Ja u principu gledam sa RTS-a, Studio 3, jer obradjuju tematiku koja je, recimo, akutna, na način koji nije eksploatatorski. Kulturni Dnevnik, jer dodje kao kada bi vam neko čitao nabrzaka Politikin Zabavnik pred spavkanje, i ponekad Sportski, isto i Slagalicu, Hroniku kada je Rada tu mahom, svidja mi se kako se sa vrata zaleti na goste, nemaju vremena da se saberu. Na RTS-2 uhvatim ponekad onu emisiju, vodila je Ivana Milenković, Kontekst 21, podseća me, na trag, na Natašin Ključ od pre 10+ godina, emisija koja je meni lično još uvek neka referentna tačka za kvalitet i nameru, što se tiče lokalne produkcije sličnog tipa.
Sa Pinka uhvatim ponekad prognozu Ergelje, koju nazivam 'devojka na ivici nervnog sloma' jer je ranije stalno, prepadnuto, prenosila projekcije sa panoa posmatračima, kao da je iz sekunda u sekund tražila od kamere odobravanje, da radi stvar ispravno. Sada se uveštila malo više u tom. I vesti, kada ih prenosi 'Kraljica Drame', Ana Gligorijević, koja je do skora gajila taj neki karakterističan sev i glasom i očima. No sada je to, na moje nezadovoljstvo, razblažila.
Naravno, i Jocu i Serdjija. Serdjio, sa svojim stavom čoveka koji je, eto tek tu, kao da je minut pre ušetao u studio da zameni bolesnog kolegu. Jovana jer. Imam osećaj da ima osećaj, da je studio njen, kada udje unutar. I onda kada dolaze gosti, kao da njoj dolaze, pred kulu zamka, i mašu maramom i trubom, nudeći pesmu. A ona sa prozora, merka i moderiše. Ne mora ništa, bira da se pomeri, osmehne.
Studio B gledam nešto retko. One dve bujnije plavuše mi uhvate oko. Živahne su. Ponekada i večernji program. Zaboravljam im imena.
Od vojvodjanske hvatam samo jutarnji sa vrlom Kravićkom, stamenom Asjom i onim kuvarem od tri metra, bogu mu. Ti vojvodjani, sve kršni ljudi. Nestao onaj rečiti debeljko sa radija. Bio je ččkolj, ali zabavan, kada se ne bi durio sebi u bradu.
Šta još. B92 sam raštelovao, čim prebacim na nj, u glavi mi počne narastati migrena. Prvu, tj, Poslednju ne mogu da gledam. Bolje da skinem ceo torrent neke europejanske pro-propagande sa njihovog nekog sajta.
Happy pustim ponekad zbog Marića. Pink Kids, zbog rendžera i doktora Snaglsa. Cartoon Network ima dobar program, kao i Boomerang.
RTG je zanimljiv putopisni kanal, koji se bavi samo ruskom florom i faunom, i kulturom. Što je i razumljivo, jer trebaš imati dug vek, kako bi obišao celu im zemlju.
RT gledam često. Radi vesti sa spolja.
Ove domaće.
Pa baš rekoh ćaletu pre koju nedelju. Treba velikom vodji i ovdašnjima trenutnima obezbediti jedan RTS kanal, na kome će po ceo dan samo oni da se pojavljuju, kako se rukuju, smejulje, seču trake pred fabrikama, posećuju strane zvaničnike i to. A da ukinu sve Dnevnike u zemlji.
U principu, slušao bih Anu Gligorijević i da prenosi recept za puslice, ne bih mario. Ukoliko bi to radila na dramatičan način.
A Kristijan. Pa on je zgodan momak. Verujem da svojim fanovima, u ovom formatu, izgleda kao jedan mali Kristijan-Tamagochi i da ga moraju sada hraniti konstantno svojim glasovima, kako bi narastao i pobedio. Ako takva kategorija postoji u nečemu kao što je jedan rijaliti.
) je on uzor zato sto predstavlja osobu koja se obogatila na lak naci i postovana je po zakonima 'zivotinja'...
