Dodir noći .....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nott
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nocni koktel

Ulila noc u casu koktel,
septembra do pola case nalila
nekoliko kapi januara dodala
po rubu case novembar prosula
i sve to na tacni nesanice servirala

Popila sam, nisam se protivila,
koktel se zove istina od vremena,
servira se rashladjen zaledjenim suzama
i ispije s osmjehom bez kolebanja
kao put u jutro, kroz san od kosmara.

MARTINI-1.jpg
 
Možda ljubav izgleda besmislena, i nemoguća..Možda se pojavila u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, među pogrešnim ljudima ?! ,,... Možda je i sama pogrešna. Ali ti obećavam ... da nas ni loše odluke, ni pogrešni ljudi, ni bilo koja noć, ni hiljadu drugih razloga neće nikada razdvojiti .....

10734268_806196472773009_6003431180098942371_n_j.jpg
 
Poslednja izmena:
U sobi još uvek sveće gore, donose kiše, duhove zle, obаle mrаčne nаnose sećаnjа, borim se, neću ... аl trebаm te.I ne priznаjem dа još volim te, u sebi ludujem, ipаk smejem se ... Senke nа zidu tiho govore, oznojenа telа dаvno, nekаdа. Grаd već spаvа, čujem zvonа kаo dа pitаju gde si sada ... а jа ne priznаjem dа još trаžim te, u sebi ludujem, ipаk smejem se ... Bežim, krijem se od tvog pogledа i bežim u noć kojа ubijа.
Reci mi dа znаm, zаšto sаm sve izgubio, reci mi, molim te reci mi, dа znаm ... što sаm te noćаs opet sаnjаo...

tumblr_nftxo11_Lnh1qefrmxo1_1280.jpg
 
Poslednja izmena:

Sad uviđam ...
ti i ja, živimo u vremenu koje umire
dok noćas ovaj grad podrhtava od života
Nesvesno zamire svaki trag postojanja
a želja za zaboravom mi neće pomoći
da zaboravim.To samo može smrt da učini.
Sutra će sigurno i kukavice moći ono
što danas mogu samo hrabri ... i prvi
Prazno mi je nebo, kao da su zvezde pale
stojim godinama pred tvojim prozorom
zamračenim, ojađen, uplakan i bespomoćan
da izgovorim tu jednu reč ... OPROSTI !

Svaki put, vraćam se tebi iz predgrađa
pakla u kojem se nalaze raskrsnice tvojih
odlazaka ... i povrataka meni !
Znam, naše što je bilo ... ne može se vratiti
al' ja se u ovom životu bez nas, ne mogu snaći

Sad' tek uviđam ... kako je strašno izgubiti ! ...
Z.Crnoriječki

1269597385_608.jpg
 
Doleprša jadna noćna ptica, davno pregaženog vremena
koprcajući se kao crv u svojoj nemoći i tiradama suludim
zatočena u ludnici tuđih reči čamotinja, sišavši s uma ...
Fernando Pesoa/knjiga nespokoja

 
"Ponekad, noc ima moc, moc da razbije kamen i istopi celik.
Ponekad, noc ima moc da zaledi sve vode, zaustavi vjetrove,
izbrise vrijeme, ispretura svemir.
Ponekad.
Ponekad ponekad traje vjecnost.
Ponekad ne traje.
Ponekad postoji sve, a nema nicega.
Ponekad ponekad ne postoji.
Noc ima moc.Moc da ponekad pretvori u nikad.
Moc da sve sto postoji pretvori u nemoc.
Nemoc okovanu mocima noci.
Mocima nemoci."
 
Noćas neću reći ništa,
noćas ću da šutim.
Noćas boli mjesečina,
ja odlazak slutim.

Neće više biti sreće.
Netko od nas na put kreće.
Netko od nas odlazi.

Možda ćeš me sanjat noću,
možda u tvoj san ja hoću.
Netko od nas odlazi.

Natoči mi čašu vina,
neka boli mjesečina.
Netko od nas odlazi.

Zagrli me tako jako,
kao da si na me ljut.
Toči novu čašu vina,
neka boli mjesečina.

Netko od nas odlazi.



Marija Juračić

skvuw6.jpg
 
"Noću sve senke jedna na drugu liče.
Sve se stope u jedno ime, jedan lik, jedan krik.
Noću, svaka misao ima istu adresu
i istog goluba pismonošu.
Noću putevi svi u isto mesto vode
i okean postaje skrivena u oku, kap vode.
Noću, sve moje postaje Tvoje.

Volim noć.Ne volim senke.
Ne volim nemire što ludilu liče
i sriču paranoične priče,
a...volim noć.Volim noć.

Noću sve postaje druga dimenzija trećeg lica u svemiru.
Ne volim treće lice, a...a volim noć.Volim.

Noću se svest poigrava s podsvešću, opsena se ruga realnosti,
iluzija nad raumom dobije moć...a...volim noć.Volim.

Ne volim senke što jedna na drugu liče, ne volim igru iluzije...
...a...volim, mnogo volim noć i njene tišine...njene najdublje tmine."
 
Meseceva sonata

U prolazu, prodje jos jedna noc,
U prolazu, prodje i zivot.
U prolazu, Mesec zastane
Da se Svitanju pokloni
Prospe po nama magije prah
Kao opmenu, kao potsetnik, kao znak,
U prolazu jedne noci
Ispisuje poruku na jastuku
U prolazu proci ce i ovaj dan
Da bi se vratio sledece noci
Potvrdjujuci neprolaznost svoju
Mesec se u prolazu nasmesi
Koraku koji ne odmice
Dok kaj prozora neprolaz promice.
Zora na horizontu Mesec grli
Kao sto dan zagrli noc
Kao sto noc zagrli dan
Ispisujuci u vremenu poruku bezvremenu.
U prolazu pecat ostaje
Sve prolazi, nista ne prodje.
Mesec ce ponovo u prolazu doci
Da prospe magije prah
Na jastuku nevere ostavice trag.
Prolazi u prolazu sve
I sve se vrati neprolazu.
 
Zašto noćas tako šume jablanovi,
Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.


U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
Ko olovo mirnu i sivu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Šume, šume čudno, i drhću u svodu.


Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim
Ko potonji čovek. Zemljom prema meni,
Leži moja senka. Ja se noćas bojim,
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.

J.Dučić

fc1456015c457d82ffb6afe0ca5f0786.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top