SRBIMA NIJE DOBRO KADA NE SLUŠAJU GLAS MATICE: Bivši zvaničnici o molbi predsednika Vučića da se predstavnici RS vrate u institucije BiH
SKUPŠTINA Republike Srpske mogla bi već početkom februara da raspravlja o povratku predstavnika Banjaluke u zajedničke institucije Bosne i Hecegovine, u čijem radu ne učestvuju zbog skandaloznog zakona o zabrani negiranja genocida, koji je nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko.
Sa zasedanja Skupštine RS 1993. godine / Foto Srna
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom prošlonedeljnog susreta sa srpskim članom Predsedništva BiH Milarodom Dodikom u Beogradu zamolio srpske predstavnike da se vrate u zajedničke BiH institucije i odande brane interese Srpske i našeg naroda. Šef srpske države u više navrata je poručio da su za našu zemlju važni mir i stabilnost u regionu, ali i da neće donositi nikakve odluke na štetu Srba u RS.
Vučićeva sugestija da bi prisustvo Srba za političkim stolom u Sarajevu mogla biti mudrija strategija, poručuju sagovornici "Novosti", nikako se ne može tumačiti kao mešanje u unutrašnje stvari Srpske. Ali, dodaju, treba da bude podsećanje i opomena na događaje iz bliske prošlosti, kada su Srbi u RS najlošije prolazili kada nisu bili jedinstveni i kada se u Banjaluci nisu čule poruke iz Beograda.
Najbolja lekcija iz bliske istorije o tome kakve posledice mogu biti kada braća sa obe strane Drine ne stoje na istim stanovištima je ono što je usledilo kada je Skupština RS u maju 1993. odbacila Vens-Ovenov plan i pored toga što je na njegovom usvajanju insistiralo tadašnje jugoslovensko rukovodstvo - Slobodan Milošević, Momir Bulatović i Dobrica Ćosića, kao i tadašnji premijer Grčke Konstantin Micotakis. Nakon ove odluke Skupštine RS, SRJ je uspostavila blokadu na Drini, kao što je Milošević i upozoravao da će se desiti ukoliko odbiju plan.
Vladislav Jovanović, koji je u tim teškim trenucima za srpski narod bio šef jugoslovenske diplomatije, kaže, za "Novosti", da je Milošević tada pristao da uvede sankcije RS, obmanut velikim obećanjima iz inostranstva, a koja su se na kraju svela samo na to da Srbiji budu skinute sportske sankcije:
- Važno je naglasiti da ne postoji nikakva realna opasnost od "političkog razvoda" Beograda i Banjaluke, odnosno da se Srbija distancira od Srpske i prepusti je svojoj sudbini. Uslov za naše dalje zajedničko postojanje je sloga Srba sa obe strane Drine. I poziv predsednika Vučića da Srbi razmisle o povratku u BiH institucije je zapravo predlog da se mekšim sredstvima, a ne direktnom konfrontacijom brane srpski interesi. Koliko sam video, Dodik je to u načelu prihvatio, a to treba da potvrdi Skupština Srpske.
I bivši jugoslovenski šef diplomatije Živadin Jovanović ukazuje da je ovo jedna delikatna faza kada je reč o opstanku Srpske:
- Rukovodstvo Srpske najdirektnije oseća šta se nadvija nad njom i sa kakvim sve izazovima se suočavaju. Prevashodna je odgovornost na Banjaluci kakvu će politiku voditi i za očuvanje stečenih prava na autonomiju i ravnopravnost dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Institucije RS su te koje treba da nađu najbolji put za zaštitu svojih interesa, prema Ustavu BiH i Dejtonskom sporazumu. Nije jednostavno, svi pritisci na RS usmereni su na dalje smanjivanje njenih nadležnosti. Izuzetno su važne i stalne konsultacije Beograda i Banjaluke, u zajedničkom je interesu Srbije i RS, srpskog naroda na Balkanu, da postoji stalna komunikacija, jer svaki zastoj donosi štetu. Antisrpska strategija i politika Zapada se nastavlja i danas i zato je još važnije da budemo jedinstveniji.
Šef poslaničkog kluba SNSD u Skupštini Srpske Igor Žunić najavio je u utorak da će se vrh ove stranke sastati u narednih nekoliko dana i razgovarati o molbi predsednika Vučića i rekao da bi to uskoro mogla biti tema i u parlamentu.
PENKALO ZA KARADŽIĆA
VLADISLAV Jovanović prisetio se dramatičnih dešavanja u vezi sa Vens-Ovensovim planom za BiH:
- Karadžić je, pod pritiskom Beograda i međunarodnih posrednika, pristao da parafira sporazum na mirovnoj konferenciji u Atini. Čak je i Torvald Stoltenberg, otac sadašnjeg generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, Karadžiću poklonio svoje pero kojim je parafirao sporazum. Međutim, Karadžić je bio dosta oprezan i postavio je uslov da Skupština RS potvrdi ovaj dokument, čime je napravio odstupnicu koja u tom trijumfalnom trenutku nije bila mnogo primećena.
Skupština RS nakon toga zasedala je na Palama, bili su prisutni Milošević, Bulatović, Ćosić i Micotakis. Nakon burnog zasedanja koje se završilo u prvim jutarnjim satima 6. maja 1993, poslanici su odbili plan.
