Dodirni mi kolena...

[divlja u srcu]

-Bicu tvoja u gostionici u Torgejtu. U medjuvremenu trazim od tebe da me ne dodirujes. Bolje je da tako i bude.
Za samca koji je zasao u godine ponudjena ljubav je dar koji se ne ocekuje. Cudo ima pravo da namece uslove. Pomislih na svoje detinjstvo u Popajanu i na devojku iz Teksasa, svetlu i vitku kao Urlika, koja je odbila moju ljubav.
Nisam upao u gresku da je pitam da li me voli. Shvatio sam da nisam ni prvi ni poslednji. Ta ce avantura, meni mozda i poslednja, ovoj sjajnoj i odlucnoj Ibzenovoj sledbenici, biti jedna od mnogih.
Produsili smo dalje drzeci se za ruke.
-Sve je ovo kao san- rekoh- a ja nikad ne sanjam.
- Kao onaj kralj- odgovori Urlika- koji nije sanjao sve dok ga nije uspavao jedan vrac u nekoj izbi.
Zatim je dodala:
- Poslusaj dobro. Jedna ptica ce upravo zapevati.
Malo kasnije culi smo pesmu.
-U ovim krajevima-rekoh- misle da onaj koji treba da umre predvidja buducnost.
-A ja cu uskoro umreti- rece ona.
Pogledao sam je zabezeknuto.
-Presecimo put kroz sumu!- ubedih je.- Stici cemo pre u Torgejt.
-Suma je opasna- uzvrati ona.Nastavili smo kroz pustaru.
-Hteo bih da ovaj trenutak traje zauvek- prosaputah.
- Zauvek je rec koja nije dozvoljena ljudima- tvrdila je Urlika, da bi ublazila preterivanje u tonu, trazila je od mene da joj ponovim ime koje nije dobro cula.
- Havijer Otarola- rekoh.
Htela je da ga ponovi, ali nije uspela. Ja sam, takodje, bio neuspesan sa imenom Urlike.
-Zvacu te Sigurd- izjavila je sa osmehom.
-Ako sam ja Sigurd- uzvratih- ti ces biti Brunhilda.
Usporila je korak.
-Poznajes sagu?- upitah je.
- Naravno- rece ona.- Tragicna prica koju su Nemci upropastili sa svojim okasnelim Nibelunzima.
Nisam hteo da raspravljam i odgovorih joj:
- Brunhilda, hodas kao da zelis da izmedju nas dvoje stoji mac u lezaju.
Iznenada se nadjosmo ispred konacista. Nije me iznenadilo to sto se zvalo, kao i drugo, Northern Inn.
Sa vrha stepenista Ulrika mi je uzviknula:
-Jesi li cuo vuka? Nema vise vukova u Engleskoj. Pozuri!
Kada se popeh na zadnji sprat, primetih da su zidovi prekriveni tapetima u stilu Vilijama Morisa, zarko crvene boje, sa isprepletenim vocem i pticama. Ulrika je usla prva. Mracna prostorija je bila niska, sa stropom na dve vode. Ocekivani lezaj udvostrucio se u mutnom ogledalu, a zatamljeni mahagoni podsetio me je na Sveto pismo. Ulrika se vec svukla. Dozvala me je pravim imenom, Havijer. Osetih da sneg ostrije pada. Nije vise bilo ni namestaja ni ogledala. nije bilo maca izmedju nas dvoje. Kao pesak oticalo je vreme. Vekovna u tmini, potekla je ljubav, prvi i poslednji put imao sam lik Ulrike.


Ulrika, Horhe Luis Borhes :-)

 

[divlja]

"Ni nalik onome sto sam zamisljao da ce se desiti, to nije bilo vodjenje ljubavi koliko tuc.anje. Ipak, u korenu nosa sam osetio omamljujuci, lepljiv miris neke ranije radosti, radosti koju sam odavno izgubio i sada je ponovo pronasao.
Grudi su joj bile cvrste, bele, oble, mokre od znoja. Rukama me je jos vise utiskivala u sebe, kao da je strahovala da bih mogao iskliznuti iz nje. Kada bih pridigao glavu uz pomoc desne ruke cvrsto zakacene za ram kreveta, video bih kako gleda, sirom otvorenih ociju, negde daleko iza, iznad mojih ledja, poput macke fiksirajuci neku samo njoj vidljivu tacku. A ja sam je sve snaznije udarao butinama, pokusavao da joj slomim karlicu, ubrzavao i pojacavao udarce, zeleci da nikada nije ni postojala, zeleci da je zgazim, izbrisem, raskomadam."


"Skliznuo sam u nju naglo i neoprezno i u trenu kada me je stegla osetio strasan bol u korenu uda. Ipak, kako je naglo prodiranje i u njoj izazvalo bol te je jetko ciknula, odmah sam osetio gde me obliva zagonetno zadovoljstvo sto sam u stanju da joj nanesem patnju. Nastavio sam tim putem. Nekako se podigla na kolena i rukama prosto scepala gvozdeno uzglavlje kreveta.

Prihvatajuci moje udarce otpozadi prenosila ih je rukama na ram kreveta i citava skalamerija je, u ritmu koji sam upravo ja nametnuo, poput rasklimatanog ali brzog voza pocela da klepece, sklopocira, da se rastace i sastavlja. Svuda oko nas je skripalo, a zatim je ista skripa nametnula inkantaciju nasih zdruzenih jecaja i klimali smo se u nekom metastabilnom trenutku, gubeci pa ponovo uspostavljajuci ravnotezu telesno-celicne konstrukcije. Srusio sam se pored nje jedva uspevajuci da uhvatim dah i povratim se. Katarina je jos nekoliko trenutaka ostala u istom polozaju ali oborene glave, i gusta kosa joj je jos uvek prekrivala lice. Cutali smo. "


"Prozborivsi nekoliko krajnje ceremonijalnih recenica uhvatio sam je snazno za podlakticu, krajnje nepripremljenu stao da je ljubim i istovremeno skidam, na pola uha osluskujuci njen glas tek pomalo, kao kroz maglu razaznajuci da se kikot mesa s mlakim ubedjivanjem da mora pod tus i potom uspeo da je slobodnom rukom skinem sve do gacica, odvucem, bukvalno odvucem do kreveta u nedovoljno zagrejanu spavacu sobu i potom nezno spustim na krevet pre nego sto cu joj jednim potezom iskidati gacice i samo zadici brushalter da bi njene male, ali jedre grudi onako nakostresene natrcale na moje lice. Poceo sam da ih grizem tako besno da je povremeno jauk zamenjivao sada vec tisi, ubrzanim disanjem potisnut smeh.

Zaista prvi put u zivotu sam je tako besno tucao da je sve vristalo oko nas, bolje- tako da je sve vristalo u meni. Tucao sam je uvidjajuci da je ovo greska preljubnika pocetnika i shvatajuci da je sada kasno za bilo kakvo ispravljanje, tucao sam je uzasno tuzan, kiseo i popisan zbog nedavnog saznanja da, pored svoje zene, mnogo redje i ushicenije jeb.em i jednu kurvu, i to ne metaforicnu kurvu, vec pravu, za pare, tucao sam je na neobican, gotovo sumnjiv nacin, postidjen sto se ta druga, dakle, sada verovatno odmara od tolikog tucanja za pare prosle i ko zna koje jos noci."

Lisicje ludilo, Miomir Petrovic

 

[_honeybunny_]

On pocinje da me otkopcava,a ja sam,ocekujuci ovaj trenutak ispod farmerica obukla crne cipkane bikini gacice.Strgnuvsi farmerice sa moje zadnjice stize do cipkanih gacica koje ne skida.Zatim ,izvukavsi crni jahacki bic iz jedne visoke crne kozne cizme,on pocinje da siba moju zadnjicu u zelji da me nadrazi posebno uzivajuci u tome sto sam presavijena preko svojih vlastitih slikarskih nogara,na kojima visi moj nedovrseni autoportret.

Kisa koznih kaisica po mojoj zadnjci uzbudjuje me jace nego sto ja zelim da mu se oduprem.Ponizenje je vise mentalno nego fizicko,jer vise od korbaca koji mi nanosi bol vredja me to sto znam da je bio s drugom zenom za sve to vreme koliko je odsustvovao.Preklinjem ga kroz krike i izvinjavam dok siba moju pozadinu(Ja se izvinjavam njemu zbog NJEGOVE greske-kao sto su to zaljubljene zene naviknute da cine)

Dok me siba -ispocetka slabo,zatim sve jace i jace-moja riba pocinje da me boli od zelje za njim ,postaje vrela od zelje za njim,otice zbog zudnje za njim.Malo kasnije povlaci me na pod i leze preko mene,crna koza preko crne cipke,hladni metalni rajsfersljus naspram toplog belog stomaka,i najzad njegova tvrda dignuta kita prodire u mene ,pronalazeci moj centar,pronalazeci njegov dom.

Vestice-sisti on.

-Moj muskarac,moja mera,moj parnjak-stenjem ja.

Ugrizem ga za uho,toliko da se pojavi krv,grizem njegovu usnu,rezim,noktima zaparam njegova ledja ispod karminom umazane rolke koju nosi ispod motorciklisticke vindjakne.

Kad se nadje duboko u meni,zaustavlja se ,cvrsto me drzi,ugrize moj vrat,napravi modricu,a onda opet pocinje da se krece u meni.

-Moja vestica,moja parnjaca-mrmlja on,zaranjajuci u mene opet i opet i opet.I onda vidim taj iskrivljeni izraz koj se pojavi na njegovom licu neposredno pre nego sto ce da svrsi

-Daj mi sve to,srce,bas sve-stenjem ja, i on svrsava u meni u takvom grcu od koje se trese platno nad nama.

-Volim te ,Lejla.

-Znam-Uzimam njegovo lice u sake ,kao bebino.I ja njega volim.Znam da cu uvek biti njegova dama,njegova ljubav,Genoveva.Ali,mogu li ja da podnosim bol koji to nanosi,ne znam.


"Tuga svake zene"Erika Jong

 

[Milena_9]

" O seksu nije lako pisati, uglavnom zato što je vlažan. U stvari, on je više nego vlažan- klizav je. Svako ko zanemari tu činjenicu imaće kost u grlu kad bude hteo da govori o njemu. Znao sam jednu pesnikinju koja je o seksu pisala lepo, ali beskrvno. Govorio sam joj: " Mislim da je pogrešno koristiti suve reči da bi se iskazala vlažna osećanja. " I ona je počela da korsiti vlažne reči, a ja sam joj onda rekao: " Nisu dovoljno vlažne ni reči. Moraš da koristiš reči na koje će se okliznuti ljudska pamet." Njoj se to dopalo i i zauzvrat mi je ispričala kako je je jedna trudnica sedela kraj prozora i razmišljala o crnoj zmiji. Ja to nisam baš najbolje razumeo, valjda zato što nisam žensko, ali mi je zvučalo savim ispravno. Zvučalo je bolje od one druge trudnice koja je pazila kako se izražava, pa je rekla kako se nada da će imati dovoljno mleka da bi njena beba mogla da se othrani na majčinoj cucli. To me je podsetilo na onu finu damu iz Bostona, koja se izvinjavala kad pomene nešto dugačko ili što ima rupu, a onda joj se omaklo da najozbiljnijim glasom kaže gostima da joj je najbolje uspela vita od pišanja.

Za početak bi bilo dobro da pogledamo rečnik kojim raspolažemo i odlučimo se za reči koje će najbolje da legnu onome o čemu govorimo. "


Erik Bern

 

[divlja]

"Nismo bili zaljubljeni, ljubav smo vodili nepristrasno i kriticki virtuozno, ali potom smo zapadali u zastrasujuce cutanje, pena na pivskim casama je tvrdnula kao kucina, postajala mlaka i skupljala se dok smo se mi gledali i osecali sta znaci vreme. Maga bi na kraju ustala i besciljno kruzila po sobi. Vise nego jednom zapazio sam kako zadivljeno gleda svoje telo u ogledalu, kako dira svoje grudi kao u sirijskih statuica i kako pogledom prelazi po kozi kao da je lagano miluje. Uvek bi podlegao zarkoj zelji da je pozovem da dodje, da osetim kako polako pada na mene i ponovo se opusta posto je casak ranije bila usamljena i zaljubljena pred vecnoscu svog tela."


Skolice, Hulio Kortasar

 

[divlja]

"Oliveira je voleo da vodi ljubav s Magom jer je to njoj bilo najvaznije iako je, istovremeno, na tesko razumljiv nacin, ona ostajala negde ispod njegovog uzivanja, za trenutak bi dostigla sebe i zato se ocajnicki drzala tog trenutka i produzavala ga, to je bilo kao budjenje, kao saznanje pravog imena, a posle je opet zapadala u uvek pomalo sumornu oblast koja je opcinjavala Oliveiru, inace podozrivog prema savrsenstvima, ali Maga je iskreno patila kad god se vracala svojim uspomenama i svemu na sta je iz nejasnih razloga imala potrebu da misli a nije mogla da misli, tada ju je valjalo duboko ljubiti, podsticati je na nove igre, a onda je ona druga, pomirena, rasla pod njim i obuzimala ga, podavala se kao pomahnitala zver, prevrtala ocima i krsila ruke, mitska i uzasna kao kip koji se kotrlja niz planinu cupajuci vreme noktima, a pri tome je stucala, cvilela i graktala unedogled. Jedne noci mu je zarila zube, ujela ga za rame da mu je potekla krv, jer on je vec klizio sa strane vec pomalo izgubljen, pa su cutke sklopili nejasan sporazum, Oliveira je osetio kako Maga od njega ocekuje smrt, nesto u njoj sto nije njeno probudjeno ja, neki mracni oblik koji je vapio za unistenjem, spori ubod nozem dok lezi nauznak, ubod koji lomi nocne zvezde i vaspostavlja prostor pitanja i strahota. Samo tada, izbacen iz sredista kao mitski matador za koga ubijanje znaci vracanje bika moru a more nebu, napastvovao je Magu u dugoj noci o kojoj se kasnije retko pricali, tada ju je ucinio Pasifajom, sludeo je i obljubio kao decaka, upoznao ju je i od nje zatrazio usluge najzalosnije k.urve, vinuo ju je do sazvezdja, drzao u narucju dok je mirisala na krv, naterao da proguta semenu tecnost koja siklja u usta kao izazov Logosu, polizao je senku njenog trbuha i njenih sapi i podigao je do svog lica da je namaze njom samom u tom poslednjem cinu samospoznanja koji muskarac moze da pruzi zeni, razdrazio ju je kozom, maljama, pljuvacom i jecajima, ispraznio je do poslednjeg atoma njene velicanstvene snage, odbacio je na jastuk preko carsava i cuo kako srecna place pored njegovog lica koje je nova cigareta vec vracala noci sobe i hotela."


Skolice, Hulio Kortasar

 

[astragal]

Najtvrđi Henri Miler sa svojim djelima Pleksus, Seksus...itd, i Čarls Bukovski, koji mi je mogao zadržati pažnju...donekle.
Nisam ljubitelj djela "Dodirni mi koljena..."
Negdje imam Lorkinu pjesmu "Nevjerna žena". Ona mi se dopada...

 

[Prisoner]

Jeste, Mo, tanana je linija. Posebno u današnjem vremenu kada nam film i javni mediji stavljaju pred oči erotske slike koje odmah konzumiramo. U knjževnosti je to ipak drugačije, jer je neophodna imaginacija.

Da li si čitao " Dnevnik " Anais Nin? Da li si čitao njenog prijatelja Henrija Milera? Ili "Profesora zudnje "od Rota ? To je sve prava i celovita erotska literatura. Mene privlače fragmentalni doživljaji, u sklopu celovite priče.

Postoji jedna lepa pesma Garsije Lorke " Neverna žena " , koja je je prototip onoga što spada tananu erotiku:

" I povedoh je na reku
misleći da je devojka,
al bila je udata i imala je muža...
.......
I prodjosmo kraj kupina,trnja i trske zelene.
Ispod njene pundje tad na tlu napravih udubljenje.
Ja odvezah svoju mašnu.
Ona skide veo sa sebe.
Ja opasač sa revolverom.
Ona jeleke svilene..."

Ne mogu je celu citirati jer se ne sećam jednog dela pesme, no snaćićeš se i bez mene.

Hm..." Niti, smilje nit puževi
nisu kože tako lepe,
ni kristali mesečevi
takvim sjajem ne trepere.
Noge njene bežahu mi
kao ribe uplašene,
dopola još uvek hladne
a odpola sasvim vrele.
Najlepšom sam od putanja
jezdio te noći cele,
na zdrebici sedefastoj
bez dizgina i opreme.
Ja ne mogu ponoviti
stvari koje ona reče,
da obazriv budem pamet
nalaže mi i poštenje.
Prljava od poljubaca
i od peska podje s reke.
A na vetar ljiljani su
potezali sablje bele.
....
Kao pravi Ciganin sam
vladao se celo veče.
Najzad sam joj poklonio
košaru od svile meke.
Al u nju se ne zaljubih
jer udata ona beše,
a reče da devojka je
kad povedoh je do reke."

Hvala vam što ste me podsetili na lepotu..

 

[astragal]

FEDERIKO GARCIA LORCA ( 1898 - 1936 )

Nevjerna žena

K rijeci je povedoh tada
misleć da djevojka je,
no bila je već udata.
U noći, na Jakovljevo,
s' dogovorom k'o da bješe.
Svjetla bjehu pogašena,
a krijesnice upaljene.
Kod posljednjih tamo kuća
takoh njene grudi snene
i odmah se otvoriše
k'o zumbuli rese cvjetne.
Šuštao mi šum u sluhu
uštirkane suknje njene,
k'o što šušti komad svile
kad ga deset noža reže.
Bez svjetlosti u krošnjama
uzraslo je sve drveće,
obzor pasa lajao je
u daljini, iza rijeke.
Kad prođosmo kroz kupine,


iza trnja i rogoza,
mulj sam meki razgrnuo
ispod punđi njenih kosa.
Ja onda kravatu skidoh,
a haljinu skide ona.
Ja opasač s' revolverom,
ona četiri bluze svoje.
Ni u smilja, ni u školjki
tako glatke kože nema,
ni kristal na mjesečini
tako blistav ne izgleda.
Kao ribe prestrašene
bježala mi njena bedra,
polovina puna vatre,
polovina puna leda.
Te sam noći projezdio
najdivniju od svih cesta,
na ždrebici sedefastoj,
a bez uzde i stremena.
Neću reći, jer sam čovjek,
sve što mi je ona rekla.
Svjetlost uma meni kaže
da razborit biti treba.
Povedoh je s' rijeke blatnu
od cjelova i od pjeska.
A mačevi ljiljanovi
borili se protiv vjetra.


I ponijeh se kakav jesam,
jer ciganska krv sam prava.
Poklonih joj košaricu,
veliku, od žuta platna,
i nisam se zaljubio,
jer, iako već udata,
reče mi da djevojka je,
kada pođoh s' njom na rijeku.

 

[Prisoner]

Drugačiji prevod, nema veze - ja sam se razbolela. Meni ova pesma lično znači mnogo..

P.S. Hvala ti, sad imam i drugu verziju.

 

[crna_mamba]

ja sam za akciju,kao kojot..dosta bre ubudjane price,stihova, proza,iz svojih soba..dok dlanom o dlan vec na vrata rajska

kaze mi milena skokni do kopaonika

zovem je,kaze da je kod zubara

drugi put je zovem i dodjem u pa.........kaze ne moze zbog..

milena ,gde ce ti dusa?

 

[crna_mamba]

samo strasni ljudi mogu dotaknuti vecnost..
kad budem imao vremena pojasnicu..

 

[Misanthropos]

Ne videh de Sada.

Ekskluzivno. Cenjeni banovani gospodin Scharf... podario nam je jedno vele-delo: Bogovi u sedlu.