Dodir noći .....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nott
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
10504996_10204179980403390_1654681749617921989_o.jpg
 
Usne tvoje, kao dodiri baršuna, dozivaju me čežnjom, sakrivenom u niskama tvojih stihova. Nezaustavljiva je reka tvojih savršenosti, dozrela letinom tvojih pesama o meni ... o nama.
Onda se prepustim u potpunosti sanjanim obalama. Postajemo polako šuma svilenih nežnosti dok' stvaramo ubrzano kiše iz visina, pune mojih i tvojih vrlina, pune nestašnosti. Tvoje oči mi poklanjaju opet, pogled boje tamne noći, dok nam kiša obliva lica. One mi u mraku daju sjaj i obasjavaju put do tvojih usana, koje jednim poljupcem učiniše, da nikada ne izađu iz mojih misli.. I svake bogovetne noći, kad se omeđena tvojim dodirima razlevam među tvojim prstima ... tkam u sebi obećanje ... ujutru ne moram opet da se budim ...

couple_kissing_large_msg_124477267945_jpg_w_430.jpg
 

Moja pesma

Duša je moja bogat seljak,
pijan veseljak, u zavičaju.
Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava,
u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju.
Svet je prošla samohrana,
u krvavom plaštu šeržana,
ko ubica.
Stajaše tužna, zavejana,
na straži, u kapijama,
brkata, blago nasmejana.
Kraj crkve tuđe i nepoznate,
zapaljene,
u duge, jasne, tople noći,
kad krekeću žabe barske,
grlila je razne žene.
A danju je čuvala dvorove carske
i korakom brojala sate.

tumblr_n88uotIRnA1sbg0tro1_1280.jpg


Na javi je duša moja bogat seljak,
veseljak.
Samo u snu, ko Mesec bleda
i tako ko on nevesela,
po svetu bludi.

tumblr_n88uotIRnA1sbg0tro2_1280.jpg


Gondola jedna ćutke je skrije
u bezdane vode Venecije,
sanu, umornu, razočaranu,
na karnevalu.
I kad tu njen gitar zazvoni,
od pesme što plače i voli,
svu vodu, zvona, i maske, tamo,
noć toliko zaboli:
da ućute i pitaju tijo,
„Kakav je to Slaven bio,
na Rivi dei Skjavoni?

Miloš Crnjanski

tumblr_n88uotIRnA1sbg0tro3_1280.jpg
 
U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...

"Kis napraforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli.....
Balašević (a baš ga ne volim)

20140207_violenza.jpg
 
Poslednja izmena:
Ljubeći se od postanja

Kroz maglu svijeta dvoje bludi
,
Sa čudnom čežnjom, da se nađu

U metežu stranih ljudi.


Razmišljaju o sebi često

I prevarit će se kadikad,

Da su jedno drugo našli,

A neće se naći nikad.


Pa ipak, on će jednom doć

U sobu onoga hotela,

U kom je ona cijelu noć

Uz uzdisaje mora bdjela.


Pred zoru, kad u krevet legne,

Na onu misleć koju traži,

Ni slutit neće, da mu jorgan

Pokrivaše već njene draži.



I možda će u restoranu

Iz one čaše on da pije,

Na kojoj bjehu njena usta

Nekoliko dana prije.


Dobriša Cesarić- Dvoje


tumblr_n24yb8GQBJ1remj43o1_500.gif
​
 
Kad genije noći na krilima sjajnim,
Krilima od vatre, preko reke minu,
Nevidljiva voda ushićeno sinu,
I zapeva glasom bolnim i beskrajnim.
Kad ponoćni vetar pored gore gluhe
Prođe i otrese teški mrak sa granja,
Kao strasna pesma žudnog umiranja,
Ču se glas muzike iz trstike suhe.
Kad za poljem punim crne deteline,
Počeše vlašići da blede i slaze,
Mrtvo lišće poče da pada na staze,
I kao crn uzdah da izbi iz tmine.
Sad, u ovo dugo veče koje pati,
Cela moja duša zatreperi gola,
A čelom umornim od truda i bola,
Smrt je prešla rukom, mekom, kao mati.

J.Dučić

 
Johann_Peter_Hasenclever_Die_Sentimentale_c1846.jpg


Odmaramo se; noćni san ima moć da otruje počinak
Ustajemo; jedna lutajuća misao kvari nam dan
Osećamo, mislimo ili shvatamo ... smejemo se ili plačemo
Prihvatamo jad ili za brige ne marimo Isto je;
jel' radosno il' tužno, istom stazom slobodno odlaze
Čovekovo juče, možda nikad neće biti kao sutra
I ništa ne živi tako ... kao mesečeva mena ...
Percy Bysshe Shelley
 
... noću je bol najjači,
onaj, ludački bol u grudima
tamo gde je duša
vezana za telo
pored srca
osećam ...

Melemi ne vrede
bol nije nastao
od čeličnog mača
nego, od mača sudbine
Od istine ! ...

cbf8436a937eb4c93286fa775e6c19e8.jpg




 
Poslednja izmena:
UVEK S TOBOM

Kroz snove te tvoje pratim
jutrom se na tvojim grudima budim
nektarom sa usana tvojih se opijam
dok se sa suncem ne probudim

Kroz dan kao pučinom da plovim
u beskraju nigde luke ni kraja puta
svaka je misao deo ljubavi moje
sto tražeći te pučinom luta

Nedostaje mi toplina tvoja
Pogled blagi i osmeh tvoj
samo sam u mašti zajedno s tobom
mašta je postala život moj

Svaka je noć samo nova nada
čekam te na pragu mojih noći
ispod kapaka da te beskrajno ljubim i volim
…poželim da nikad ne otvorim oči
 
Svaki čovek pati, al u tuđem oku
svako miran izgleda, krijući bol duboku
svako sebe žali, svako iz svog jada
zavidi drugom, koji i sam strada
Ne znamo da muke u drugih postoje
jer ih svako sakriva, kao i mi svoje
i svako iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svet je sretan, osim mene«
A svi su nesretni i svi, izgubljeni
mole nebo da im sudbinu izmeni
a kad promena dođe, vide za čas tili
da su samo drugu noć i nesreću dobili ...

16853493_romantika.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top