Драгољуб Дража Михаиловић

По одобрењу немачког генерала Турнера, генерал Недић је договорио сарадњу са пуковником Михаиловићем:

Отприлике 3 дана после ступања на дужност председника владе појавио се код њега пуковник Александар Мишић са још 2 официра по налогу Михаиловића и изјавио да би овај желео да се са председником Недићем бори против комуниста, те моли наоружање и опрему за 2000 људи, а посебно обућу. Недић је изјавио пуковнику Мишићу да му не може набавити ципеле и предложио употребу опанака. Између осталог, оставио је Михаиловићу да очисти област западно од Мораве. Овде треба нагласити да је Недић ове преговоре водио уз моје одобрење…<a href="https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Партизанско-четнички_сукоб#cite_note-ReferenceC-12"><span>[</span>12<span>]</span></a>

— Извештај Харaлда Турнера од 6. новембра 1941. о покушајима Драже Михаиловића да преговорима са Недићем и Немцима ојача свој положај за борбу против комуниста
 
Partizani su ovu zemlju oslobodili od nacizma i fašizma i vi možete "do sutra" da banderišete ali tako će i ostati.
Најбоље да нису јер народу таква слобода и није била потребна, зато се сада обрачунава са комунистичким наслеђем на овакав начин.
 
Nisu parole to je sušta istina.
не. суштина бољшевичке револуције и целе те партизанске "борбе" била је у отимачини туђе имовине. то је основни мотив и покретачка сила (spiritus movens) целог тог њиховог млатарања по босанским и црногорским чукама. борба против окупатора била је обична фасада за оружану револуцију, којом је једна мала, фанатична, добро организована терористичке организација (КПЈ) под страним покровитељством (СССР), извела преврат и преузела власт у држави. иначе, да су комунисти били пре свега борци против окупатора, не би чекали напад на СССР да подигну "устанак".
 
Броза је за врховног команданта партизанских јединица изабрао Политбиро Комунистичке партије? значи, парти-зани су били парти-јска паравојска. мислим, то је позната ствар, али увек треба да се нагласи.
Paravojna formacija zbog terorizma zabranjene političke stranke.
 
Од њих је све почело, касније су дошли до корпуса.
Какви су ти онда комунисти, њих је било још мање.
називи односно формацијски називи немају везе са стварним бројним стањем јединица тако су за људство од неких 20ак војника називали четом а стотинак је већ био батаљон
тако и нумерација јединица нпр 211 оклопна бригада 63 падобранска и тд што не значи да је било толико бригада оклопних односно падобранских
 
називи односно формацијски називи немају везе са стварним бројним стањем јединица тако су за људство од неких 20ак војника називали четом а стотинак је већ био батаљон
тако и нумерација јединица нпр 211 оклопна бригада 63 падобранска и тд што не значи да је било толико бригада оклопних односно падобранских
Слажем се.
 
514594029_1241985953963883_2355541925454018892_n.jpg


Драгољуб Дража Михаиловић, српски и југословенски официр, армијски ђенерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у Другом светском рату, стрељан је од стране комуниста 17. јула 1946. Ни данас се не зна где је гроб овог јунака.

Гробно место се не зна, али сећање живи и живеће док постоји наш народ! Нека је вечна слава и хвала нашем Чичи! Својом борбом против окупатора, сврстао се у ред највећих витезова и бораца за слободу нашег народа.

Иако тешко оклеветан од тоталитарног комунистичког режима после Другог светског рата у Југославији, добио је многа одликовања за допринос савезничкој победи у рату, укључујући Легију заслуга САД, коју му је доделио председник Труман постхумно 1948. године, и француски ратни крст oд генерала Шарл де Гола 1943. године. А да видимо шта су савременици писали о Дражи:

Hamburger Echo: Исток и Запад, источна и западна оријентација, стали су један против другог у београдској судници. Ни о чему другом није се радило. И зато је генерал Дража Михаиловић морао да умре. У хиљадама сељачких домова, запалиће се данас кандила испод иконе српског Светитеља Саве, а за покој душе убијеног Мученика. Народни херој, иако мртав, биће далеко јачи него што је то икада за живота био или могао бити у свету велике неправде.

The Evening Star: Дража Михаиловић, који је некад био описиван у Америци и Британији као „балкански соко“, „српски Робин Худ“ и савезничка „бела нада“ на Балкану – сада је у рукама свог душманина, маршала Тита. Ни једна од влада које су само пре неколико година сипале похвале и почасти на њега, неће сада ништа да учини да га спаси. Живот једног вође, чак и кад је познато владама великих сила да је частан и достојанствен човек, од мале је вредности пред очима политичког профита.

The New Leader: Дража Михаиловић је симбол трагедије једног времена. У целој историји човечанства ниједан човек није био толико злоупотребљен и тако опањкан од оних чији је савезник. Сада, када је изгледа о овом случају већ одлучено, можда ће се објавити да ни један једини британски официр придодат Михаиловићу није веровао да је он био у орташтву са Немцима.
 

Back
Top