комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Dobrica Veselinović za NIN: Promena dolazi odozdo
11. 11. 2021.Dobrica Veselinović je govorio za nedeljnik NIN o brojnim aktivnostima Ne davimo Beograd koje su rezultirale velikom podrškom koju pokret ima među građanima. Bila je ovo prilika da se dodatno objasne i odluke o izlasku na izbore, kao i o ideji programsko-ideoloških savezništava koje pokret zastupa.
Datum koji je Inicijativa Ne davimo Beograd odabrala za donošenje odluke o izlasku na izbore bio je simboličan (20. oktobar), ali asocijacije o oslobođenju Beograda nedovoljne su da u drugi plan potisnu sve kontroverze izazvane odustajanjem od izbornog bojkota uprkos nepromenjenim uslovima, ali i najavom nastupa u ideološki čistoj koloni, koja „ruši“ san o jedinstvenom opozicionom bloku. Ostalo je nejasno i da li NDB planira samo da proveri istraživanja koja govore o velikom rastu popularnosti tog pokreta u Beogradu, ili se sprema i za okršaj na nacionalnom nivou. Odgovore smo tražili od predstavnika te atipično ustrojene organizacije, Dobrice Veselinovića.
Da li ste dobili poziv evroparlamentaraca za učešće u izbornim kontrolnim telima i da li ćete učestvovati u njima?
Dobili smo poziv kao deo grupacije koja je zajedno pregovarala, ali pošto ti pregovori nisu išli u pravom smeru i nismo dobili ni izbliza ono što je stajalo u dokumentima i preporukama drugih evropskih organizacija koje su posmatrale izbore, kao što je OEBS-ova misija, nema preteranog smisla dalje učestvovati u tom procesu. Ne vidimo to kao ključno u ovom trenutku.
Na skupštini Pokreta, kojoj su prethodile intenzivne konsultacije sa članstvom, doneli smo odluku da se na izbore izlazi u programskim i vrednosnim kolonama, sa ciljem da se izvuče što veći broj ljudi na birališta. Konačnu odluku kako izlazimo na izbore, s kim, ko je na listi, ko je nosilac liste i slično donećemo krajem januara
Šta je, onda, ključni argument za odustajanje od bojkota?
Svakako izborni uslovi nisu sjajni, ali je bojkot kao taktika i metod borbe iscrpljen. U krajnjoj liniji, razni drugi izbori nisu bili fer i pošteni, pa je opozicija uspevala da pobedi. Od našeg članstva, od ljudi sa kojima razgovaramo svakodnevno na ulicama Beograda, dobili smo stav da se moramo organizovati i ponuditi program „za“ kako bi što više ljudi izašlo i glasalo, a onda obezbediti da, putem kontrole svakog biračkog mesta, odbranimo glasove.
Najavili ste izlazak na izbore u Beogradu. Radomir Lazović je rekao da ne isključujete ni republičke, a vi ste u jednom ranijem intervjuu rekli da ako izlazite na jedne izbore, onda se izlazi na sve. Da li izlazite na republičke?
U ovom trenutku je malo čudno pričati o parlamentarnim, jer ne znamo ni da li će oni biti raspisani.
Pa u subotu je posle sastanka Vučića sa nekoliko stranaka saopšten ne samo datum održavanja, nego i datum raspisivanja parlamentarnih izbora.
Mi se ne plašimo toga da idemo na izbore. Videćemo kakva je situacija za parlamentarne, jer smo mi autohtona beogradska organizacija. Gradimo različita partnerstva i saradnje sa organizacijama koje ne dolaze samo iz Beograda, kao što je Građanski front, Otvorena građanska platforma Akcija i slično… Hajde da vidimo kad izbori budu raspisani. Što bismo sada toliko istrčavali?
Zar u ovakvim medijskim uslovima i pet meseci nije kratko za predstavljanje NDB, na primer, u Paraćinu?
Mi ćemo svakako biti fokusirani na Beograd. Dobar rezultat u Beogradu je dobar rezultat i u republici. Građanima i građankama je potrebna decentralizovana ponuda, nešto na tragu našeg stvaranja Građanskog fronta. U skladu sa drugačijim konceptom vođenja politike i drugačijom političkom kulturom, mislimo da je potrebna saradnja sa različitim organizacijama koje dolaze sa lokala i bave se lokalnim pitanjima i koje onda zajedno mogu u jednoj platformi da ta pitanja podignu na nacionalni nivo. Naravno da nećemo bežati od velikih nacionalnih pitanja i odgovora na predsedničke izbore.
Građanski front je najavljivan pre dve godine, ali ga i dalje ne vidim kao realan politički entitet.
On postoji i razvija se. Mi ulazimo u partnerstva i sa drugim organizacijama, ostvarili smo saradnju i sa Građanskom platformom Akcija koja okuplja tridesetak lokalnih organizacija. Ja to vidim kao ukrupnjavanje – imamo Građanski front sa desetak organizacija, Građansku platformu Akcija sa tridesetak organizacija. To u zbiru nudi oko 40 lokalnih pokreta i organizacija koje rade prvenstveno na svojim lokalnim pitanjima. Tu vidim pravi potencijal, jer odozdo dolazi pravi interes šta treba da se promeni u njihovim zajednicama.
Koliko će trajati taj put odozdo do konkretne promene?
Mislim da traje ceo život i da ne treba nikad odustati. A rezultati će se videti, ja mislim, vrlo brzo.
I dalje traje rasprava da li je ljude moguće motivisati da izađu na izbore ponudom jedne ili više kolona. Da li je vaša odluka da izađete kao zeleno-levi blok konačna, ili ima još prostora za širi dogovor?
Mi smo 20. oktobra na skupštini Pokreta, kojoj su prethodile intenzivne konsultacije sa članstvom, doneli odluku koju je 88,9 posto članova podržalo, a to je da se na izbore izlazi u programskim i vrednosnim kolonama, sa ciljem da se izvuče što veći broj ljudi na birališta, kako bi se trend opadanja poverenja u izbore preokrenuo. Mislimo da to i podaci govore, da velika izlaznost obezbeđuje pobedu u Beogradu. A da bi se obezbedila velika izlaznost, ljudima je potrebno ponuditi nešto za šta će da glasaju, a ne samo protiv čega su.
Na osnovu čega to tvrdite? Pojavilo se novo istraživanje Demostata, gde se kaže da opozicija ima šansu u Beogradu, ali da je potreban što jedinstveniji nastup.
Mi smo razgovarali sa kolegama iz opozicije da svi zajedno uradimo istraživanje koje će nam pokazati šta je najbolje rešenje. Imamo iskustvo iz Hrvatske, doduše pre smrti gradonačelnika Bandića, gde su SDP i Možemo uradili zajedničko istraživanje sa ciljem da vide da li treba da izlaze zajedno na izbore protiv Bandića ili odvojeno. Istraživanje je pokazalo da sinergijskog efekta tu nema. Ono na čemu mi zastupamo tezu o vrednosnim kolonama je slično onome što je Demostat rekao u prethodnom istraživanju – da treba izaći u što više kolona koje mogu da uspeju. Ovde govorimo o zeleno-levoj koloni koja svakako prelazi cenzus i koja nudi apstinentima nadu ili, u krajnjoj liniji, rezultate prethodnog rada za koje mogu da tvrde da će biti konzistentni i koherentni u narednim godinama. Ulazimo u različita partnerstva, kao što je partnerstvo sa Forumom Roma Srbije, političkom platformom Solidarnost, izborom Za našu opštinu, grupacijama iz Lazarevca, Obrenovca i slično.
Šta se desilo sa pričom o zajedničkom istraživanju opozicije?
Dosad nije bilo odgovora. Sada je i rano za to, ali mislim da bi tokom zime svakako trebalo da se uradi.
Da li rezultat može da promeni vaš stav o načinu izlaska na izbore?
Mi mislimo da će potvrditi naš stav, ali otvoreni smo i za druga tumačenja. U krajnjoj liniji, u planu je Skupština NDB krajem januara sledeće godine, gde ćemo doneti konačnu odluku kako izlazimo na izbore, s kim, ko je na listi, ko je nosilac liste i slično. Pre toga ćemo imati proces konsultacija kao i do sada i istraživanje na osnovu koga ćemo doneti stav. Sada smo odlučili da izađemo na izbore, a to je za nas koji smo bojkotovali velika odluka i veliki rizik. Mislimo da zeleno-leva grupacija izvodi najviše apstinenata i time pomaže pad SNS u Beogradu, a za pet meseci može svašta da se promeni.
Ako se, s druge strane, pravi blok koji pokušava da napravi referendumsku atmosferu, suočićete se sa stavom „ko nije sa nama, radi za vlast“. Kako u takvim uslovima može da se razvija ideja NDB?
Mislim da se ona razvija nezavisno od trenutne opozicione i pozicione stvari, zato što se mi bavimo politikama za 21. vek, mi se bavimo time kako će naša budućnost izgledati. Kada kažemo klimatske promene, to je tema broj jedan u svetu, koja će uticati na naše živote u narednim godinama. Naša odluka da se time bavimo ili ne bavimo, uticaće na naše živote – kakav vazduh dišemo, koliko ljudi će umirati od posledica zagađenja, da li smo se bavili energetskom tranzicijom ili ćemo plaćati skupo to što vadimo ugalj, uticaće kako ćemo se prilagoditi onome što se zove klimatske promene, gde nije pitanje da li će se desiti, nego kada će se desiti.
U delu javnosti to se tumači kao odraz nerazumevanja situacije u kojoj dobar broj građana ne vidi sutra, jer ne zna kako će da preživi danas. Ako kažete da vam je prvi cilj rušenje kriminalne vlasti, da li ste sigurni da je priča o klimatskim promenama način za to?
Naveo sam je kao urgentni svetski problem koji prevazilazi naše lokalne okvire. Moramo da promenimo način na koji se politika vodi. Videli smo do sada da se naš grad ne razvija u skladu sa potrebama stanovnika, nego u skladu sa potrebama investitora i ljudi povezanih sa vlašću. To moramo da promenimo, a preduslov je da institucije nateramo da rade svoj posao. Ako imamo korumpiranu vlast u Beogradu koja radi na štetu građana, u korist investitora, o čemu pričamo?
