Vidaq
Zainteresovan član
- Poruka
- 206
Pozdrav!
Interesuju me vaša iskustva, odnos cena i kvaliteta usluga vezanih za domaći hosting.
Interesuju me vaša iskustva, odnos cena i kvaliteta usluga vezanih za domaći hosting.
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Evo otprilike:
www.hostingsrbija.com - Veoma kvalitetan i pouzdan! Ja par sajtova hostujem kod njih i nijednom nisam imao problema! Usput su i najjeftiniji! Znaci njih ti preporucujem!
www.loopia.co.yu - Nisu losi ali su skupi i naplacuju svo ono sto je kod ostalih besplatno (baze, e-mail naloge, ma sve zivo...)
Kod internet provajdera (EUnet, Sezampro, Verat i ostali) nemoj da hostujes nikad!!! Oni uglavnom nemaju cPanel niti ikakve funkcije i korisnik ne moze da upravlja sa svojim hostingom sem sa fajlovima.
www.uniwebhosting.com - Ozbiljna firma. Kvalitetne usluge. Imaju i iznajmljivanje servera.
www.soloymi.com - Oni su super. Imaju pakete od po nekoliko GB.
www.radomirovic.net - Imaju najveci protok (Bandwidth) u odnosu na prostor od svih ostalih!!! Inace OK su!
www.dreamwebhosting.net - Ovi nisu losi! Cesto imaju neka snizenja. Evo sad vidim neka snizenja domena...
Eto to su ti neki od najpopularnijih kod nas. Ako te jos nesto zanimaj pitaj!
Sve je to kul... Ali mene zanima zašto bi se recimo iko ikad odlučio za domaći hosting, sem ako ne zna engleski? Možda i postoji neki razlog, ali eto ne znam, pitam...
Sve je to kul... Ali mene zanima zašto bi se recimo iko ikad odlučio za domaći hosting, sem ako ne zna engleski? Možda i postoji neki razlog, ali eto ne znam, pitam...
Godinu i po saradnje sa njima. Nikakvih, ali apsolutno nikakvih, problema nisam imao. Sajt uvek dostupan, podrška na nivou. Evo sada su povećali prostor za više nego duplo za iste pare, a i još neke stvari su unapredili. Ne znam šta više očekivati od nekog hostinga.www.dreamwebhosting.net - Ovi nisu losi! Cesto imaju neka snizenja. Evo sad vidim neka snizenja domena...
, i još mnogo bolje i stabilnije.
Da malo više čitaš i da se razumeš u rad servera znao bi, jer to znaju i ptice na grani kolika je ekspanzija Linux servera na internetu. Da ne reklamiram firmu koja se bavi izradom sofvera i web sajtova, za koju znam da imaju server na Linuxu i da su s tim rešili sve probleme dužine rada i stabilnosti servera bez resetovanja.Voleo bih bas da vidim na osnovu kojih statistika ovo kazes daj mi link? Ili je to tvoje subjektivno misljenje?
Malo pročešljaj internet pa će ti sve biti jasnije.Linux kao operativni sistem
Linux, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema odn. grupe "programa" koji predstavljaju vezu izmedju hardvera u potpunom smislu te reci i korisnika ili korisnickog softvera. Diskutabilno je u principu, da li rec Linux podrazumeva iskljucivo srz operativnog sistema sa kojime obicni korisnici ne moraju da imaju direktan kontakt (npr. korisnik kuca tekst u svom omiljenom editoru i uopste ne mora da zna da izmedju njega i tastature stoji operativni sistem koji prima karaktere sa tastature putem signala koje kontroler salje procesoru i onda te signale salje grafickom drajveru koji ih salje video kartici da bi se oni na kraju pojavili na ekranu u nekom nama citljivom obliku) ili Linux podrazumeva samu srz operativnog sistema i sav ostali korisnicki softver koji uz to dolazi. Ja, licno, sam pristalica da ovo drugo zovem Linux distribucija a da pod terminom Linux podrazumevam samu srz - kernel sistema (sto se podrazumeva u daljem delu teksta).
Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa pocetkom devedesetih godina proslog veka dok je jos uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadasnjih operativnih sistema na postojecem hardveru odn. da budem malo precizniji, nije bio zadovoljan performansama MS Windo*sa i licencama vezanim za tadasnje UNIX operativne sisteme. Prva verzija Linuxa koju je napisao Linus nije bila previse korisna, cak naprotiv, bila je iskljucivo akademski dokaz postignute efikasnosti. Ono sto je tada Linus odlucio pokazalo se kao najbitnije u dosadasnjoj istoriji Linux-a pa mozda i kompletnoj istoriji razvoja softvera. Naime, Linus je kompletan svoj rad, Linux, objavio javno na Internetu gde su programeri i inzenjeri iz celog sveta mogli da se pridruze razvoju. To se i desilo, pa danas Linux predstavlja najefikasniji, najfleksibilniji i po mnogima najperspektivniji operativni sistem. I ne samo to, ono sto je najbitnije, Linux i softverska baza koja se vezala u tzv. distribucije pristupacna je svim profilima korisnika od najobicnije kucne upotrebe do veoma zahtevnih istrazivackih centara. Sve to zahvaljujuci volonterskim doprinosima hiljada talentovanih ljudi sirom sveta, od Azije do Amerike i od Australije do Kanade. Jedan od najvecih problema Linuxa bila je reputacija postojecih UNIX operativnih sistema (HP/UX, VMS, AIX, IRIX, SunOS, itd.) koji su vazili za negostoljubive, komplikovane, teske za rukovanje, neprimenjive sa svakodnevnu ne profesionalnu upotrebu. Mala digresija, pominjem termin "UNIX" i "UNIX operativni sistemi", UNIX predstavlja skup standarda koje jedan operativni sisitem mora da zadovolji tako da se onda moze govoriti o UNIX i ne UNIX implementacijama. Medjutim, Linux distribucije, zbog svoje slobodne prirode (svako ko je zeleo mogao je da doda deo softvera koji mu fali) danas sadrze softverske pakete za svaki ukus i namenu, od kompajlera za razne programske jezike, do kompletnog X Window korisnickog grafickog okruzenja i propratnih paketa (razni office, graficki, browser, mail paketi itd.) koji omogucavaju korisniku maksimalno udoban rad i funkcionalnost.
Najbolji dokaz svemu ovome je i prihvatanje Linuxa od strane velikih racunarskih kompanija tipa IBM, Sun, Dell, SCO itd. koje su do skora promovisale iskljucivo svoje operativne sisteme (IBM-AIX, Sun-SunOS, Solaris, SCO-SCO Unix), a danas nude sirok spektar proizvoda sa podrskom bas za Linux. Takodje zadivljujuci je procenat servera na Internetu koji su "powered by Linux". Kao najnoviji trend i dokaz fleksibilnosti je primena Linuxa u tzv. embedded okruzenjima tj. okruzenjima u kojima su zahtevi i ogranicenja veliki (malo memorije, spori procesori itd.) i gde korisnik nema direktan kontakt sa samim operativnim sistemom. Primeri ovakvih sistema su mobilni telefoni, igracke konzole, elektronski sistemi automobila, licni organajzeri, risiveri, pa cak i mikrotalasne, frizideri itd.
Sve u svemu, Linux, izgleda, ima velike sanse da postane defakto standard u mnogim oblastima primene racunara.ukus nam je razlicit ali ovaj operativni sistem ima veliku buducnost.
Veliki uticaj na nagli porast windows hostinga imala je odluka godaddy-ija i njegove cerke kompanije wildwest koja je najveci svetski hoster da veliki broj sajtova (oko 4,5 miliona cini mi se) koje hostuje prebaci sa Linuxa na Windows platformu.
Ova statistika se odnosi samo na kompanije iz grupe Fortune 1000. Dakle nije referentna.Sto se tice sajtova velikih korporacija tu je pak Windows dominantan i to vise nego duplo: http://www.port80software.com/surveys/top1000webservers/
Bez potrebe da forsiram jednu ili drugu platformu (ja više volim Plone i RoR ), fakat je da je LAMP (Linux-Apache-mySQL-PHP) platforma standard za opštu primenu. Dovoljno je uporediti broj CMSova i CRMova koji rade na ovoj platformi u odnosu na one koji rade na ASP ili .net.
Mene zanima dal se na ovim sajtovima moze praviti forum?????Hvala...