Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Прелива се ноћас мноме моја осама
као јутарњи цветови росама;
а ни сад још нисам сита друговања
душе са собом самом. ~Десанка Максимовић Pogledajte prilog 683565
Svetlosni snopovi kao zapisi napadaju mrak, prodorniji od meteora, visoki kao nepoznati grad, zauzimajući prirodu.
Sigurna u svoj život i smrt, posmatram ove ambiciozne i nadri umne .. a volela bih da ih bar malo mogu razumeti.
Jer dan im je pohlepan kao lariat u vazduhu a njihova noć je odmor od besa, unutar čelika.
Ali oni bi da govore o čovečanstvu ?!
A čovečanstvo oseća da smo svi glasači istog siromaštva !
Oni bi da govore o domovini ?
Moja domovina je ritam gitare, nekoliko tumaranja, stari, dedin mač a i vrba vrbe je vidljiva, izvečeri.
Vreme me živi.
Tiše od moje senke, prolazim kroz to bezobrazno, pohlepno mnoštvo.
Oni misle da su nezamjenjivi, jedinstveni, dostojni sutra.
Moje ime je možda neko ili već bilo ko i zato idem polako, kao onaj, koji odlazi tako daleko ... da ne očekuje da će tamo stići ....
... iscepkana, zlatna iluzija, vraća sezonu tišine u miran san pragovima
a u tmini, noćne magle nežnosti grle planine čežnje ... neponovljive ... 20 april. 2007 (iz editovane pesmarice “Lutanja” )
Žena je mlada do tridesete. Posle je još lepša ! ...
Sa melanholičnim braon očima srne ali bez napućenih usana k'o kokošije **pe
i bez silikona u prednjicama i zadnjicama
ova ikona lepote je sinonim nečega, što NE PROLAZI ....
... svake noći isključujemo sve .. pomolimo se za svetu noć .. razmišljamo o nekom
ko nam nedostaje ... popravimo srce i uključimo svetlost u duši ...
