banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
"Пошто се Дража, четници и Срби сада описују као чудовишта, одлучио сам да додам низ цитата који не само да показују да су их у прошлости сматрани херојима, већ и показује оно што су неке истакнуте личности имале да кажу о њима."
Пре двадесет година, знала сам да је невин по свим оптужбама против њега и од тада сам видела много нових доказа његове невиности. Његово напуштање било је злочин, а као и сваки злочин, злочинцима то није донело стварну корист.
Волела сам ваш народ пре рата, волела сам га и поштовала га све више и више како су године пролазиле, и уверила сам се да херој кога сте дали историји нема премца у нашем времену. “
Дама Ребека Вест (Порука Србима, 8. јула 1966.)
“Михаиловић је био први побуњеник у Европи. Управо је он подигао заставу отпора нацистичком окупатору – и својим деловањем надахнуо је формирање покрета отпора у свим потчињеним земљама.
“Одупирао се нацистима у време док су Совјетски Савез и комунисти још увек сарађивали са њима – а његов рани отпор, успоравањем нацистичког похода, вероватно је спречио пад Москве.
“Допринос Михаиловића савезничкој ствари јавно су признали генерал Ајзенхауер, генерал Де Гол, фелдмаршал Александар, адмирал Харвуд, Антони Идн, председник Труман и касније председник Ричард Никон. На пример, 16. августа 1942. године, три британска официра високог ранга, адмирал Харвуд, генерал Очинлек и ваздухопловни маршал Тедер, послали су Михаиловићу следећи заједнички телеграм: „Са дивљењем пратимо операције које ви водите, а које су од непроцењивог значаја за Савезничку ствар. “
“Данас ниједна обавештена особа не разматра озбиљно комунистичке оптужбе да је Михаиловић сарађивао са Немцима, нити уважава комунистичко монтирано суђење у Београду које је резултирао његовим погубљењем. Комунисти су разоткрили природу неправде коју су чинили када су још пре него је суђење почело најавили да ће Михаиловић бити погубљен након ‘поштеног’ суђења. То су јасно рекли када су одбили да дозволе предочавање доказа које су понудили амерички официри који су били у његовом штабу или амерички ваздухопловци које је спасио.
“Пуковник Роберт Х. МакДаувел, шеф последње америчке мисије код генерала Михаиловића, и можда најискуснији обавештајни официр који је служио на обе стране у Југославији током Другог светског рата, после рата је прегледао немачки обавештајни досије за Југославију. Не само да није нашао доказе да је Михаиловић сарађивао са нацистима, већ је нашао бројне изјаве којима је утврђено да се Хитлер бојао покрета Михаиловић далеко више него што се плашио Титовог покрета.
“Комунисти су се више плашили Михаиловића него икога другог. И зато су, када су га погубили, његово измрцварено тело у тајности покопали, тако да они који су га следили и поштовали не би могли ноћу да дођу да пусте сузу и положе цвеће на његов гроб и да изговоре неколико речи молитве у знак захвалности генералу Михаиловићу, за његово јунаштво и пожртвовност.
“Али упркос свим злостављањима и свим мерама опреза комуниста, истина о Михаиловићу – која је сада нарасла до размера легенде – и даље живи у српском народу. Доказ тога је изванредан чланак о Михаиловићу који је Михајло Михајлов написао за часопис “Њу лидер,” мало пре него што су га Титови судови почетком марта ове године осудили на седам година тешке робије.
“Мислим да би било прикладно да ми у слободном свету који смо свесни истине учинимо све што је у нашој моћи да исправимо искривљени историјски запис и да пред лицем историје оправдамо једну од најплеменитијих личности Другог светског рата.
“Поред тога што је био изузетан војник и сјајан народни вођа, Дража Михаиловић је био човек који се залагао за све оно у шта ми у Америци верујемо. Искрено је веровао у права која су уткана у нашу Декларацију о независности – у право на слободу мишљења и говора, и слободу свакога да следи сопственим верским, политичким, економским и друштвеним уверењима, без ограничења или принуде од стране државе.
“Конгрес Сједињених Држава требало би да се придружи петицији америчких ваздухопловаца да им се омогући да се у Вашингтону од јавних средстава подигне споменик који би у знак захвалности био посвећен генералу Дражи Михаиловићу, спасиоцу америчких ваздухопловаца.
“Поред тога, има још нешто што слободни свет дугује у знак сећања на генерала Дражу Михаиловића. Надам се да ће се тај дуг једног дана у потпуности отплатити ослобађањем његовог народа од комунистичке тираније.”
Сенатор Франк Ј. Лауше, демократа из Охаја, 27. марта 1975
“Размислио сам за тренутак и рекао сам му: „Имамо четири велика дана, Божић, Нову годину, Дан независности и Дан захвалности. Божић волимо јер је Христов дан. У Новој години уживамо јер у њу гледамо с надом, дочекујемо је понекад не превише мудро, па нас често после славља од пића боли глава. Дан независности био би диван да није туге због поднетих жртава која обузима Југ, због нашег Грађанског рата. Дан захвалности је наш дан, наша Слава, јер тога дана захваљујемо Богу за наше оце осниваче и за рађање наше земље у слободи. “
“Михаиловић је одговорио: „Добро, указаћемо почаст Америци, и навечер тог дана на сваком планинском врху Србије наши сељаци ће палити ватре.“
“На Дан захвалности, тројица Американаца, који су стајали у малом селу високо у српским планинама, видели су како настаје огромно ватрено „А“. Затим су се упаљене ватре једна за другом ређале, док се у даљини није зацртало једанаест планинских врхова.
“Тога се сећам. Величанствена почаст Америци коју јој је указао један заиста сјајан човек.”
Пуковник Алберт Б. Сајц, амерички официр за везу код генерала Михаиловића
“У то време је садашњи диктатор Југославије, маршал Јосип Броз, звани Тито, био емигрант, студирајући у Москви као верни присталица Треће интернационале – Коминтерне – која је склопила савез са Хитлеровом Немачком, у склопу програма агресије из узајамне користи. Две и по године, током најмрачнијих дана борбе против Немачке, Италије и Јапана, Михаиловић, бивши министар рата у Југославији, борио се на нашој страни.
“Није се постављало питање његове оданости или храбрости све док је постојала стварна неизвесност у исход рата. Тек након што се видело да је наша победа сигурна, други елементи у Југославији пришли су добро опремљеним и снабдевеним Титовим редовима, који су тада почели да од Сједињених Држава и Британије примају све што је било обећано – али никада није било испоручено – Михаиловићу.
“Захтев за подношење доказа у прилог Михаиловићу Тито је категорички одбио, а његове присташе у Кремљу сада отворено траже да се све Титове тврдње усвоје, без оспоравања.
“Са сваке тачке гледишта, са становишта америчког права, обичаја и расуђивања, начин како се ово суђење спроводи је беспримеран. То је у супротности с нашим основним појмовима о праведности, поштеном поступку и праву сваке оптужене особе да јој буде дозвољено да позове сведоке у своју одбрану.“
Клер Бут Лус, амерички драматург, новинарка, амбасадорка и прва жена изабрана у амерички Конгрес, 20. априла 1946.
- Дали сте историји хероја каквог нема у нашем времену
Пре двадесет година, знала сам да је невин по свим оптужбама против њега и од тада сам видела много нових доказа његове невиности. Његово напуштање било је злочин, а као и сваки злочин, злочинцима то није донело стварну корист.
Волела сам ваш народ пре рата, волела сам га и поштовала га све више и више како су године пролазиле, и уверила сам се да херој кога сте дали историји нема премца у нашем времену. “
Дама Ребека Вест (Порука Србима, 8. јула 1966.)
- “Док седим пишући ове ретке у рану зору пред непомичним морем, Михаиловић стоји пред стрељачким стројем. Ја се не бавим тиме шта је први герилац Европе требало да уради или није урадио; оно што ме брине јесте то да нико не стаје у његову одбрану.”
- “Британска штампа је објавила немачку награду понуђену за хватање Тита, али је само један лист споменуо (ситним словима) награду за хватање Михаиловића. И оптужбе за сарадњу с Немцима су се наставиле.”
- “Генерал Драгољуб Михаиловић се на изузетан начин истакао као врховни командант снага Војске Југославије, а касније и као ратни министар, организовањем и вођењем значајних снага отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. године. Несаломљивим напорима његове војске, многи ваздухопловци Сједињених Држава спашени су и враћени на сигурно, на пријатељску територију. Генерал Михаиловић и његове снаге, иако су били ускраћени за довољне залихе и борећи се под крајње неповољним условима, опипљиво су допринели савезничкој ствари и одиграли су кључну улогу у постизању коначне савезничке победе.”
- “Коначна трагедија Драже Михаиловића не може избрисати сећање на његову јуначку и често усамљену борбу против двојних тиранија које су погодиле његов народ, нацизам и комунизам. Знао је да тоталитаризам, без обзира какав назив носио, значи смрт слободе. Тако је постао симбол отпора свима онима широм света који су водили херојску и усамљену борбу, сличну његовој, против тоталитаризма. Михаиловић је припадао Југославији; његов дух сада припада свима онима који су спремни да се боре за слободу.”
- “Ни са чим упоредиво спасавање више од 500 америчких ваздухопловаца од заробљавања од стране непријатељских окупационих снага у Југославији током Другог светског рата, што су извршили генерал Драгољуб Михаиловић и његови четнички борци за слободу, за шта га је председник Хари С. Труман одликовао медаљом „ Легије заслуга,“ поред осталог симболизује дубоко лично уважавање и поштовање свих спашених америчких ваздухопловаца и њихових потомака, чија ће захвалност бити вечна.”
- “Генерал Дража Михаиловић је био патриота, храбар војник и одважан савезник Сједињених Држава и свих народа који су кренули у рат почетком четрдесетих година да би уништиле тираније које су желеле да поробе наш свет. Стотине америчких пилота дугују своје животе генералу Михаиловићу и његовим снагама, и амерички народ никада неће заборавити тај дуг. Све док у било којој нацији постоје родољуби, име генерала Драже Михаиловића памтиће се и уважавати.”
- Зашто је Михаиловић битан
“Михаиловић је био први побуњеник у Европи. Управо је он подигао заставу отпора нацистичком окупатору – и својим деловањем надахнуо је формирање покрета отпора у свим потчињеним земљама.
“Одупирао се нацистима у време док су Совјетски Савез и комунисти још увек сарађивали са њима – а његов рани отпор, успоравањем нацистичког похода, вероватно је спречио пад Москве.
“Допринос Михаиловића савезничкој ствари јавно су признали генерал Ајзенхауер, генерал Де Гол, фелдмаршал Александар, адмирал Харвуд, Антони Идн, председник Труман и касније председник Ричард Никон. На пример, 16. августа 1942. године, три британска официра високог ранга, адмирал Харвуд, генерал Очинлек и ваздухопловни маршал Тедер, послали су Михаиловићу следећи заједнички телеграм: „Са дивљењем пратимо операције које ви водите, а које су од непроцењивог значаја за Савезничку ствар. “
“Данас ниједна обавештена особа не разматра озбиљно комунистичке оптужбе да је Михаиловић сарађивао са Немцима, нити уважава комунистичко монтирано суђење у Београду које је резултирао његовим погубљењем. Комунисти су разоткрили природу неправде коју су чинили када су још пре него је суђење почело најавили да ће Михаиловић бити погубљен након ‘поштеног’ суђења. То су јасно рекли када су одбили да дозволе предочавање доказа које су понудили амерички официри који су били у његовом штабу или амерички ваздухопловци које је спасио.
“Пуковник Роберт Х. МакДаувел, шеф последње америчке мисије код генерала Михаиловића, и можда најискуснији обавештајни официр који је служио на обе стране у Југославији током Другог светског рата, после рата је прегледао немачки обавештајни досије за Југославију. Не само да није нашао доказе да је Михаиловић сарађивао са нацистима, већ је нашао бројне изјаве којима је утврђено да се Хитлер бојао покрета Михаиловић далеко више него што се плашио Титовог покрета.
“Комунисти су се више плашили Михаиловића него икога другог. И зато су, када су га погубили, његово измрцварено тело у тајности покопали, тако да они који су га следили и поштовали не би могли ноћу да дођу да пусте сузу и положе цвеће на његов гроб и да изговоре неколико речи молитве у знак захвалности генералу Михаиловићу, за његово јунаштво и пожртвовност.
“Али упркос свим злостављањима и свим мерама опреза комуниста, истина о Михаиловићу – која је сада нарасла до размера легенде – и даље живи у српском народу. Доказ тога је изванредан чланак о Михаиловићу који је Михајло Михајлов написао за часопис “Њу лидер,” мало пре него што су га Титови судови почетком марта ове године осудили на седам година тешке робије.
“Мислим да би било прикладно да ми у слободном свету који смо свесни истине учинимо све што је у нашој моћи да исправимо искривљени историјски запис и да пред лицем историје оправдамо једну од најплеменитијих личности Другог светског рата.
“Поред тога што је био изузетан војник и сјајан народни вођа, Дража Михаиловић је био човек који се залагао за све оно у шта ми у Америци верујемо. Искрено је веровао у права која су уткана у нашу Декларацију о независности – у право на слободу мишљења и говора, и слободу свакога да следи сопственим верским, политичким, економским и друштвеним уверењима, без ограничења или принуде од стране државе.
“Конгрес Сједињених Држава требало би да се придружи петицији америчких ваздухопловаца да им се омогући да се у Вашингтону од јавних средстава подигне споменик који би у знак захвалности био посвећен генералу Дражи Михаиловићу, спасиоцу америчких ваздухопловаца.
“Поред тога, има још нешто што слободни свет дугује у знак сећања на генерала Дражу Михаиловића. Надам се да ће се тај дуг једног дана у потпуности отплатити ослобађањем његовог народа од комунистичке тираније.”
Сенатор Франк Ј. Лауше, демократа из Охаја, 27. марта 1975
- Амерички официр се сећа прославе Дана захвалности са генералом….
“Размислио сам за тренутак и рекао сам му: „Имамо четири велика дана, Божић, Нову годину, Дан независности и Дан захвалности. Божић волимо јер је Христов дан. У Новој години уживамо јер у њу гледамо с надом, дочекујемо је понекад не превише мудро, па нас често после славља од пића боли глава. Дан независности био би диван да није туге због поднетих жртава која обузима Југ, због нашег Грађанског рата. Дан захвалности је наш дан, наша Слава, јер тога дана захваљујемо Богу за наше оце осниваче и за рађање наше земље у слободи. “
“Михаиловић је одговорио: „Добро, указаћемо почаст Америци, и навечер тог дана на сваком планинском врху Србије наши сељаци ће палити ватре.“
“На Дан захвалности, тројица Американаца, који су стајали у малом селу високо у српским планинама, видели су како настаје огромно ватрено „А“. Затим су се упаљене ватре једна за другом ређале, док се у даљини није зацртало једанаест планинских врхова.
“Тога се сећам. Величанствена почаст Америци коју јој је указао један заиста сјајан човек.”
Пуковник Алберт Б. Сајц, амерички официр за везу код генерала Михаиловића
- “Сједињене Државе морају инсистирати на поштеном и отвореном суђењу генералу Михаиловићу, хероју антикомуниситичких четника, који је сада у рукама комунистичког режима маршала Тита у Југославији, јер само тако наши будући савезници ће моћи да се ослоне на нашу дату реч, као нација.
“У то време је садашњи диктатор Југославије, маршал Јосип Броз, звани Тито, био емигрант, студирајући у Москви као верни присталица Треће интернационале – Коминтерне – која је склопила савез са Хитлеровом Немачком, у склопу програма агресије из узајамне користи. Две и по године, током најмрачнијих дана борбе против Немачке, Италије и Јапана, Михаиловић, бивши министар рата у Југославији, борио се на нашој страни.
“Није се постављало питање његове оданости или храбрости све док је постојала стварна неизвесност у исход рата. Тек након што се видело да је наша победа сигурна, други елементи у Југославији пришли су добро опремљеним и снабдевеним Титовим редовима, који су тада почели да од Сједињених Држава и Британије примају све што је било обећано – али никада није било испоручено – Михаиловићу.
“Захтев за подношење доказа у прилог Михаиловићу Тито је категорички одбио, а његове присташе у Кремљу сада отворено траже да се све Титове тврдње усвоје, без оспоравања.
“Са сваке тачке гледишта, са становишта америчког права, обичаја и расуђивања, начин како се ово суђење спроводи је беспримеран. То је у супротности с нашим основним појмовима о праведности, поштеном поступку и праву сваке оптужене особе да јој буде дозвољено да позове сведоке у своју одбрану.“
Клер Бут Лус, амерички драматург, новинарка, амбасадорка и прва жена изабрана у амерички Конгрес, 20. априла 1946.
- „Ниједан народ у Европи нема херојскији запис у овом рату од Срба. Међу њима ниједан херој није славнији од генерала Драже Михаиловића. „
Није то једино чему се чудиш.
