Dodir i Paznja

gost 16798

Elita
Poruka
15.861
Potreba za dodirom i paznjom ili kontaktom zajednicka je svim ljudskim bicima... u pocetku ova potreba je bukvalna - dodir koji roditelji puni ljubavi pruzaju svojoj deci bitan je isto kao i hrana

... ispitujuci visoku smrtnost beba u jednom sirotistu utvrdjeno je da su sve bebe cisto drzane i dobro hranjene kao i da nisu bile bolesne... jedino sto ove bebe nisu imale je cest blizak fizicki dodir koji proistice iz odnosa punog ljubavi sa nekom drugom osobom koja je obicno ali ne i obavezno detetova majka

...vecina roditelja instiktivno pruza svojim bebama nezan fizicki dodir i paznju sto je vitalno za njihov zivot - to stanje duboko je instalirano u nasoj podsvesti i svi ceznemo da mu se vratimo

...u stvarnosti, posle zavrsenog detinjstva to se blazenstvo vise ne moze postici ...ponovo mu se najvise priblizavamo u ljubavnoj seksualnoj bliskosti koja za vecinu predstavlja dozivljaj koji ih najvise privlaci i koji ih najvise zadovoljava

...medjutim to nije dovoljno jer je nasa potreba za dodirom i paznjom stalna i imperativna celog zivota...zato smo razvili sposobnost da tu potrebu zadovoljimo i na simbolicki a ne samo na fizicki nacin - mi razgovaramo jedni sa drugima izrazavajuci recima naklonost, razumevanje, divljenje, zahvalnost, bliskost, i koristimo mnoge druge gestove koji imaju moc da nas isto toliko zadovolje kao i fizicki dodir

....poznavanje rituala i procedure uspesne komunikacije sa drugim ljudima je za vecinu od nas automatsko i svi smo na jednom dubljem nivou do 6 godine stekli ogromnu kolicinu visoko individualnog znanja o ljudskim odnosima, do kog smo dosli u okviru porodice - roditelji su modeli za odnos izmedju muskarca i zene, za rad, sudelovanje u zivotu i za uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima

...nacin na koji smo svi mi upoznavali spoljni svet je uglavnom isti ali su razlike u psiholoskoj stvarnosti razlicitih porodica velike pa su zato i upadljive razlike u onome sta deca nauce u jednoj ili u drugoj porodici, npr. neka deca nauce da je lepo ponasanje vazno za odnos sa drugim ljudima, druga da zadrzavaju svoja osecanja za sebe, neka da je odnos sa drugim ljudima borba, neka da ocekuju samo neprijateljstvo i da se klone ljudi, neka da od drugih ocekuju samo skrupulozno ponasanje i na recima i na delu

...tek kad u komunikaciji dodje do nesporazuma postajemo svesni da nasa istina o odnosima medju ljudima nije ista kao istine drugih ljudi

...svi mi zelimo pronaci pravog partnera jer to znaci otvoriti put ka najsrecnijem i najbogatijem ljudskom odnosu ...zato smo cesto zbunjeni i iznenadjeni kada se odnos koji je nekad bio pun ljubavi i radosti pretvori u nesto neprijatno i jadno, u nesto sto nas muci i cini nesrecnim posebno ako je sve pocelo zaljubljenoscu, stanjem za koje vecina ljudi veruje da je idealna osnova za trajan odnos

... mnogi ne shvataju da su uzroci neslaganja koji su najzad izazvali raskid odnosa bili tu od samog pocetka - istina je ma koliko neshvatljiva i neprihvatljiva bila da mi u stvari trazimo i nesrecu i srecu i da nas od samog pocetka privlace i vrline i mane osobe koju volimo... kasnije obicno kazemo "ali ja tada nisam znala da ce poceti da pije" ili "da ce me izneveriti" a najcesce se ispostavi da je zena ciji je muz alkoholicar imala oca alkoholicara ili da je muz neverne zene imao majku koja je izneverila njegovog oca

... postoji mnogo primera kad nase nesvesno pobedjuje nase svesno - ko od nas moze da tvrdi da nikad ne promasi tezeci savrsenstvu, da nikad ne trci iako bi obicnim hodom brze stigao, da nikad ne zapinje preko svojih mogucnosti i zato dozivi poraz, da nikad ne ispadne grub kad je samo zabrinut ili da nikad ne cini sve da bude odbijen bas onda kad najvise zeli da bude prihvacen

...opsta sklonost za uspostavljanjem dobrih ili losih kontakata uslovljena je jos u detinjstvu... tesko je utvrditi da li neko tezi uglavnom dobrim ili uglavnom losim kontaktima ali se to moze naslutiti po vrsti kontakata koje ta osoba uspostavlja sa drugima - npr kad kaze "kako je ova osoba ljubazna" znaci da je ljubaznost za nju dobar kontakt ili "kakav pokvarenjak" reci ce onaj koji ne trpi pokvarenjastvo

...ako sa nekim zelimo imati dobar odnos najvaznije je da saznamo koji mu kontakti gode a koje trebamo izbegavati...mnogi nesretni odnosi se vrte oko toga sto jedna osoba stalno uspostavlja sa onom drugom kontakt koji njoj pricinjava bol

...najcesci dobri kontakti vezani su za lepotu, inteligenciju, velikodusnost i saosecajnost a najcesci losi kontakti odnose se na glupost, sebicnost, pakost i izazivanje nepoverenja

...ako ne umete da otkrijete kakav kontakt zelite postavite sebi pitanje: sta mi se najvise dopada na meni i sta je bilo najlepse sto su roditelji rekli o meni kad sam bio dete

... na slican nacin otkrijte i svoje lose kontakte: sta mi se najmanje dopada na meni i sta je najgore sto su roditelji rekli o meni dok sam bio dete


... uveravati sebe da su drugi krivi za nase nevolje je obmana ali vecina ljudi zivi u ovoj obmani - ako zelite da izaberete nekoga sa kim cete biti zaista srecni suocite se sa stvarnoscu i postanite svesni kakve kontakte, dodire i paznju zelite i da li vas partner hoce i moze da vam ih pruzi
 
Poslednja izmena:
Aj prepricajte mi ovo nemog'' da citam, mrzi me!:lol:

:eek:


...kao bebe sposobni smo da cenimo samo najosnovnije kontakte kao sto je dodir drugog ljudskog bica
...postepeno naucimo da kao kontakt prihvatimo vrlo sirok spektar simbolicnih zamena za fizicki dodir


mora neko te vata da ne bi mreo

... ma ne - radi se o tome da je nekim ljudima zivot bas tragican i promasen


E ja sam svega toga svesan jos samo da dokazem jessici simpson da bi se svaki dan odvaljivali od dodira i paznje

...jel ti to sto ne mozes da smuvas Jessicu Simpson smatras velikim hendikepom ili samo malom nesrecom
 
... mozda se samo radi o velikim ocekivanjima....zato je vazno smanjiti rizik od velikih promasaja i situacija koje provociraju tu sklonost ka nesreci

ako eliminishesh rizik od velikih promashaja eliminishesh i mogucnost velikog dobitka i zadovoljstva. Takodje sve situacije koje provociraju sklonost ka nesreci imaju i stranu koja je za ljude korisna i koja ih natera da preduzmu rizik.
Ako ne radimo nishta, nishta nam se nece desiti. Ni dobro ni loshe.
Dodushe, ovo nema veze s temom.

.. ispitujuci visoku smrtnost beba u jednom sirotistu utvrdjeno je da su sve bebe cisto drzane i dobro hranjene kao i da nisu bile bolesne... jedino sto ove bebe nisu imale je cest blizak fizicki dodir koji proistice iz odnosa punog ljubavi sa nekom drugom osobom koja je obicno ali ne i obavezno detetova majka
ko zna shta josh nisu imale. Postoji dosta faktora koji mogu uticati na visoku smrtnost SVEGA. Ne mozhesh mi dokazati da su pomrle zato shto ih neko nije grlio.
 
nije me mrzelo da citam videla sam odmah da je kvalitetan post :ok:
da ljudi cesto zaboravljaju, pogotovo kad izgrade mehanizme samoodbrane, koliko je dodir vazan za psihu..pa cak i za fizicko stanje...bukvalno je lekovit
a to za bebe..da ljudi koji su bili zapostavljani kao bebe imaju cesto razne psihicke poremecaje
 
Ni mene nije mrzelo da čitam, ali autor teme je odradio i razradu i zaključak. Mada, ne bih se složio u potpunosti sa načinom pristupa nekoj osobi. Određene nam osobe deluju toliko odbojno, bilo karakterom bilo fizički, da je pitanje "Šta su rekli mama i tata i šta mi se sviđa ili ne... " potpuno suvišno, jer se do tog nivoa ni ne dolazi. Ako prihvatimo medicinsko psihološki aspekt posta, drugi deo oko pomenutog interesovanja među osobama, deluje kao utopija.
 
Ni mene nije mrzelo da čitam, ali autor teme je odradio i razradu i zaključak. Mada, ne bih se složio u potpunosti sa načinom pristupa nekoj osobi. Određene nam osobe deluju toliko odbojno, bilo karakterom bilo fizički, da je pitanje "Šta su rekli mama i tata i šta mi se sviđa ili ne... " potpuno suvišno, jer se do tog nivoa ni ne dolazi. Ako prihvatimo medicinsko psihološki aspekt posta, drugi deo oko pomenutog interesovanja među osobama, deluje kao utopija.

hoces da mi objasnis sta si mislio time?
 
Pa napisah... ono što je mislila sa razmišljanjem o dobrim i lošim kontaktima. Malo mi to suvoparno, kao sada ću da mislim o nečijem detinjstvu, šta su mislili roditelji o meni/njoj i sl.
 
ako su ljudi stvarno toliko "zavisni" od dodira i pazhnje, zashto ne trchimo jedni drugima u zagrljaj na ulici?
mi praktikujemo dodir i pazhnju ali samo sa nama bliskim osobama, ne sa ljudima koje vidimo na ulici ili ljudima koji nam se ne svidjaju, shto implicira da u stvari ne postoji potreba za dodirom i pazhnjom vec potreba za bliskom osobom (shto je i logichno jer je chovek po prirodi drushtveno bice), a dodir i pazhnja su samo nachin izrazhavanja bliskosti
 
Pa napisah... ono što je mislila sa razmišljanjem o dobrim i lošim kontaktima. Malo mi to suvoparno, kao sada ću da mislim o nečijem detinjstvu, šta su mislili roditelji o meni/njoj i sl.

mislim da ne postoje dobri i losi kontakti...postoje samo uspesni i neuspesni...jer mi smo kreatori istih

a mnoge stvari su usvojene jos u detinjstvu i postoje na nekom podsvesnom nivou konstantno...koliko god se to nama ne svidjalo...a najteze je menjati primarne inpute
 
ako su ljudi stvarno toliko "zavisni" od dodira i pazhnje, zashto ne trchimo jedni drugima u zagrljaj na ulici?
mi praktikujemo dodir i pazhnju ali samo sa nama bliskim osobama, ne sa ljudima koje vidimo na ulici ili ljudima koji nam se ne svidjaju, shto implicira da u stvari ne postoji potreba za dodirom i pazhnjom vec potreba za bliskom osobom (shto je i logichno jer je chovek po prirodi drushtveno bice), a dodir i pazhnja su samo nachin izrazhavanja bliskosti

da nisu potrebni covecanstvo bi od pocetka funkcionisalo tako sto se ne bismo nikad dodirivali osim slucajno ili sta vec
ne trcimo jedni drugima u zagrljaj na ulici zbog drustvenih normi
rukujes se pri upoznavanju ne?mnogi ljudi se pozdravljaju poljupcem i kada nisu dovoljno bliski....a mogli bismo recimo svi da se pozdravljamo naklonom..ili klimanjem glave or whatever
ako ne postoje potreba za dodirom zasto bliskost izrazavas dodirom...ona moze da postoji i bez njega recimo samo u pogledu :)
ali ne...dodir upraznjavas u raznim situacijama iz raznih razloga iz potrebe za dodirom
 
Slažem se, zato promeniš osobu odgovarajućom (valjda) i teraš dalje :)
Mada, ima ih koji se zakopaju veoma dugo i duboko iako su svesni da nisu na istoj frekvenciji. Ne mogu to da objasnim nikako :(
 
Slažem se, zato promeniš osobu odgovarajućom (valjda) i teraš dalje :)
Mada, ima ih koji se zakopaju veoma dugo i duboko iako su svesni da nisu na istoj frekvenciji. Ne mogu to da objasnim nikako :(

ali oni jesu na nekoj istoj frekvenciji..i jedno drugom ispunjavaju neku bitnu potrebu...npr hm...neko ko je nesiguran smatra da nije dovoljno vredan te ako onaj drugi se odnosi prema njemu kao prema manje vrednoj osobi, on u stvari ispunjava njegovu potrebu za tim...koliko god to bolesno bilo
 
da nisu potrebni covecanstvo bi od pocetka funkcionisalo tako sto se ne bismo nikad dodirivali osim slucajno ili sta vec
ne trcimo jedni drugima u zagrljaj na ulici zbog drustvenih normi

postoji dosta stvari koje nisu potrebne pa opet ih chovechanstvo praktikuje.
a da nema drushtvenih normi, cenish da bi trchali?

rukujes se pri upoznavanju ne?mnogi ljudi se pozdravljaju poljupcem i kada nisu dovoljno bliski....a mogli bismo recimo svi da se pozdravljamo naklonom..ili klimanjem glave or whatever

rukovanje, poljubac, to su te tvoje drushtvene norme, ispashcesh nekulturan ako ne isposhtujesh takav obichaj. Nije u pitanju nikakva potreba za dodirom, a i ako jeste, onda je u pitanju izrazhavanje prijateljskog stava prema toj osobi, na shta sam odgovorio gore.
Btw, japanci i ti istochnjaci se pozdravljaju naklonom, jel to znachi da su oni poremeceni?

ako ne postoje potreba za dodirom zasto bliskost izrazavas dodirom...ona moze da postoji i bez njega recimo samo u pogledu
ali ne...dodir upraznjavas u raznim situacijama iz raznih razloga iz potrebe za dodirom
Dodir izmedju bliskih osoba pruzha odredjeno zadovoljstvo, istina, ali niko ne biva poremecen niti umire ako ga ne grlish ili dodirujesh.
 
postoji dosta stvari koje nisu potrebne pa opet ih chovechanstvo praktikuje.
a da nema drushtvenih normi, cenish da bi trchali?



rukovanje, poljubac, to su te tvoje drushtvene norme, ispashcesh nekulturan ako ne isposhtujesh takav obichaj. Nije u pitanju nikakva potreba za dodirom, a i ako jeste, onda je u pitanju izrazhavanje prijateljskog stava prema toj osobi, na shta sam odgovorio gore.
Btw, japanci i ti istochnjaci se pozdravljaju naklonom, jel to znachi da su oni poremeceni?


Dodir izmedju bliskih osoba pruzha odredjeno zadovoljstvo, istina, ali niko ne biva poremecen niti umire ako ga ne grlish ili dodirujesh.

biva a da cesto toga nije svestan...ili ne zeli sebi da prizna :)
 
ev malo da citiram :p
"Dodir znaci vezu - odnos s onim sto je izvan nas,s tlom pod nasim nogama. Za sva ziva bica,ljude,zivotinje.. dodir je od zivotne vaznosti jer pruza sigurnost,toplinu,zadovoljstvo,uzitak i vraca zivotnu snagu.Dodir nam kazuje da nismo sami.
Dodir je govor kojim se instinktivno sluzimo da iskazemo svoja osecanja,da pokazemo drugima da ih volimo,zelimo,cenimo.Emocionalni bol takodje izaziva brzi odgovor.Zagrljajem, milovanjem, tesenjem, izrazavamo saosecanje, razumevanje, sigurnost. Kad nam ne daju da dodirujemo ili da nas dodiruju, osecamo se bolno usamljeni i tuzni.
Milovanje i mazenje u detinjstvu pomaze nam da izgradimo zdravu sliku o sebi samima,razvija osecaj da smo prihvaceni i voljeni jer nas dodiruju.Dodir je direktno povezan sa osecajem samopostovanja i vrednovanja sebe samog.Nedostatak dodira u odrastanju moze delovati pogubno fizicki i emocionalno."
"Nedostatak dodira ce biti okidac proizvodnje hormona stresa kortizola koji moze porasti do katastrofalnih nivoa"
 

Back
Top