljen umreti"… Pesnik žali sam život, nemoćan pred smrću, propašću, nepravdom i žali za jednim starim carstvom koje je smatrao plemenitim, veliča žensku lepotu, žensku patnju, bol za izgubljenim sinovima i muževima. Obraća se gradovima, crkvama, rekama, poljima na kojima se bila bitka - kao da su živa bića, jer za njega ta mesta odišu krvlju, prkosom slabijeg, ali dostojanstvenog i u porazu. Po njemu "zvezde pesmu zapevaju staru", "noć miriše; mesec snuje tajne", "stare pesme mrtve zvezde slave"...
... Knjiga „Sabrane pesme“ Dragoljuba J. Filipovića je zajedničko izdanje Društva srpsko-rumunskog prijateljstva „Riznica - Lužnice“, Udruženja književnika Srbije, Saveza Srba u Rumuniji, Grada Kragujevca i „Dnevnika“ Novi Sad, a priredio ju je poznati novinar, književnik i publicista Svetomir Madžarević. „Sabrane pesme“ su Dragoljuba J. Filipovića učinile ponovo aktuelnim među današnjim ljubiteljima poezije...
Napomena: ceo tekst - prikaz knjige možete pročitati na stranici http://www.mojakritika.com/articles/showblock/id/84
...Motiv slutnje smrti, izrazit u velikih pesnika, kod Filipovića je prisutan u bezmalo svim pesmama, nebo, ptice, kamen, prirodne pojave, magla - slute smrt, bilo smrt junaka, bilo smrt čeda, bilo smrt onih već umrlih. "Sa pesmom u smrt", to je motiv od koga prosto vrvi Filipovićeva poezija. "Kobna suza iz sestrinskog oka...", kako bi to rekao pesnik. "Nije lako neljubljen umreti"… Pesnik žali sam život, nemoćan pred smrću, propašću, nepravdom i žali za jednim starim carstvom koje je smatrao plemenitim, veliča žensku lepotu, žensku patnju, bol za izgubljenim sinovima i muževima. Obraća se gradovima, crkvama, rekama, poljima na kojima se bila bitka - kao da su živa bića, jer za njega ta mesta odišu krvlju, prkosom slabijeg, ali dostojanstvenog i u porazu. Po njemu "zvezde pesmu zapevaju staru", "noć miriše; mesec snuje tajne", "stare pesme mrtve zvezde slave"...
... Knjiga „Sabrane pesme“ Dragoljuba J. Filipovića je zajedničko izdanje Društva srpsko-rumunskog prijateljstva „Riznica - Lužnice“, Udruženja književnika Srbije, Saveza Srba u Rumuniji, Grada Kragujevca i „Dnevnika“ Novi Sad, a priredio ju je poznati novinar, književnik i publicista Svetomir Madžarević. „Sabrane pesme“ su Dragoljuba J. Filipovića učinile ponovo aktuelnim među današnjim ljubiteljima poezije...
Napomena: ceo tekst - prikaz knjige možete pročitati na stranici http://www.mojakritika.com/articles/showblock/id/84
