Драгољуб Дража Михаиловић

Личне ствари генерала Михаиловића су већ одавно излагане на многим местима, музеј посвећен само њему је само наставак тога свега, да се све обједини на једном месту.
Cicine-naocare-copy-NET.jpg

Cicin-licne-stvari-high-rez-copy-NET.jpg
 
Pazi da ce stvari cicice koje Bia cuva kao naslednik Ozne koja ih je zaplenila prilikom hapsenja doticnog biti donirane u taj imaginarni muzej.
toga se najvise i plase bivsi tzv partizani i ono koji su ih kasnije nasledili,
jer iako je mnogo toga davno unisteno ako bia otvori svoje arhive....mnogi od vas tzv partizana i njihovih potomaka dugo cete se sramiti svega sto tada ispliva na videlo...
 
u oba muzeja koja si naveo je i puno dokumenata o saradnji četničkog nepomenika i okupatora i veličini njegove uzdaje, a koje vi pobornici gubitnika ne priznajete a sad ovo priznajete, licemerno.....
sto bi vas ministar dacic rekao "Don't mix frogs and grandmothers" z:mrgreen:
muzeje niko nije sporio,
osporavano je samo ocigledno isfabrikovane , falsifikovane , tendenciozno i selektivno izvucene informacije iz konteksta .
na taj nacin prikazane "argumente" svako normalan ce da ospori .
 
То наравно тамо не пише а како је требало баш тако нешто онда је морало да иде на дораду па имамо познате комунистичке фалсификате у виду Дражиних писама Степинцу и Павелићу рецимо ли оних инструкција Ђуришићу и да не набрајам има их много.И то се такође чува тамо што не значи да је истина, Дражине ствари немају везе са тим и то ће да дају у догледно време а ове фалсификате могу да задрже већ су проваљени.
 
Pazi cela ta arhiva gde u slovce pise o vasim bratskim vezama sa ujkicama, svabama i zabarima je pala u ruke partizana na Glavaticevu kod Konjica kad ste sprintali sa Neretve u brisucem letu jer ste tako dobili po nosu da vam je to bio praktiicki kraj. Nesto slicno cete ponoviti dve godine kasnije u maratonu do Slovenije i Austrije.

što je babi milo, to joj se i snilo :maramica:
 
Toliko da mu se ni za koske ne zna dal su u Atlanskom ili Tihom okeanu.
pa to je krivica feldvebela i njegovih ubica koji su se tada vodili proverenom kriminalnom logikom
"nema tela , nema dela"
ali su se tu malo presli jer sta su kosti naspram istine koja zadnjih desetak godina lagano izbija na videlo.

ljudi svakako umiru, ali legenda o njima zivi i posle njih ....
 
Сан свих крииналаца је да имају у својим рукама и иза себе моћ државе. Овима је то пошло за руком више од пола века Бане.
Један од метода је и деградација свих моралних, етичких, вредности и њихових носилаца као узора и синбола. Али, са Дражом и његовом војском им није успело дуже него што је трајала њихова власт, а и то је било предуго.
 
Дража Четник – легенда источне Пољске
Магазин - Седмица


фебруар 2, 2019

Документарно-играни филм Телевизије Пољске (вечерас на РТС 2, од 18:50) говори о животу
Драгана Сотировића, човека кога сматрају легендарним јунаком пољског герилског покрета. Сотировић је успешно командовао јединицама у борбама против украјинских осовинских формација, као и у борбама за ослобођење Лавова од Немаца

Мајор Сотировић је у Другом светском рату био један од најпопуларнијих команданата пољске Домовинске армије – Армије Крајова. Највише је користио управо псеудоним „Дража“, тако да га и филмска екипа ТВ Пољске, и сведоци догађаја који се појављују у филму, мајора Сотировића једноставно зову – Дража. Поред Пољака, у филму се као сведоци појављују и његов син и унук, Михајло и Никола Сотировић.
Као млади официр, Сотировић се придружио генералу Михаиловићу на Равној Гори већ у мају 1941. године. Почетком 1942. године на железничкој станици у Крагујевцу препознао га је један љотићевац и пријавио Гестапоу. Заробљен је и после испитивања и боравка по немачким затворима и логорима у Србији, пребачен је у логор Рави Руској на истоку Пољске (данас у Украјини).
Из тог логора је касније премештен у Стриј, одакле бежи 13. јануара 1944. и прикључује се Армији Крајова. Пошто су проверили ко је и шта је, Пољаци су га поставили за заменика команданта 14. уланског пука (пук лаке коњице) у области града Лавова (данас такође у Украјини).
Сотировић је успешно командовао јединицама у борбама против украјинских осовинских формација, као и у борбама за ослобођење Лавова од Немаца. На предлог Команде Југоисточних пољских снага, на челу са генералом Владиславом Филиповским, одликован је највишим пољским војним ореденом, „Виртути Милитари“. Касније је унапређен у чин мајора Пољске армије.

И Совјети, који су садејствовали у борбама за ослобођење Лавова, одликују Сотировића, али га, као и многе друге пољске официре, ускоро хапсе. Он успева да побегне и током августа 1944. постаје командант јединице Д-14 у саставу Групе Варта Пољске армије. Совјети га поново хапсе, а из болнице у Жешову ослобађа га пољска организација која се борила против Совјета.
Априла 1945. године поново се прикључио Групи Варта. Последња акција у којој је учествовао била је напад на совјетску базу код села Домарадз, 25. јуна 1945. године. После расформирања Групе Варта, крајем августа 1945. успео је да емигрира у Француску. Живео је у Монаку, под псеудонимом Жак Роман. Сарађивао је и са пољским и са српским емигрантима. Жалио је што је део Пољске за који се борио припојен Совјетском Савезу. Судбину пољског народа у области Лавова поредио је са судбином српског народа на Косову и Метохији.
Драган Сотировић је био велики верник и хиландарски ходочасник. На Свету Гору је одлазио сваке године, чак и када му је здравље било озбиљно нарушено, тако да је 1987. године преминуо у Солуну, враћајући се са последњег ходочашћа.
http://www.sedmica.me/tzhjt/?fbclid=IwAR0WI4UgLIS8LDysnBMYIDQo-hPeCYaQuFX6loWQRBsWqnQf-UevvmYKur0
 
Ђенерал Михаиловић, Српски Чича је и поред невиђеног напота титоиста издржао тест времена, а њихов непоменик није.
То је суштина и резултат који је релевантан за историју.

:ok: Suština cele priče o srpskom junaku.Ipak narod i istinu ne možeš prevariti ma koliko god se trudio falsifikovanjem,masovnim ubijanjem,zločinačkim represalijama a to je i nauk budućim generacijama
 

Back
Top