Dodir noći .....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nott
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
"Noć zna kakvo će jutro svanuti.Jutro ne zna kakav mu je dan ispisala noć.
Noć u sebi krije i svjetlo i tamu.Dan ce pokazti koje je od to dvoje pobijedilo.
Pojedine noći imaju vise svjetlosti od nekih dana.
I ništa što ne može jedna noć sakriti, nije danu teško otkriti.
Jednako, nema toga što dan sakrije, da noć obasjana Mjesecom ne otkrije.
Ne treba se igrati ni svjetlom ni tamom.
Jednako su opasni i jednako blagi.
I ne treba saditi drvo tamo gdje krtica gradi dom."

gh8hdhv7-1.png
 
Moraš putovati na kraj sveta, da posle noći pronađeš jutro.
Umetnost je uhvatiti zrak čiste svetlosti. Mudrost je videti kapljicu plave dobrote u moru tamne nesreće. Sreća je zaboraviti juče i živeti za danas, ne misleći na sutra. I zato znaj:
"Lako je otići, kada za to imaš mnogo razloga !
Treba znati ostati ….. kad za to nemaš !"
10628263_1498660523732792_6407750098880730964_n.jpg
 
Cinila sam nocas cuda poput Spasitelja...Lebdela iznad vode,osluskivala tudje snove,ulazila sam u njih,i postajala akter..
bila svedokom kad se jedna dusa oslobodila tela..a onda zalosna u suzama docekala jutro...

2190-2.jpg
 
Čudesna milost je noći preuzvišene, i niko
Ne zna kako ni šta će zbiti se njenom voljom.
Premda pokreće svet i dušu ljudsku u nadi,
Ni mudrac ne razume šta ona sprema, jer to je
Volja svevišnjeg Boga, koji te jako voli,
I zato više od nje ti voliš sunčani dan.
Ali i bistro oko voli katkada senku
I zabavlja se da pre potrebe okuša san,
Il se i postojan čovek zagleda rado u noć,
Da, njoj i dolikuje posveta venca i pesme,
Jer zabludelim ona posvećena je, i mrtvim,
A sama postoji, večna, u najslobodnijem duhu.
No mora nam za uzvrat, da bi nam u trenutku
Oklevanja u tami oslonac nekakav bio
Zaborav da udeli i sveto pijanstvo,
Udeli reč što struji i zaljubljenim je slična,
Besana, i puniji pehar i smeliji život,
Sveto sećanje k tome, budni da ostanemo noću.
%C5%BEena-izazovna-u-crvenoom5.jpg

Helderlin
 
"Plase me noci u kojima ne mogu da osetim Tvoje prisustvo.
Plase me jutra u kojima ocajnicki pokusavam setiti se Tvoga glasa.
Plase me senke zaborava koje se nekih dugackih noci
zlokobno nadviju iznad mene, kada mi se cini, da ako
jedan tren zaspim, sve ce progutati te zlokobne senke zaborava,
svanuce neko jutro u kojem se necu secati nicega.
Zaborav...istinska konacnost, moj jedini istinski strah,
strah da Ti zaboravim boju glasa, korak, smeh, nijanse u
boji Tvog oka, miris, nacin na koji sedis, jedes, nacin na
koji se ljutis, volis i cutis...
Ako senke zaborava ukradu i najsitnije secanje,
izgubicu svoju poslednju bitku.
I zato...budna cuvam i noci i dane od zlokobnih senki,
od tog mrskog neprijatelja koji nosi potpis konacnosti.
Cuvam Te, zadnjim dahom...Ti sanjaj, u miru i spokoju...ne znaju
oni sta mi znamo..."

 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top