Dr Miloš Ković. Slušajte ovog čoveka.

Doc. dr Miloš Ković

Mala Srbija u Velikom ratu: Britansko-srpski odnosi, predistorija rata

utorak, 14. apr 2015, 23:59
ponedeljak, 20. april, 22:00

Naš istaknuti istoričar mlađe generacije, dr Miloš Ković, veoma dobro poznaje britansko-srpske odnose, dubinske motive, zakulisne igre i realan značaj Britanske imperije-koja je po prostranstvu, bila najveća u istoriji- za otpočinjanje tok i ishod Prvog svetskog rata.

Kako je Britanija reagovala na novu realnost, nakon Prvog srpskog ustanka? Naime, pod kojim okolnostima nastaje rusofobija Britanaca, kao fenomen dugog trajanja i može li se reći da je rukavac britanske rusofobije - srbofobija, sve do danas?

Zašto su balkanski nacionalni pokreti poslužiti kao povod za početak britansko-ruskog sukoba i britansko-turskog savezništva?

Kada su Britanci počeli da zagovaraju proterivanje Osmanlija sa Balkana i zašto je uslov bio da ih zameni „civilizovanija" Austrija?

Saznaćemo i u kakvom odnosu stoji čuveno, često osporavano i u neznanju problematizovano Garašaninovo „Načertanije" i Britanci?

„Saradnja kneza Miloša sa Britancima postavila je osnove za nastanak Načertanija Ilije Garašanina 1844. Prema planovima uticajnih krugova u Parizu i Londonu, i poljskih emigranata koji su Garašanina snabdeli prethodnim nacrtima za ovaj dokument, Srbija je trebalo da postane stožer okupljanja Srba i Južnih Slovena, ali i glavno oruđe Zapada u potiskivanju Rusije sa Balkana. Garašanin je tada zagovarao okretanje Srbije ka Francuskoj i Velikoj Britaniji, da bi se oslabio uticaj Rusije i Austrije, zemalja koje su, po njegovom mišljenju, u srpskom pitanju imale previše neposrednih interesa."

Miloš Ković: Mala Srbija u Velikom ratu: Velika Britanija i Srbija - predistorija rata, 2. deo

Nakon Berlinskog kongresa Austro-ugarska je postala svojevrsni „nadzorni organ" u Bosni, uz blagoslov kneza Milana, koji se okretao Monarhiji, nezadovoljan povlačenjem Rusije sa Balkana... Kako je Britanija gledala na ovakav razvoj događaja?

Zašto se odnosi Britanije i Osmanlija temeljno menjaju i suštinski narušavaju, nakon 1878? Naime, na Berlinskom kongresu Britanci su, u skladu sa prethodnim dogovorom sa Đulom Andrašijem, predložili ulazak trupa Austro -Ugarske u Bosnu i Hercegovinu, a Dizraeli će i u narednim godinama podržavati prodor Austro-Ugarske ka jugoistoku.

On se zalagao i za podršku Albanskoj ligi, koja je pružala otpor teritorijalnim proširenjima Srbije, Crne Gore i Grčke...

Saznaćemo i kako je stvaranje Antante doprinelo da se popravi odnos Britanije i Srbije, koji je drastično bio narušen zbog ubistva poslednjeg Obrenovića. Stoga se Srbija sve do 1906. nalazila pod diplomatskim bojkotom Britanije. Njen ugled u britanskoj javnosti bio je izuzetno loš. To najbolje pokazuju i predrasude koje su prema Srbiji negovali Siton-Votson, Henri Vikam Stid, Artur Evans.

Ali, stvari se menjaju i preko Rusije, Britanija postaje jedan od oslonaca Srbije... To će se pokazati u vreme Aneksione krize. No pokazaće se vrlo jasno da to ne podrazumeva preuzimanje bilo kakvog rizika za Britaniju zbog Srbije.

Britanski politički pragmatizam je opštepoznat. Kako se on ispoljio u Prvom svetskom ratu? Britanija će svom starom savezniku, Osmanskom carstvu, zadati odlučujuće udarce, i to u savezništvu sa tradicionalnim neprijateljima, Rusijom i Srbijom...

Napokon, postaće nam jasnije reakcije Britanije na jugoslovenski program srpske vlade, obelodanjen Niškom deklaracijom, decembra 1914. Naime, umesto uništenja Austro-Ugarske i stvaranja jugoslovenske države, Britanija i sile Antante nudile su Srbiji pripajanje Bosne i Hercegovine, dela Dalmacije, dela Makedonije i južne Ugarske. Tek posle konačnog neuspeha pregovora sa Austro-Ugarskom o separatnom miru, u proleće 1918, Britanija i Francuska počele su da prihvataju neumitnost raspadanja Dvojne monarhije i nastanka jugoslovenske države...

Siton-Votson se, u anglosaksonskoj kulturi, i danas smatra autoritetom za istoriju Habsburške monarhije, Centralne i Jugoistočne Evrope. Stoga je značajno da saznamo i kakvi su bili njegovi stavovi o Srbiji i Srbima? „Siton-Votson se u toku rata posvetio uveravanju britanskog javnog mnenja u nužnost stvaranja jugoslovenske države, kao nove prepreke u prodoru suparničkih sila na Balkan...U Siton-Votsonovoj argumentaciji najzanimljiviji je bio njegov »balkanistički diskurs», po kome se podrazumevalo da su «laži» i «spletke» bile nešto što je karakteristično za «politički Balkan»... Britanci su, još od srednjeg veka, Srbe smatrali primitivnim varvarima..."

U tom kontekstu, značajno je znati koje su bile i ostale konstante spoljne politike Velike Britanije prema Srbiji i Srbima?

Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin
 
Kliknite za proširenje...
Srbija i Veliki rat- Naučni skup SANU 2014

Published on 18 Aug 2015

U okviru Međunarodnog naučnog skupa održanog u Akademiji nauka i umetnosti od 13. do15. juna ove godine naučnici iz Evrope, sa Balkana i iz naše zemlje dali su osvrt na uzroke, posledice, vinovnike i žrtve velikog ratnog obračuna ‒ Velikog rata.
Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala je skupove na ovu temu 1964. i 1974. godine. Na ovogodišnjem skupu raspravljalo se pre svega o mestu i ulozi Srbije u počinjanju, vođenju, trajanju i završetku Velikog rata.
U ovoj emisiji čućemo nekoliko eminentnih stručnjaka koji su na skupu u SANU izložili radove na sledeće teme: Srpska istoriografija o Prvom svetskom ratu ‒ revizija istorije, Zašto se Austrougarska odlučila za rat, Pružanje podrške Srbima u Rusiji uoči rata, La Revue des Deux Mondes i Srbija od početka julske krize 1914. do kraja 1915, Međunarodna i srpska diplomatija, Slovensko pitanje, Vudro Vilson - američki predsednik i njegovo promišljanje o odgovornosti Austrougarske za izbijanje rata, Dokumenti iz čeških arhiva i Arhiva Srbije, Ratni gubici Srbije i uništavanje srpskog kulturnog nasleđa u Prvom svetskom ratu...
Učesnici su: akademik Dragoljub Živojinović, dopisni član SANU Ljubodrag Dimić, profesor Lotar Hobelt, naučni savetnik Elena Kostrikova, profesor Vaclav Štjepanek, profesor emeritus Žan Pol Bled, istoričar Slobodan G. Marković i istoričar umetnosti Nenad Makuljević.
Stručni saradnici: akademik Dragoljub Živojinović i dopisni član SANU Ljubodrag Dimić
Urednik i scenarista: Ivana Kovačević
Montažer: Zoran Popović
Reditelj: Jovan Bačkulja
 
Institucije Srbije u Velikom ratu: Put Vojnog arhiva u Velikom ratu - 1. deo

"Rad naš, trud naš ceniće docnija pokolenja, po rezultatima koje smo postigli, i po istorijskim podacima, koje im mi, kao aktivni savremenici, ostavili budemo."
Ovako je Jovan Dragašević, oficir, profesor na Velikoj školi, naučnik, rodonačelnik srpske institucionalizovane arhivistike, još u 19. veku završavao obraćanje Ministru vojnom Kraljevine Srbije, s molbom o osnivanju Istorijskog odeljenja pri Ministarstvu vojnom.

Bila je to preteča institucionalizovane arhivistike u Srbiji i Vojnog arhiva Srbije.
Zahvaljujući toj inicijativi podignuta je i svest o važnosti prikupljanja i čuvanja arhivske građe, pa tako kasnije i arhivske građe koja se odnosi na Prvi svetski rat.Zabeleženi su događaji i zbivanja, sačuvana pisana svedočanstva za što pouzdanije sagledavanje istorijske istine o Velikom ratu, koja će tako često iz raznoraznih razloga bivati zamagljena i zabašurena, a istraživačima i nauci nedostupna i nepoznata.
Otuda je prikupljanje i čuvanje arhivske građe tokom Prvog svetskog rata još značajnije. Jer, dokle god narod i država čuvaju svedočnstva svoje prošlosti, istorijska istina neće ostati nepoznata budućim pokolenjima.

Vojni arhiv Srbije pratio je doslovno put srpske države i naroda u tom najvećem ratnom sukobu u dotadašnjoj ratnoj istoriji.Reportaže o putu vojnog arhiva Srbije u Velikom ratu nastale su posle višemesečnog istraživačkog rada i otkrivaju do sada malo poznatu, u delovima, čak i potpuno nepoznatu oblast funkcionisanja ove značajne državne instiucije.

Pored emisija o putu arhivske građe u Velikom ratu, u okviru serijala realizovane su i emisije o Vladi i Vrhovnoj komandi, Pošti Srbije, srpskoj železnici i Narodnoj banci Srbije - ukupno 7 emisija koje govore o funkcionisanju važnih državnih institucija Srbije u najtežem periodu njene novije istorije.

U dve epizode o putu Vojnog arhiva u Prvom svetskom ratu gledaoci će moći da prate dramatičan put dragocene arhivske građe od samog početka Velikog rata, put povlačenja i stradanja, period izgnanstva iz otadžbine, sve do njenog povratka u oslobođenu Srbiju 1918. godine.Reportaže će otkriti do sada nepoznate činjenice, dokumenta, zapise, o odnosu države i srpske vojske prema arhivskoj građi koja će docnijim pokolenjima svedočiti o vremenu najvećeg stradanja u dosadašnjoj srpskoj istoriji, koje su još savremenici nazvali "Golgotom Srbije".

Pored stručnih saradnika, ovim dokumentarno-igranim reportažama učestvuju glumci: Nebojša Dugalić, Katarina Arsić i drugi.
Urednik i scenarista je Milica Bajić Đogo
Producent serije je Milorad Konrad, direktor fotografije Vasko Vasović, igrane scene snimio je Milan Stanić, montažer Obrad Popović.
Režija Lela Janić i Milica Bajić Đogo.
 

Published on 6 Jul 2015



U 212.emisiji Slobodno srpski gostovao je istoričar, prof. dr Miloš Ković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da balkanski narodi malo znaju svoju istoriju. “Kod Srba je tipično da svaki Srbin zna sve o fudbalu i o istoriji, i to je problem što mi volimo da govorimo o istoriji, ali je ne poznajemo dovoljno ili nismo spremni da iz nje učimo. I to nije samo kod Srba, to je deo evropskog i svetskog trenda. Sve se manje zna o istoriji i sve se više ona potcenjuje, jer mi, zaboga, živimo u nekim modernim, odnosno postmodernim vremenima, po principu - nemojte se okretati pozadi, naša istorija je tužna, hajde da gledamo u svetlu budućnost.. To smo već videli u našoj socijalističkoj Jugoslaviji, pa evo dokle smo dogurali”, rekao je on. Ković, koji je autor i knjige “Gavrilo Princip – dokumenti i sećanja” smatra da Princip nije bio terorista, već borac za ljudska i nacionalna prava pokorenih Srba. “Gavrilu Principu, lično, nije bilo bitno da li će ga neko zvati teroristom ili ne. Dobar izvor za takvu tvrdnju su stenografske beleške sa suđenja, koje sam objavio u svojoj knjizi, gde on kaže: “pa naravno da sam se poslužio terorom, šta sam drugo mogao, kad su vam ugrožena najosnovnija ljudska prava, kad vas tretiraju kao skota, to je njegov izraz, šta ćete drugo nego da se branite”. Ako pročitate deklaraciju o nezavisnosti Amerike koju je napisao Tomas Džeferson videćete da i on kaže, ako vam ugroze osnovna ljudska prava, pravo na imovinu, pravo na život, onda imate pravo da se fizički branite i oslobodite i uspostavite jednu novu državu”, rekao je Ković u emisiji Slobodno srpski.
 
Vidik: Uzroci Prvog svetskog rata

Vidik se u novoj emisiji bavi pitanjem uzroka Prvog svetskog rata, pitanju koje i nakon sto godina izaziva polemike u svetskim javnim i naučnim krugovima.

Stotine knjiga i članaka, tokom proteklih decenija, objavljeno je o ovoj temi. Na hiljade dokumenata otkriveno je u arhivima i stavljeno istoričarima na uvid, pa ipak se o uzrocima i dalje pišu novi, neretko revizionistički tekstovi.

Nakon Versajske konferencije kao krivac za Prvi svetski rat optužena je Nemačka iako Nemci to tako nisu videli i sam rat su do kraja sa svoje strane smatrali "odbrambenim". Sve učesnice rata pisale su svoje knjige događaja i svaka učesnica posebno je odslikavala svoju ulogu
Poslednjih decenija brojni su bili istoričari koji su među uzroke stavljali i tadašnje istorijske prilike u Srbiji i njene težnje da "okuplja rasuto srpstvo". Takvi stavovi nisu bili retki iako je poznat bio stav Nemačkog cara Vilhelma drugog koji je izneo 1913. godine pri njegovom sastanku sa austrougarskim prestolonaslednikom Francom Ferdinandom, rekavši: "Kad Njegovo Veličanstvo car Franc Josif nešto traži, srpska se vlada mora pokoriti; a ako to ne učini onda treba Beograd bombardovati i držati ga toliko posednutog dok se ne ispuni volja Njegovog Veličanstva... Možete biti sigurni da ja stojim iza vas i da sam spreman izvući sablju kadgod vaš postupak to učini potrebnim."

O uzrocima Velikog rata koji je odneo preko deset miliona života, odgovornosti velikih sila i stavu prema Srbiji, te najnovijim viđenjima pojedinih svetskih istoričara u Vidiku govore istoričari Ljubodrag Dimić, Miloš Ković i Aleksandar Raković.

Urednik i voditelj: Jasmina Vujnović Milošević.
Reditelj: Nenad Krkelić.
 

Evropa i Srbi: Dragoljub Živojinović, 1.deo

Published on 26 Feb 2016
Nedeavno preminuli akademik Dragoljub Živojinović je bio univerzitetski profesor opšte istorije novog veka, koji čini čast srpskoj i evropskoj istoriografiji.

Povod za ovaj, dvodelni razgovor, sa akademikom Živojinovićem koji reprizno emitujemo In memoriam, je njegova knjiga o britansko srpskim odnosima u periodu od Velike istočne krize 1875. do 1941.

Govoreći u dve emisije serije "Evropa i Srbi" Obrazovno-naučnog programa, a povodom svoje knjige Nadmeni saveznik i zanemareno srpstvo, koja je razotkrila cinizam moćnika - profesor Živojinović argumentuje motive i dalekosežne posledice neprijateljskog stava Velike Britanije prema Srbiji u vreme Istočne krize i na Berlinskom kongresu; govori o okolnostima pod kojima je politika Velike Britanije u toku Istočne krize, stvorila suštinske preduslove za izbijanje Prvog svetskog rata; objašnjava zašto se Velika Britanija uporno, do poslednjeg trenutka, zalagala za očuvanje jake Otomanske carevine na Balkanu; ukazuje na korene i osvetljava posledice britanske nezainteresovanosti prema Srbiji u Prvom svetskom ratu; razotkriva dvoličnost Velike Britanije, prema Crnoj Gori 1918.; demistifikuje okolnosti pod kojima je Velika Britanija izdala kneza Pavla, velikog anglofila, u predvečerje Drugog svetskog rata...

Dragoljub Živojinović je studirao istorijske nauke u Beogradu i u Sjedinjenim Državama Amerike, a doktorirao 1966. na univerzitetu Pensilvanija - u Filadelfiji. Postdoktorske studije je završio na Harvardu.

Njegova višedecenijska istraživačka delatnost istorije evropskog i američkog kontinenta je rezultirala impozantnim brojem monografija, biografija i studija.

Doktor Dragoljub Živojinović je bio profesor po pozivu na američkim univerzitetima: Merilend, Kornel, Kalifornija...

Radovi profesora Živojinovića čine nezaobilazno štivo svih naučnika sveta koji istražuju oba svetska rata i njihov rasplet; mesto i ulogu velikih sila u novijoj istoriji; politiku Vatikana u 19. i 20. veku; odnos Amerike i Evrope; prošlost Dubrovačke republike; istoriju Srbije devetnaestog i dvadesetog veka i istoriju Crne Gore u dvadesetom veku...

Ogroman tematski raspon, fokusiranost na aktere, institucije i događaje koji su odlučivali o sudbini srpskog naroda, evropskog prostora i evroatlantskih istorijskih prožimanja i uticaja - odlike su naučno-istraživačkog postupka Dragoljuba Živojinovića.

Čitava biblioteka knjiga koje je napisao profesor Živojinović, podjednako je značajna za naučnike i za laike.

Profesor Dragoljub Živojinović je brilijantan tumač prelomnih događaja, te uloge nezaobilaznih ličnosti srpske, evropske i svetske istorije. Njegov sud o istoriji novog veka - utemeljen je - s jedne strane -na neoborivo pouzdanim izvorima- a sa druge, na odnegovanom analitičko-sintetičkom pristupu.

Generacije najboljih srpskih istoričara su bili i njegovi učenici.

Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin
Realizacija: Jelisaveta Janić
 
http://rs.sputniknews.com/kultura/2...vic-knjiga-srbija-istorija.html#ixzz47h1LEhVw


Ројалиста:
Подсети ме Мркљу ова прича на нашу тему о бечким и белинским лоповима и на окупацију, пре свега престонице, у Првом светском рату и Другом светском рату. Баш јуче на сличну тему објављен је и интервију са историчарем Милошем Ковићем на Спутнику. Ево тог чланка.

Гарашанин крив за Сребреницу (аудио)

Србија из доба 1903-1914 била је другачије друштво од нашег данашњег. Иза себе имамо доба дисконтинуитета и пораза. И ми смо данас, као они тада, под озбиљним притиском колонизаторских сила. Тада је то била аустроугарска, данас су то ЕУ и НАТО, каже за Спутњик Милош Ковић, доцент на Филозофском факултету у Београду.

За књигу „Срби 1903-1914: Историја идеја“ чији је приређивач, уредник и аутор недавно је добио награду „Иларион Руварац“ Матице српске која му је додељена за најбоље дело из историографије за 2015. годину. Реч је о својеврсном зборнику текстова 22 аутора из различитих области који, обједињени, представљају увид у српску велику епоху и тзв. златно доба, али и академску полемику, пре свега са нашом актуелном, како Ковић каже, ревизионистичком историографијом.

„Ми се у последњих двадесетак година суочавамо са таласом ревизионистичке историографије. Она покушава да прилагоди тумачење историје нечему што је тренутни политички однос снага. Од Срба, који се рачунају као страна која је изгубила ратове из ′90-их, очекује се да ревидирају своју историју, а у фокусу је 19. век“, каже он.

Подсећајући да наука није догма и да се тамо где има дискусије не може очекивати једногласје, Ковић ипак доводи у везу историјски ревизионизам са тренутном политичком ситуацијом.

„Покушава се са усађивањем кривице и одговорности. Траже се узроци, рецимо Сребренице у Начертанију Илије Гарашанина, у делу Вука Караџића, у Његошу… Данас имате озбиљне српске историчаре који прихватају ту суштински неоколонијалну догму у којој се од вас тражи да сами себе оптужујете. Они и кажу да је доба 1903-1914. извор свих зала. Зашто? Зато што тај део српских историчара сматра да је главни извор невоља радикална странка Николе Пашића, онда се дође до Балканских ратова који се своде на српски прогон Албанаца, па се затим каже да је то једна линија која води од Светозара Марковића, Николе Пашића, Аписа и стигне се тако све до Слободана Милошевића. Данас имате српске историчаре који у томе проналазе протофашизам. У средишту те приче је теорија модернизације, а бити модеран, кад читате те историчаре, значи личити на Британце. И све што се разликује од историје Британаца — с тим нешто није у реду. Онда тражите узроке дефеката ваше сопствене историје и ваше политичке културе. То је изворно колонијални, аутоколонијални и аутошовинистички дискурс, усудио бих се да кажем“.

На питање да ли се јасно могу повући границе између академске полемике и дискредитације (један текст у књизи посвећен је оспоравању Јована Цвијића) Ковић каже:

„Свако има право да хвали или да оспорава, само се мора разлучити шта је наука. Када данас оспоравате Јована Цвијића који је умро пре сто година — а мртва уста не могу да се бране — ви у ствари легитимишете своју политичку позицију. Тако је и са добом 1903-1914. — легитимишете политичку позицију која је данас екстремно критична према српском национализму. Овде је у суштини реч о томе да ми покушавамо да оптужимо своје претке за сопствену слабост. То што смо урадили ′90-их је наша одговорност, а не Николе Пашића и краља Александра зато што су створили Југославију. Питање је шта ми данас чинимо и шта ћемо чинити. Најлакше је да оптужимо претке“.

О европском контексту данашње Србије и могућим сличностима са Србијом од пре једног века, Милош Ковић каже да онолико колико је тадашња Србија личила на тадашњу Европу, толико данашња Србија личи на данашњу Европу.

„Немате данас у Европи државнике оног формата какве сте имали тада. Погледајте данашњу Француску, њену културу и ону с почетка 20. века, Европа је данас под притиском тог севера, англоамеричког и германског корпуса земаља. Латинска Европа се ућутала у култури. Где су сада велики интелектуалци, где је Фелини у Италији, где је Сартр у Француској. У културном смислу, Европа се ућутала. Тако је и са Србијом. Долазе нам у Београд неки чиновници из ЕУ, безизражајни и још док су овде размишљају коју ће следећу позицију да заузму у Бриселу. Шта ће бити са нама —не занима их. Тако је и у култури. У Европи сада имамо терор политичке коректности, нови облик тоталитаризма, доба новог империјализма, колонијализма, које се ваља и покушава да сруши све пре собом. То је контекст у којем ми живимо, али видимо такође и да је, упркос свим катастрофама које смо прошли, наша култура и даље у стању да ствара великане, уметнике, спортисте… Само је питање да ли ће ова земља умети да им дâ шансу. Србија 1903-1914. је то умела. Данашња Србија тако нешто, бојим се, уме све мање“, закључује Ковић.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/kultura/2...vic-knjiga-srbija-istorija.html#ixzz47h1LEhVw
Kliknite za proširenje...
 
Историјски поглед на српску реалност, у овој Седмици баца професор Филозофског факултета Милош Ковић.
received_1563522520375644.jpeg

Уредник и водитељ: Ана Томашевић

преузми: 17.89MB



Коментар на данашњу емисију

Нешто најбоље што сам чуо на Радио Београду у задњих 25 година. Хвала.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top