Dodir noći .....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nott
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Varljivo je brdo život,nema šta !I verući se uz ... i silazeći niz ... patimo za predelima s one strane vrha.
A vrh je senka, tren, senka trena. Vrh je najveća prevara u čitavoj priči....
Balašević

2REMJmxTYMA.jpg
 
Kako su teški ovi dani!
Ni vatre da me zagreje
ni sunca da mi se nasmeši,
samo pustoš,
samo hladnoća, bez milosti!
Neutešne gledaju me
čak i jasne zvezde
od kada spoznah
da i ljubav umire .....
Herman Hese

omar-galliani-liberate-gli-angeli-2013-matita-nera-su-tavola-_cm-100x100-foto-luca-trascinelli.jpg
 
Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad' ne zaboravi,
kako se korača po zemlji ...
Mika Antić

http://3.***************/-WAun-fwWGt4/UD88D2VqpWI/AAAAAAAAAE4/bgMILVYMX3M/s1600/%d1%82%d1%8a%d0%b6%d0%bd%d0%be.jpg
 

ДА МИ СЕ РУКЕ ОЛИСТАЈУ

Изговарам твоје име
у ноћној помрчини,
када се звезде спусте
да пију на месечини
и када спавају гране
са листовима скритим.
Тад осетим да тонем
у страсти и музици.
Сат сулуди што пева
часове који су били.

tumblr_mu6coi8Ty71sbg0tro1_400.jpg


Изговарам твоје име
у овој ноћној тмини,
и име ми се тад твоје
даље нег' икад чини.
Даље од свих блиставих звезда,
болније од благе кише што киши.

tumblr_mu6coi8Ty71sbg0tro2_500.jpg


Да ли ћу да те волим
као и онда? Шта скриви
жалосно срце моје?
Кад облак мре у висини
какав ме занос чека?
Чист, миран да л' ће бити?
Да ми се руке олистају
на сјајној месечини!

Федерико Гарсија Лорка

tumblr_mu6coi8Ty71sbg0tro3_1280.jpg
 
U noći
punog nemira,
dok prazan mesec
na odru neba drhti
zaboravih moliti ...

Žedne ruke na krilu
i bol prepletenih prstiju
svilom pune tame ogrnuta
na dlanu strepnje drhtim ...

Nižem u b r o j a n i c u
nezrele plodove želja
za neku novu molitvu
ili n e s a n i c u …

299027_302847266502066_1445714746_n.jpg
 

Zbog jednog lažnog sna, noć se srušila
kad'se probudih, tebe više nisam imala !
Zbog ponosa i nametnutih predrasuda
tajno moja, kako sad' posle nas ?
Kako ja da pobegnem iz tog beznađa ….

wbwidth11.800x500.jpg
 
walking-in-dark-street.jpg


Ponekad pomislim da ne volim ljude, ponekad da ih sve mrzim. Na trenutak se uplašim da li sam normalna, da li su moja osećanja normalna?? Sećam se svog detinjstva, volela sam i ljude koje nisam znala, vesele prolaznike kojima bih kao maleno biće uputila najiskreniji i najlepši osmeh, koji bi mi svako od njih uzvratio. Sve je bilo lepo, savršeno… Danas, izbegavam mesta gde ima puno ljudi, mrzim da se mimoilazim sa ljudima, mrzim kad me pogledaju. Zašto me zaboga oni gledaju? Ja se trudim da ih izbegnem, da ih ne pogledam, a oni mrtvi ‘ladni samo piljee u mene. Ne volim ih, ne volim njihove poglede, ne želim da pilje bez razloga. Reklo bi se da ja ne volim nikoga, a to nije tačno. Teško mi je da se prilagodim, ali kada nekog zavolim to je mnogo jako, i to traje. Logično mi je da one koje ne znam, ne volim, ali ponekad mislim da ih mrzim, a to je već zajebano. Više volim da se ogledam u izloge, ili da čačkam mobilni uz neku laganu pesmu ili uz drekavce (metal muziku), zavisi od raspoloženja. Ljude ne primećujem, oni su mi udaljeni, beznačajni… sve dok me neko od njih ne pogleda značajno, to me mnogo iznervira :/ . Noć je mnogo prijatnija, noću je malo ljudi. Možda poneki frik kao i ja, ali oni mi ne smetaju, oni uvek žure negde. Ja tada uživam, mračne puste ulice mi pružaju više, više nego buka i ljudi danju. Volim noć jer nema ljudi, noć je meni sve, i tako će uvek biti.

Zvrkbor
 

8
Božiji je jad dublji, ti čudni svete! Hvataj božiji jad, a ne mene! Šta sam ja! Opojna slatka lira,
– – jedna ponoćna lira, jedna zvonka kreketuša koju niko ne razume, ali koja mora da kaže što
ima, pred golubovima, o vi viši ljudi! Jer vi me ne razumete! Prošlo je! Prošlo! O mladosti! O
podne! O popodne! Došlo je evo veče, i noć, i ponoć, – pas zavija vihor-vetar taj: – ili zar nije
vihor-vetar pas? Cvili, laje, zavija. Ah! Ah! kako uzdiše! kako se smeje, kako se guši i dahće,
ta ponoć! A sad, kako trezveno govori, ta pijana proročica! Da nije natpila pijanost svoju? da
nije postala prebudna? da ne preživa? – preživa jad svoj, u snu, stara duboka ponoć, i više još
radost svoju. Jer radost, ma kolilko jad bio dubok; Radost je dublja još neg vaj.

tumblr_mu9h3oepvP1sbg0tro1_500.jpg


9
O ti lozin čokote! Što me slaviš? Zar te nisam posekao! Bio sam svirep, iz tebe teče krv: –
otkud ta hvala tvoja pijanoj svireposti mojoj? »Što je postalo savršeno, sve što je sazrelo –
hoće da umre!« tako kažeš ti. Blagosloven neka je navek nož vinogradarev! Ali, avaj, sve što
je nazrelo hoće da živi! Jad kaže: »Prodi sad! Odlazi, jade!« Ali, sve što pati, hoće da živi da
bi sazrelo, i postalo puno radosti i puno čežnje, čežnje za udaljenim, višim, vedrijim. »Ja hoću
naslednika, kaže sve što pati, ja hoću decu, ja neću sebe«, – a radost neće naslednike, neće
decu, – radost hoće samu sebe, hoće večnost, hoće povraćaj, hoće sve isto na vjeki vjekov. Jad
kaže: »Skrhaj se, krvavi, srce! Hodi jednako, nogo! Leti, krilo! Napred! u vis, bole!« Jeste,
staro srce moje: Jad kaže: »prodi sad!«

tumblr_mu9h3oepvP1sbg0tro2_400.jpg


10.
O vi viši ljudi, kako se vama čini? Da li sam ja prorok? da li sanjalica? pijanac? tumač snova?
zvono ponoćno? jesam li kap rose? pramen dima i daha večnosti? Ne čujete li? Ne osećate li?
Baš u ovaj čas postao je svet moj savršen, i ponoć je podne, – i bol je radost, i prokletstvo je
blagoslov, i noć je jedno sunce, – odlazite, ili ćete naučiti: da je i mudrac budala. Jeste li ikad
pristali na ikakvu radost? O, prijatelji moji, onda ste pristali i na svaki jad. Sve su stvari
vezane jedna za drugu, udenute jedna u drugu, zaljubljene jedna u drugu, – - jeste li ikada
poželeli da jedanput dođe još jedanput, jeste li ikada rekli: »sviđaš mi se, srećo! Protrč,
trenute!«, onda ste poželeli i sve još jedanput! – sve iznova, sve večno, sve u vezi jedno s
drugim, udenuto i zaljubljeno jedno u drugo, tako ste eto vi voleli svet, – – vi večiti, tako ga
volite večito i u svako doba: pa i jadu vi kažete: prođi sad, ali dođi opet! Jer radost kaže:
večno traj!

tumblr_mu9h3oepvP1sbg0tro3_1280.jpg


11.
Svaka radost hoće da sve stvari večno traju, hoće meda, hoće taloga, hoće pijane ponoći, hoće
grobova, hoće utehe u suzama sa grobova, hoće pozlaćenu večernju rumen – – šta neće
radost! ona je žednija, srdačnija, gladnija, strašnija, tajanstvenija od sveg jada, ona hoće sebe,
ona guta sebe, volja prstena bori se u njoj, – – ona hoće ljubav, ona hoće mržnje, ona je
prebogata, deli drugima, rasipa, prosi da je neko uzme, zahvaljuje onome ko je uzima, ona bi
da je mrze, – – radost je tako bogata da žudi za jadom, za paklom, za mržnjom, za sramotom,
za bogaljem, za svetom, – jer ovaj svet, o ta vi ga bar znate! Vi viši ljudi, za vama čezne,
radost, neobuzdana, blažena, – za jadom vašim, vi promašeni i unakaženi! Za onim što je
promašeno i nakaženo čezne svaka večna radost. Jer svaka radost hoće samu sebe, te stoga
hoće vaj! O srećo, o bole! O pukni, srce! Vi viši ljudi, naučite jednom da radost hoće večnost,
– radost kaže svima stvarima da večno traju: večno traj, i večnost daj!

tumblr_mu9h3oepvP1sbg0tro4_500.jpg


12
Jeste li sada naučili moju pesmu? Jeste li pogodili šta ona hoće? Dobro dakle? Vi viši ljudi!
Otpojte mi sad vi pesmu moju, tropar moj!
Pojte sad vi tu pesmu kojoj je natpis: »Još jednom«, a čiji je smisao »na vjeki vekov!« – pojte,
– o vi viši ljudi, tropar Zaratustrin!
O, čoveče! Uho otvori!
Šta ponoć duboka zbori
Spavah ko cvet
-prenuh se iz dubokog sna:
-Dubok je svet
I dublji no što dan to zna.
Dubok je njegov jad,
još dublja je radost neizrečenosti:
jad kaže: prođi sad!
Svaka radost hoće večnost
-hoće duboku, duboku večnost!

Niče

tumblr_mu9h3oepvP1sbg0tro5_1280.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top