Догодило се на данашњи дан

[Khal Drogo]

На данашњи, прије 78 година, 22. априла 1945. године, десио се посљедњи очајничких пробој логораша из фабрике смрти, балканског Аушвица, логора Јасеновца. Пробој из логора Јасеновац извршило је 600 од преосталих 1.073 логораша, заточених у Циглани, када су схватили да их чека сигурна смрт. Пробој је преживјело само њих 117, остали су покошени рафалима.
Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у Кожари, од којих је преживјело њих 11.
Другу групу од 470 логораша, који су остали у Циглани, усташе су наредних дана побили и спалили заједно с логорским објектима.

Оно што боли јесте чињеница да за читавог времена трајања рата, партизанске јединице које су биле респектабилна снага на том простору и поред преклињања, вапаја команданата и бораца никад нису ни покушали напад на Јасениовац, па чак ни у априлу 1945-е када су овладавали околном просторима, већ су се сами заточеници морали одлучити на овај очајнички корак.

А партизани нису покушали напад на Јасеновац не зато што нису имали потребних борбених ефектива, напротив ималим су, још 16-17.05.1942. на том подручју ослобођена су пет пута јача упоришта Приједор и Љубија, не зато што нису имали храбрих бораца, напротив, имали су, не зато што није било жеље, напротив, бјеше силне жеље, не зато што нису имали способних команданата који ће испланирати акцију, напротив имали су, не зато што акција није имала изгледа на успјех, напротив, бјкеше подоста прилика када је итекако имала, не зато што су их сами заточеници због страха за животе преко веза одвраћали, напротив, преко веза у логору су их охрабривали па таман сви изгинули, него зато што је тај напад пуне три године био стопиран, једном приликом и опструисан. Ти који су стопирали тај напад бејаху Владимир Бакарић, а касније и Андрија Хебранг за којег се касније сазнало да бјеше конекција између врха КП и усташке врхушке. Но јасно је да они сами нису могли стопирати такву акцију пуне три године, да ли је то масло оног Броза или је слиједио директиве коминтерне у циљу доктрионе "што горе, то боље", никад нећемо сазнати.

Јасеновац бјеше највећи комплекс логора смрти и највеће стратиште монструм творевине ендехазије у којој је од 2,2 милиона Срба колико је битисало 1941.године у бројним казаматима и покољима звјерски уморено 700.000, над православним Србима је извршен геноцид по монструозности егзекуција никад забиљеженом у свјетској историји.

Нама остаје да се поклонимо тим нашим мученицима који пострадаше и тог дана и претходна 44 мјесеца у овом највећем српском стратипшту, и обавеза да не дозволимо култури заборава на та српска страдања у времену ендехазије да однесе побједу.

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 28 година, 1.маја 1995.године започела је злочиначка операција војно-полицијских снага неовисне државе Хрватске којом је извршен погром над српским становништвом у западној Славонији.
Извршиоци радова и крвавог посла током ове злочиначке операције су ниткови у тадашњем политичком и војном врху неовисне државе Хрватске и подређене им војно-полицијске структуре. Злочиначком операциојом је почишћено српско становништво западне Славоније, у два дана протјерано је 18.000 Срба, 283 српска цивила су у том бестијалном походу свирепо убијена, од којих 57 жена и деветоро дјечице.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 82 године, у селу Хрватски Благај започело се за звјерским убијањем православних Срба, масакр ће бити упамћен као вељунски покољ (овдје)

Spojler: ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.

ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.​

Ђуро Затезало 1931-2017.

6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Крсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Кордуна.
Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен по замисли поглавара Павелића и наређењу Еугена Диде Кватерника.
Управо тога дана, 6. маја, дана весеља и славе, у рану зору, одјекнули су први усташки пуцњи у српским селима Вељуна, Перјасице, Доњег Полоја, Кузме и других насеља. Усташе, емигранти и домаћи Хрвати – усташе, хватали су своје комшије Србе по селима, тукли и затварали на неколико сабиралишта – мучилишта на Вељуну, Перјасици, Слуњу и Хрватском Благају.
Да би могли почети проводити такву и озакоњену политику Независне Државе Хрватске, усташке су власти организирале убиство угледне хрватске породице млинара Јосе Мравунца у Хрватском Благају, омиљеног човјека међу Србима и Хрватима. Управо ту на Кордуну, према оцјени усташких поглавара гдје су Срби и Хрвати вјековима живјели у добрим комшијским односима, требало је злочин извршити и њих међусобно завадити и закрвити. То су извели на најподлији могући начин.
Већ крајем априла 1941. године, након првог масовног покоља Срба у селу Гудовцу код Бјеловара, 28. априла исте године, у жупном стану у Хрватском Благају на Кордуну, састали су се усташки повјереник за Вељун Иван Шајфар, жупник Блаж Томљеновић и млинар Јосип Пауновић и договорили се о убиству млинара Јосе Мравунца и његове породице, с тим да одмах прогласе како су то уморство учинили Срби с Вељуна. О том њиховом договору упознао је њихов официр Здравко Карловић на састанку у Карловцу, 35 пробраних усташа, који су и донијели детаљан план о ликвидацији Јосе Мравунца и његове породице.
На том састанку учествовао је и већ до тада добро познати усташа из села Фурјана, Милан Бунета, који је на саслушању 27. јула 1945. године у Карловцу, поред осталога испричао: „Главна тема састанка била је инсценирање убиства млинара Јосе Мравунца и његове фамилије из Хрватског Благаја к.бр. 37, ради давања повода за масовно хапшење и ликвидацију Срба, мушкараца из Вељуна и околних села.”
Пошто је хрватско село Благај врло пасивно, а сусједно село Вељун у коме су настањени Срби знатно богатије, требало је наћи некаквог повода за ликвидацију људи из Вељуна, како би се касније народ из Хрватског Благаја могао преселити у српске куће и тамо се стално настанити. На поменутом састанку је Јосип Пауновић из а предложио да присутне усташе једне ноћи отиђу у Благај и тамо ликвидирају хрватску фамилију Јосипа Мравунца. Овим убиством постигао би се двоструки успјех:
1. Убиство фамилије Мравунац сматрало би се злочином кога су извршили Срби из Вељуна и околице, чиме би се добио повод за јавно хапшење свих мушкараца из Вељуна, које треба тајним начином поубијати, а потом прогласити да су затвореници послани на присилни рад у Њемачку; и
2. Млинара Јосипа Мравунца требало је иначе ликвидирати, јер се он више осјећао као Југославен него Хрват – католик. Он не симпатизира усташки покрет и навелико конкурира осталим бољим хрватским млинарима из истог села. На састанку су поред Јосипа Пауновића из Хрватског Благаја присуствовали Грашић Перо – Чигрија и ми из Карловца. Сви учесници у дискусији сложили су се са приједлогом Пауновић Јосипа…”
Непосредни организатори на терену били су: жупник Иван Никшић, шеф усташког стана из Слуња, жупник Иван Микан из Огулина, учитељ и усташки повјереник опћине Вељун, Иван Шајфар, адвокат Ловро Сушић из Огулина, жупник Блаж Томљеновић из Хрватског Благаја, усташки емигранти који су дошли из Загреба, најближи поузданик по наређењу Диде Кватерника, усташки официр Ивица Шарић, син биљежника из Госпића, Мијо Бабић, Вјекослав Макс Лубурић и неколико домаћих усташа из Хрватског Благаја.
Према утврђеном договору, ноћу 5/6. маја 1941. године, усташе обучене у сељачку одјећу убиле су Јосу Мравунца, супругу му Марију, мајку Ану, малољетне синове Ивана и Николу, а дванаестогодишњу кћеркицу Милку бацили у ријеку Корану, јер су знали да она зна пливати и да ће изићи из воде те им послужити за остваривање њихових подлих намјера. Она је и једина преживјела тај покољ.
Сутрадан, 6. маја 1941. године, шеф слуњских усташа, жупник Иван Никшић послао је телеграм свим оружничким станицама у котару Слуњу: „Срби у Благају убили су хрватску породицу Јосипа Мравунца. Забраните Србима излазак из кућа…” Окупљеним усташама у Слуњу у присуству жупника Никшића, расправљајући о судбини похватаних Срба, усташки официр Ивица Шарић им је рекао: „Ја знам да њих има и добрих људи, али шта им за то најбоље можеш, него да им пиштољем просвираш мали мозак…” У помоћ усташама из Слуња дошле су усташе из Загреба, Карловца, Хрватског Благаја, како емигранти тако и домаћи – комшије.
У три дана, од 6. до 9. маја 1941. на превару су усташе похватале 600 Срба мушкараца с подручја котара Слуња и котара Војнић, од којих су 520 поклале у Хрватском Благају, а других 80 је на интервенцију талијанског пуковника Оскара Гриттија враћено у камионима с пута према Хрватском Благају у Слуњ и пуштено својим кућама.

Усташки покољ у Вељуну 1941. је назив за масовно убиство 520 Срба из кордунашког села Вељуна, и његове околине који је трајао од 6. до 9. маја 1941.године. И трећи масовни покољ православних Срба на простору ендехазије након покоља у Гудовцу и Вуковару.
Злочин је брижљиво планиран и добро организован. Да би га спровелим усташе Јосип Пауновић, Перо Грашић Чигрија и Блаж Томљеновић. су у ноћи 5/6.маја заклале одабрану жртву, пројугословенски оријентисаног локалног млинара Јосипа Мравунца и четири члана његове породице.
За овај злочин је усташка жгадија одмах брже боље оптужила "српске разбојнике" .
Моментално су кренула масовна хапшења правосклавних Срба на подручју општине Вељун. Из Загреба, у Хрватски Благај, су стигла два камиона усташа, под командом Ивана Шарића, са којим се вратио и жупник Томљеновић. Образовано је пет усташких група да по селима општине Вељун хапсе Србе. Најпре су похапшени истакнути људи, а затим су похватани сви мушкарци од 16 до 60 година које су усташе затекле. Усташе су људима говорили да не дозволе да их воде, него да сами иду на Вељун уколико се осећају невиним. Многи су послушали.

Похапшено је из вељунске општине укупно 625 Срба, старце су наредних дана пустили а преосталих 520 православних Срба одвеле у Хрватски Благај, затворили у школу и на звјерски начим поклали.

 

[Лекизан]

Изем ти такав народ, покрили су свали датум у календару понеким покољем.

 

[АнаиванГорд]

Изем ти такав народ, покрили су свали датум у календару понеким покољем.

Па да мало обојимо у веселе боје, 6-ог маја 1818.године у манастиру Враћевшница је објављено да ће престоница Србије бити пренета из Горње Црнуће у Крагујевац.
Иначе , у истом манастиру су 1812. прочитане одлуке Букурештанског мира.

 

[Nikita Kulganov]

DANA 5. MAJA 1818. ROĐEN JE KARL MARKS​

"U razvoju istorije, osvajači su pokušavali da daju neku vrstu društvene sankcije njihovom originalnom pravu izvedenom iz gole sile, kroz instrumentalnost zakona koje su sami nametnuli. Na kraju dolazi filozof koji proglašava da ovi zakoni predstavljaju univerzalnu saglasnost društva. Ako je zaista privatno vlasništvo nad zemljom bazirano na takvoj opštoj saglasnosti, evidentno postaje nevažeće od trenutka kada većina u društvu odustane od njegovog garantovanja. Ako osvajanje čini prirodno pravo nekolicine, mnoštvo samo treba da skupi dovoljno snage da bi steklo prirodno pravo da ponovo osvoji ono što mu je bilo oduzeto."
Njegova glavna naučno-filozofska otkrića su :
- otkriće veza između prirodnih zakona i društveno-istorijskih zakonitosti;
- otkriće da klasna borba, kao motor istorije, neumitno vodi do diktature modernog proletarijata;
- otkriće da proleterska diktatura ne zamenjuje samo vlast jedne klase drugom već uništava klasno i stvara novo, besklasno društvo.
"Manifest komunističke partije", "Kapital", "Razvitak socijalizma od utopije do nauke", tomovi sabranih naučnih dela pažljivo prevođenih na sve svetske jezike, dela Marksa i Engelsa, revolucionarnih osnivača Međunarodnog radničkog udruženja, su još uvek nezaobilazno polazište za mišljenje i delovanje u savremenom svetu.
"Kao što proleterijat u filozofiji nalazi svoje duhovno oružje, tako filozofija u proleterijatu nalazi svoje materijalno oružje..."
"Filozofi su do sada samo objašnjavali sviet, a stvar je u tome da se on promeni."

 

[MOST6]

На данашњи, прије 78 година, 22. априла 1945. године, десио се посљедњи очајничких пробој логораша из фабрике смрти, балканског Аушвица, логора Јасеновца. Пробој из логора Јасеновац извршило је 600 од преосталих 1.073 логораша, заточених у Циглани, када су схватили да их чека сигурна смрт. Пробој је преживјело само њих 117, остали су покошени рафалима.
Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у Кожари, од којих је преживјело њих 11.
Другу групу од 470 логораша, који су остали у Циглани, усташе су наредних дана побили и спалили заједно с логорским објектима.

Оно што боли јесте чињеница да за читавог времена трајања рата, партизанске јединице које су биле респектабилна снага на том простору и поред преклињања, вапаја команданата и бораца никад нису ни покушали напад на Јасениовац, па чак ни у априлу 1945-е када су овладавали околном просторима, већ су се сами заточеници морали одлучити на овај очајнички корак.

А партизани нису покушали напад на Јасеновац не зато што нису имали потребних борбених ефектива, напротив ималим су, још 16-17.05.1942. на том подручју ослобођена су пет пута јача упоришта Приједор и Љубија, не зато што нису имали храбрих бораца, напротив, имали су, не зато што није било жеље, напротив, бјеше силне жеље, не зато што нису имали способних команданата који ће испланирати акцију, напротив имали су, не зато што акција није имала изгледа на успјех, напротив, бјкеше подоста прилика када је итекако имала, не зато што су их сами заточеници због страха за животе преко веза одвраћали, напротив, преко веза у логору су их охрабривали па таман сви изгинули, него зато што је тај напад пуне три године био стопиран, једном приликом и опструисан. Ти који су стопирали тај напад бејаху Владимир Бакарић, а касније и Андрија Хебранг за којег се касније сазнало да бјеше конекција између врха КП и усташке врхушке. Но јасно је да они сами нису могли стопирати такву акцију пуне три године, да ли је то масло оног Броза или је слиједио директиве коминтерне у циљу доктрионе "што горе, то боље", никад нећемо сазнати.

Јасеновац бјеше највећи комплекс логора смрти и највеће стратиште монструм творевине ендехазије у којој је од 2,2 милиона Срба колико је битисало 1941.године у бројним казаматима и покољима звјерски уморено 700.000, над православним Србима је извршен геноцид по монструозности егзекуција никад забиљеженом у свјетској историји.

Нама остаје да се поклонимо тим нашим мученицима који пострадаше и тог дана и претходна 44 мјесеца у овом највећем српском стратипшту, и обавеза да не дозволимо култури заборава на та српска страдања у времену ендехазије да однесе побједу.

Jesi li napisao da je vođa proboja logoraša iz Jasenovca bio Hrvat - Ante Bakotić?

 

[Лекизан]

Jesi li napisao da je vođa proboja logoraša iz Jasenovca bio Hrvat - Ante Bakotić?

Јел то онај што су му срушили спомен плочу пре десетак година.

Није био једини који је предводио пробој.

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан, 4.јула 1776.године у граду Филаделфији током другог континенталног конгреса, 13 британских колонија у Америци је формално објавило Декларацију Независности (овдје) којом је једнострано проглашена сецесија од Велике Британије.
Задатак писања текста декларације повјерен је извјесном Томасу Џеферсону, а корекције и измјене су извршили извјесни Џон Адамс и извјесни Бенџамин Френклин, иначе познат по чувеној мисли "моје мишљење је да немам мишљење".
Сама декларација је усвојена током рада конгреса 2.јула 1776.године, но 4.јула је извршено свечано проглашење декларације.
Која бјеше епилогом и у јеку америчке револуције 1775-83.године и рата између одметнутих британских америчких колонија и британске круне.
И по питању легалности и легитимности декларација је по много чему проблематична, у раду конгреса су учествовали само присталице сецесије, колонисти чији су преставници усвојили декларацију су и тако чинили мање од 10% популације у тих 13 колонија, а и териториј тих тадашњих 13 колонија је обухватао тек 1/10 територија каснијих Сједињених Америлких Држава, но како је важније од легитимитета и легалитета аргумент оружја, онај који добије рат ће одредити шта је легално и легитимно, а како је Велика Британија у том рату испушила, признала је независност својих одметнутихх колонија 3. септембра 1783.године.

The Declaration of Independence 1776, John Trumbull, painted 1819.

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 28 година, 4.августа 1995.године започела је злочиначка операција, коју су неоусташке хуље назвале "Олујом", војно-полицијских снага неовисне државе Хрватске којом је извршен погром над српским становништвом у Републици Српској Крајини.
За ову злочиначку операцију неовисна држава Хрватска је по њиховим информацијама ангажовала 162.000 војника. Насупрот њима војска РСК је бројала 25-30.000 војника просјечне старости 53 године, у оклопним и моторизованимм јединицама 10ак пута инфериорнија. И поред тако неповољног омјера, војска РСК би се одбранила да се на страну злочиначке неоусташке жгадије није сврстао прејак играч, силник с ону страну Атлантика са својим капацитетима, гдје је "специјални" (пропагандни) рат одиграо важну улогу. Који је уосталом и испланирао ову злочиначку операцију, извршиоци радова и крвавог посла ниткови у тадашњем политичком и војном врху ове творевине, насљеднице емндехазије.
Током злочиначке операције протјерано је 200.000 Срба са својих огњишта, 1.192 српска цивила су свирепо убијени укључујући и девет хендикепираних особа који су на звјерски начин уморени у Двору на Уни.
Очекивано у овој новој Хрватској се свих ових година прославља овај датум и дан када је извршен погром над српским становништво и довршено оно што је започето у времену Јадовна и Јасеновца чиме докасзују да су "достојна насљеднице" монструм творевине ендехазије.
У Српској, на централној манифестацији поводом Дана сјећања у Приједору данас ће бити обиљежен овај трагични дан и подсјећање на те наше мученике и страдалнике.

 

[Лекизан]

 

[Khal Drogo]

 

[Лекизан]

На данашњи дан 21. септембра 1904. године у Саборној цркви у Београду крунисан je Краљ Петар I Карађорђевић звани " Ослободилац" један од најпопуларнијих српских владара под којим је Србија доживела значајни економски, али и политички напредак.
Предвиђена је била израда краљевске инсигније, које Србија у том тренутку није имала. За избор инсигнија основан је Главни одбор, на челу са архитектом, Михаилом Валтровићем, директором Народног музеја, професором Велике школе и једним од најпознатијих домаћих уметника, који се од 1871. до 1884. године бавио истраживањем српске средњовековне уметности.
Валтровић је за круну предложио пет нацрта, а Петар је одабрао мотив двоглавих орлова. Круна Краља Петра I Карађорђевића изливена је од бронзе са ручке Карађорђевог топа, заплењеног од Турака у Првом српском устанку. Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење.
Овакав вид израде најважнијег симбола краљевске власти, јединствен у свету, извршен је по изричитом захтеву Његовог Величанства, који је био познат као веома скроман човек који није желео да се на његово крунисање троше баснословне своте новца, а и због симболике коју у себи носи топ којим је деда Краља Петра Првог, Врховни Вожд Карађорђе, извојевао слободу српског народа и ударио темеље модерне српске државе.
Крунисање је обављено 21. септембра 1904. године. Овај догађај, параду на Бањици и сцене из других места, као што су манастири Жича и Студеница, градови Краљево, Нови Пазар, Цетиње, Андријевица, Шибеник и Задар, посетили су и забележили британски сниматељ Френк Сторм Мотерш и организатор снимања Арнолд Мјур Вилсон.
Крунисање краља Петра I Карађорђевића је најстарији сачуван филмски документ о српском народу, као и других суседних народа, филм се води на листи филмске грађе коју је установљена на основу одлуке Влада Србије од изузетног значаја под редним бројем један. Филм је ушао у историју светске кинематографије, јер је у њему међу првима примењена класична демонстрација техника саопштавања неке вести у филму.

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 82 године, 7. фебруара 1942.године, злочимначке јединиве НДХ извршиле су стравичан масакр у бањолучким насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац,.Злочин у овим насељима представља највећи покољ у само једном дану. Усташе су кобног дана убиле 2300 српских цивила, од којих 551 дијете. Исти дан у бањалучкој Основној школи Ђура Јакшић, у насељу Шарговац, извршен је покољ 52 српска ђака. О свирепости злочина свједочи чињеница да су покољ над Србима чиниле комшије и свештеници из самостана на Петрићевцу. Као и сваке године, и ове је у недјељу 4.фебруара одржан помен (Сјећање на више од 2.300 Срба убијених у усташком покољу у Дракулићу) тим нашим страдалницима. И док су медији у Српској извјештавали о овом претужном подсјећању, нити један медиј у Србији није посветио барем једну реченицу овом претужном подсјећању. И то нам говори да ваља порадити да култура заборава на те наше страдалнике у времену ендегазије не однесе побједу.

 

[Khal Drogo]

На данашеи дан прије 83 године, 27.марта 1941.године десио се пуч (овдје) који је извела завјереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацивши с власти трочлано краљевско намјесништво, праћено великим народним демонстрацијама против потписавања пакта два дана раније,.

У неким минулим временима пласирана је пропаганда о важној улози КПЈ у тим дешавањима, међутим не постоје факти који нам говоре да је КП имала било какву улогу у тим дешавањима. Такође немамо нити једне фотоградије на којима би биле пароле "боље рат него пакт" и "боље гроб него роб", углавном је кроз револт била присутна подршка краљу Петру и озлојеђеност издајом намјесника и тадашње владе.

Када су у питању спољни инспиратори пуча, Енглези су кроз пропаганду подстрекавали демонстрације и имали важну улоху у пучу, помогли и логистиком и финаснсијски, забиљежени су контакти коловођа пуча са британским посланствима, што је уосталом и разумљиво имајући у виду тадашње околности. Енглези су гледали себи корист, а остала је и забиљежена изјава 27.марта британскког премијера Винстона Черчила на вијест о успјешно изведеном пучу "Југословенска нација рано јутрос је пронашла своју душу".

Опет, КПЈ у тим временима није имала ни снагу ни утицај да утиче на догађаје, бјеше само испостава Коминтерне чије директиве је и тих дана и наредних година слијепо пратила. Да ли је Коминтерна имала улогу и у пучу и у демонстрацијама, тешко је рећи, немамо сззнања да јесте. Они су имали одлична оперативна сазнања, знали су већ много прије пуча, да крајем јуна слиједи напад Њемачке на Совјетски Савез. Који се и десио. Са те стране би било разумљиво да пораде на пучу и демонстрацијама те испровоцирају њемачки улазак у рат против краљевине Југославије.
Но и није лако увијек разумјети тадашње одлуке Стаљина и врха коминтерне, ту је код закључака потребан опрез.

Мада реално ни њемачки напад на Грчку који је планиран 6.априла ни изнуђени напад на Југославију истог дана нити је утицао на ток догађаја, нити је ослабио њемачки војни потенцијал, напротив. И поред храбрости југословенске војске, њемачки губици су занемарљиви у односу да су добили бољи "војни материјал" у смислу да је додатних 337.000 војника ангажованих током напада на Југославију (од око 4 милиона колико је Њемачка имала за офензивне операције, и које ће употребити током напада на Совјетски Савез) прекаљено у ратним операцијама.

Када је пак мартовски пуч у питању, два су важна питања.
Да ли би да није било мартовског пуча и демонстрација, Југославија била поштеђена њемачке експанзије и неминовног комадања?
По ономе што знамо, што знамо и из свједочанстава важних актера тог времена, нацисти и тако предани својој доктрини "крви и тла" нису били нимамо благонаклони према Србима, напротив, у њиховим пројекцијама уопште према Словенима као нижој раси, Срби су могли очекивати временом само два наставка, поробљавање или истребљење. И ту очекивати да нацисти првом приликом неће погазити све потписане споразуме, као што су уосталом погазили и онај са Совјетским Савезом, је инфантилно.

И друго. Да није било мартовског пуча, да ли би наставак те приче био мање трагичан за српски корпус?
Сада улазимо у оно шбкб: Иако су претходних година учињене бројне грешке, српски лидери, и кнез намјесник и водећи политичари, нису били дорасли изазовима и мало шта је учињено да српска нација спремније дочека велики вртлог свјетских промјена, како знамо да су већ од краја априла 1941-е почели масовни покољи Срба, прије свега на простору ендехазије, свако одлагање надолазеће катастрофе, сваки добијени дан би значио мање хиљаде изгубљених српских живота. Тако да је одговор по мом мишљењу, вјероватно би био мање трагичан наставак те приче.

Мада би и он и са овим расплетом након априлске катастрофе био много мање трагичан да међу српским устаницима на простору ендехазије није дошло до раздора и погубних идеолошких деоба, но то је већ друга тема.

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан прије 83 године, 10.априла 1941.године армија нацистичке Њемачке је ушла у Загреб. Исти дан је проглашена Независна држава Хрватска, монструм творевина у којој ће бити извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, по монструозности егзекуција никад забиљеженој у свјетској историји.
Да се подсјетимо како су у Загребу дочекали њемачке нацисте