Драгољуб Дража Михаиловић

Koča:
ти то проверено знаш?

па шта може да буде када су и људе који си прошли логоре или чак које су Немци стрељали, након рата проглашавали "народним непријатељима" и "сарадницима окупатора" не би ли им отели имовину или из чисто идеолошких разлога...зато ме чуди...

иначе Додићева биографија је импресивна...а доста се истакао и у борбама против другог зла - комуниста...да га нису стрељали Немци, сигурно би то урадили комунисти...па и нема неке логике за ово, признаћеш?
Kliknite za proširenje...


Izgleda vise mu smetale svabe cim su ga cica i srpska majka predali njima.
 
Неки очигледно због фрустрација не могу да одрже ни основни ниво дискусије али шта да се ради....то више говори о њима и њиховом душевном стању...али зар немају паметнија посла у животу, кад се већ све своди на провокације, лажи и бескрајно лупетање...

Истине ради, само мало пре него што ће га Немци заробити, Дража га је именовао за команданта Опленачког корпуса...Откривен је и Немцима предат од стране гестаповског агента...
 
Дража и војвода Баћовић јуна 1944 године.
50725415_1205148132976106_2333414173813243904_o.jpg

Баћовић је у енглеској униформи коју је добио док је био на венчању Петра II Карађорђевића у Лондону и тамо представљао Дражу.
 
@Лекизан

свака част на фоткама!

__________________

Pre-i-posle-crkva-Sv-apostola-Petra-i-Pavla-u-Krivoj-Reci-12-o.jpg


Pre i posle: crkva Sv. apostola Petra i Pavla u Krivoj Reci. Dana 12. oktobra 1942. godine, pripadnici folksdojčerske SS-divizije "Princ Eugen" ušli su u selo Krivu Reku, u potrazi za štabom četničkog Rasinskog korpusa, pod komandom majora Dragutina Keserovića (operacija "Kopaonik"). Četnici su, međutim, na vreme bili upozoreni i selo su napustili pre dolaska Nemaca, izbegavši uništenje. U cilju odmazde za pružanje utočišta ustanicima, esesovci su Krivu Reku spalili, pobivši – na najsvirepije načine – sve u selu, uključujući i odojčad (odmazda je zahvatila i sela Mačkovac i Bačevce). Pre pokolja, oko 45 muškaraca, osumnjičenih za učešće u ustanku, zatvoreno je u staru seosku crkvu (sagrađenu 1618. godine i posvećenu Sv. apostolima Petru i Pavlu). Pobivši žene, decu i starce, folksdojčeri su zarobljene muškarce izveli napolje, streljali, a zatim njihova tela vratili u crkvu, koju su minirali. Dizanje hrama u vazduh ovekovečio je ratni dopisnik SS-a Homan. Stao je na sigurnu udaljenost od minirane građevine, i snimio je tačno trenutak pre i posle aktiviranja eksploziva. Na prvoj slici stara crkva se vidi poslednji put u celini, okružena dimom zapaljenog naselja (desno se vidi plamteći crkveni zvonik). Na drugoj slici bogomolja se više ne vidi, dok se zemlja, drveće i objektiv esesovskog fotografa tresu od detonacije. (Crkva, međutim, nije potpuno uništena; preživeo je veći deo zidova, i jedan deo fresaka.) Ovo je bila prva akcija "Princ Eugen" divizije. Zločin je izvršio I bataljon njenog 2. puka, pod komandom sadiste Riharda Kazerera (bataljon) i Augusta Šmidhubera (puk). Iako su zločinu lično prisustvovali, obojica su posle rata pred islednicima tvrdili da su tek naknadno saznali za njegovo izvršenje, prebacujući krivicu jedan na drugoga. Obešeni su u Beogradu, početkom 1947. godine. Komandant divizije, Artur Fleps, uhvaćen je i pogubljen od strane Sovjeta dve i po godine ranije. Krivorečka crkva je obnovljena, kao i celo selo, i dan-danas stoji na istom mestu. U staroj bogomolji, koja ove godine slavi četiri veka postojanja, svakog 12. oktobra vrši se svečani parastos žrtvama SS-divizije "Princ Eugen".


Text: Ivan Ž.

Photographer: Homann.
Date: 12 October 1942.
Location: Kriva Reka (Kopaonik), Yugoslavia.
Original caption: unknown.

Sources: National Archives, 242-JRP-34-26-15; ibid., 242-JRP-34-26-16; Otto Kumm, Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", Winkelried-Verlag, Dresden, 2007, pp. 45–52; Miodrag Đ. Zečević, Jovan P. Popović (eds.), Dokumenti iz istorije Jugoslavije – Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača iz Drugog svetskog rata, IV, Arhiv Jugoslavije, Printer Komerc, Beograd, 2000, pp. 180–182; Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, I, 4, Vojno delo, Beograd, 1954, p. 278; Jovo Popović, Vješala za generale, Stvarnost, Zagreb, 1986, pp. 160–163; Arhiv Jugoslavije, 110, F-824-791; ibid., F-828-409-474; ЦАМО РФ, ф. 240, оп. 2779, д. 1187, л. 79; Mesto streljanih žrtava sa grobnicom i crkvom u Krivoj Reci na Kopaoniku, Spomenici kulture u Srbiji; Istraživački i konzervatorsko-restauratorski radovi na crkvi Sv. Petra i Pavla u Krivoj Reci – op. Brus, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo; Verica Nikolić, Tamara Petrović, Kriva Reka, RTV Brus (YouTube), 2017. File restoration: Ivan Ž.
 
banebeograd:
Покајничко писмо докторке која је тровала генерала Дражу Михаиловића:
“Нема признања ни покајања које може да ме одбрани од себе”

http://www.opanak.net/pokajnicko-pismo-doktorke-koja-je-trovala-generala-drazu-mihailovica/
Kliknite za proširenje...


Покајничко писмо докторке која је тровала генерала Дражу Михаиловића: “Нема признања ни покајања које може да ме одбрани од себе”
Овим повлачим речи од малопре да су наши снови били невини.
Наши снови су од крви. Од лудила. На моје очи, баш у партизанима, стрељани су и маљевима убијани сељаци, попови, ђаци, трговци… Пуне су јаме наших честитих идеала и невиних снова. Која невиност и због чега? Зар због тога што сам, и као лекар, интимно веровала да је Стаљин бесмртан, да он, ни биолошки, не може умрети?!
У Београду, 16. јула 1946. године
Kliknite za proširenje...

Šta reći posle ovih pokajnićkih reči jedne partizanke.Čitajući njenu ispovest osetio sam neku mučninu i bes što ti kroato-komunistički zlotvori nisu kažnjeni do dana današnjeg
Najtužnije i najogavnije je od svega što se i dan danas kroato-komunistički ološ hvali nekakvim pobedama nad nedužnim srpskim narodom

Ova ispovest jedne partizanke trebala bi da uđe u udžbenike istorije za osnovce za nauk budućim srpskim generacijama šta se dešava kada Srbi dovedu srpskog dušmanina da im vlada
 
Poslednja izmena:
Поента и јесте Маре у томе што си рекао. Однос Срба данас. Званично изједначавање два покрета без осуде, не правне јер је за њу касно свих оних Срба који су у томе учествовали свесно, не може да доведе до помирења, и то се види и на овом ПДФ -у и на Историји.Посткомунистички режими у другим државама у којима су ови владали су успоставили јасну ограду према тим питањима и кренули даље, Срби нису. Данашња Русија је измирила Црвене и Беле јасно се односећи према бољевизму као идеологији и његовој пракси у поратном периоду, Срби нису.Код нас се титоисти још увек заклањају пертизанским покретом отпора да би оправдали титоистичку идеологију и њену праксу.Због тога се ми и даље вртимо у зачараном кругу подељености и не мрдамо из њега.
Иза титоистичког режима леже злочини који су много дубљи од само физичког покушаја униђтења својих противника, а у њих се у самосталној држави Србији не улази. са јасним државним опредељењем, па су зато и одлуке у вези са рехабилитацијама, давањем имена улица, споменицима итд. несистематске и често контрадикторне.Зато се само код нас досијеи не отварају, а сада већ трећа генерација Црвених принчева коју је на феудалном принципу наслеђивања титоизам увео и даље влада и доноси одлуке о судбини Србикје.
 
Screenshot-3.png


Operacija "Crno". Hočkisovi tenkovi (H-39) 2. čete 202. oklopnog bataljona, priključeni SS-diviziji "Princ Eugen" (Šmidhuberovoj koloni), prolaze pored jedne razrušene kuće na putu Stolac–Bileća, goneći hercegovačke četnike. Nemački fotograf je sliku opisao sledećim rečima: "U iznenadnom napadu zarobljeni. Tenkovi nastupaju kao prethodnica pored kuća uništenih od strane bandi u ranijim borbama." (Naslov reportaže se odnosi na četnike, koji su zaista u iznenadnom napadu zarobljeni.) Fotografija je, međutim, znatno maštovitiji natpis dobila od savezničkih reportera, koji su je preuzeli iz nemačke štampe: "Uništiti sve zbog nekolicine. Jugoslavija. Nacistički tenk patrolira razorenim ulicama jugoslovenskog sela koje je namerno uništeno nakon hvatanja grupe četnika koja se skrivala u ovom planinskom gradu. Kada se posumnjalo na prisustvo grupe rodoljuba, nemačke trupe su poslate da raščiste oblast. Selo je opkoljeno i posle žestokih borbi gerilci su se predali, noseći svoju zastavu. Sledeći uobičajeni nacistički korak bio je uništenje ovog grada u Hercegovini. Po rečima nemačkog natpisa: 'Tenkovi su patrolirali ulicama sela koje je uništeno bez novih borbi.' Sada su na redu rodoljubi koji su otpočeli opštu ofanzivu protiv Osovine u istočnoj i centralnoj Bosni, tokom koje su snage generala Mihailovića već zauzele nekoliko gradova." (Četnici jesu pripremali opštu ofanzivu, što potvrđuju i nemački izveštaji, ali su je Nemci sprečili svojom velikom protivustaničkom operacijom. Sve ostalo navedeno u savezničkom natpisu plod je novinarske mašte. Nikakve borbe nisu vođene kod ove, sudeći po ostalim slikama, usamljene ruševine na putu Stolac–Bileća.)

Tekst: Ivan Ž. / Kolik / ACME.

Fotograf: Kolik.
Datum: maj 1943.
Mesto: nepoznato, Jugoslavija.
Originalni natpis: "U iznenadnom napadu zarobljeni. Tenkovi nastupaju kao prethodnica pored kuća uništenih od strane bandi u ranijim borbama."

Izvor fajla: National Archives, 242-JRP-45-39-21.
 
Кочо, они су толико били( а неки и остали до данас!) својом приликом да успоставе своју влас коју су добили, да ни сањали нису да ће неко у њиховој држави коју су већ видели непромењеног облика у вечности, имати икада прилике да види ове документе који нису под њиховом контролом.
 
Бивши учитељ поклонио чича Дражине скије Војиславу Михаиловићу
31. јануара 2019.

Учитељ у пензији Добривоје Гајић (95) из Шапца поклонио је данас чича Дражине дрвене скије генераловом унуку Војиславу Михаиловићу.
Capture-22.png
Фото: С. Јањић
Добривоје је ове скије чувао 72 године и сад је одлучио да их да генераловом наследнику. Чин примопредаје обављен је у просторијама ПОКС-а у Шапцу.

Гајић је скије добио док је после рата радио у селу Горњи Оровић код Љубовије. Поклонио му их је 1947. године Смиљко Радосављевић код којег је Дража Михаиловић у ратним годинама оставио своје скије. Гајић нам је испричао да је и он сам неколико година скијао на њима, као и да нико осим њега и његове породице није знао коме скије припадају. – Када сам саградио кућу у Шапцу, пренео сам их на таван и сместио сам их иза “рогова”, да се не виде када се уђе – каже Добривоје. – Имао сам и штапове, знам да сам и њих ставио горе, али сада не могу да их нађем. Драго ми је да сам данас чича Дражином унуку предао ове скије и што коначно могу јавно да кажем шта сам 40 година чувао у срцу. Унук Драже Михаиловића је такође имао поклон за деда Добривоја. Овом приликом, уручио му је генералову фотографију на скијама из 1942. године, а на полеђини је написао посвету.

skije1.png

Фото: С. Јањић
– Почаствован сам поклоном – изјавио је Михаиловић. – Пре пар месеци сам сазнао да Гајић поседује дедине скије. Намера ми је да у будућности буде отворен музеј посвећен мом деди у којем ће поред докумената бити изложене и ове скије.

Најстарији члан
IMG-7e7d819cc1c5c15082dd939.jpg

Фото: С. Јањић
Добровоје Гајић данас је одлучио да приступи ПОКС-у и тако постао њихов најстарији члан. Председник ПОКСА-а Жика Гојковић му је уз честитке пожелео да још дуго, дуго буде њихов члан.
С. Ј. М, Новости
http://hronograf.net/2019/01/31/biv...iTOa6KaRcHeSr6KlOPqhInO48mMq1JbA38ph636dy5I0I
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Š
  • Zatvorena
Draža/Tito-ljubavnice
Odgovora
3
Pregleda
248
đavolčić
đavolčić

Back
Top