Ђорђе Вукадиновић: Реторика власти ескалира из године у годину, и питање је где ће све завршити. Бобан Стојановић: Изборни услови су можда и гори

Smorisha

Buduća legenda
VIP
Poruka
41.996
среда, 11. август 2021.
Аналитичар Ђорђе Вукадиновић и политиколог Бобан Стојановић оценили су у Новом дану да су оптужбе посланика власти на рачун председника Странке Слободе и правде Драгана Ђиласа и иницијативе Не давимо Београд у вези пожара на депонији у Винчи очекиване, као и да ће се пооштравати како се избори буду приближавали. Док Стојановић мисли да је граница политичке пристојности пређена још 2013. или 2014. године, Вукадиновић напомиње да га не изненађује радикализам власти, већ "маштовитост и апсурдност" оптужби.
Подсетимо, на депонији у Винчи пре неколико дана избио је пожар, непријатан мирис и дим прекрио је Београд. А политичку сцену прекрио је талас предизборне реторике и оптужбе представника владајуће већине на рачун опозиције да су подметнули пожар.
1628669136-1-750x422.jpg

Очекивао сам да ће се то дешавати. Свако ко иоле прати политичку сцену знао је за то, или је имао сумње. Ако је овако кад је ‘редовно’ стање, може само да се претпостави шта ће бити када се улази у кампању и када се примакну избори. У том смислу, нисам изненађен радикализмом, екстремизмом и оним што чујемо, али јесам изненађен конкретним садржајем.
„Очекивао сам да ће се то дешавати. Свако ко иоле прати политичку сцену знао је за то, или је имао сумње. Ако је овако кад је ‘редовно’ стање, може само да се претпостави шта ће бити када се улази у кампању и када се примакну избори. У том смислу, нисам изненађен радикализмом, екстремизмом и оним што чујемо, али јесам изненађен конкретним садржајем. Та маштовитост и апсурдност тих оптужби заиста је нешто што надилази машту свих нас који то гледамо. Заиста се поставља питање да ли постоји граница или дно, у тим оптужбама? Та реторика и те оптужбе, да је Ђилас запалио депонију, то је нешто после чега нема даље“, истакао је Вукадиновић.
Стојановић додаје да је код нас „нажалост, све политика“, па и то како ће се односити смеће из Београда и одвозити на депонују, као и то како ће се исцртавати жуте линије и како ће функционисати градски превоз.
„Ово (депонија) више није еколошка, сада је политичка тема, на нивоу избора и политичких актера. За шест, седам месеци су избори у Београду, који су сами по себи, у оваквим околностима, једини неизвесни. И наравно да ово одједном прави проблем СНС, када грађани, чак и они који су отуђени од екологије, виде ваздух. Где ћете већи аларм од тога? Осетите да тај ваздух смрди, знате да то долази са депоније и интуитивно закључујете да то не може да буде ништа добро, и да то политичарима на власти не одговара. Онда они у свом препознатљивом маниру ударају испод појаса, и то није ништа ново, не знам зашто се људи ишчуђавају. Не чуди ме што је то Бакарец написао„, наводи Стојановић.
Реторика власти ескалира из године у годину, једно је када оптужбе падају у „жару политичке борбе“, а друго када се све подигне на ниво „егзистенцијалног рата“
„Реторика власти ескалира из године у годину“
Вукадиновић сматра да реторика власти ескалира из године у годину и да је једно када оптужбе падају у „жару политичке борбе“, а друго када се све подигне на ниво „егзистенцијалног рата“. Он подсећа да је једна ствар када се супротна политичка страна оптужује да нека институција система не ради, односно да се не води рачуна о депонији, а друга када се политички ривал оптужи да је директно запалио депонију.
„Ово прво је политичка борба, кампања, а друго директна оптужба за нешто, тако да не бих ја потценио размере ескалације, за коју се поставља питање где ће се завршити“, каже Вукадиновић.


Стојановић подсећа да се у нашој земљи граница нормалне политичке комуникације одавно прешла, као и да када год се приближе избори политички противници се таргетирају.
„Мени је најбољи пример за то Саша Јанковић. Нападали су га као Заштитника грађана, али умерено. Оног тренутка када је постао опасност у политичком смислу, он је постао ‘Сале Прангија’. Оног момента када су завршени избори 2017. године, нико га није поново споменуо. Сада имамо неизбвесне изборе, и понављам, мене не зачуђује то. Они су давно прешли ту линију, не само са малтретирањем политичких противника. Они немају проблем да превезу пензионере из Гроцке у Бусије на догађај“, указује Стојановић.
Према његовим речима, како се избори буду приближавали, тако ће се и реторика власти појачавати, као и механизми присиле, и то не само према политичким актерима, већ и према обичним грађанима.
„Упозоравам да ово иде само у правцу ка горем. Ништа се није поправило… Изборни услови су можда гори него прошле године“, оценио је Стојановић.
(Н1)
 
Sve sto se desava u vezi pretstojecih izbora,uopste me ne tangira.Nista nije vazno,osim jedne stvari.ne sme se dozvoliti,da Beograd i dalje vodi dvojac,od
kojih je jedan nedozreli neodgovorni amater lekar.Drugi iz tog dvojca,pripada ljudima,koji mrze Beograd i zele da ga upropaste,za vreme svog mandata.Dakle,
vazno je osujetiti taj dvojac,da vise nikada ne budu vlast u nasem glavnom gradu...
 
Srpsko okruzenje je prilicno nenormalno za zivot i formiranje mladih , iako to oguglali Srbi ne vide, jos su i ponosni na to...

Svaki pristojan i normalan covek prolazi kroz etape prilagodjenja modernoj Srbiji.

Prvo od ekstrovertnog mora da predje u introvertnog, zato sto srbi u 99% ne poznaju i ne postavljaju granice u ponasanju....Nije da ne znaju da se ponasaju , nego jednostavno ih zabole tuki..
To je u prilicno velikom broju receno i kao uzrok raznih medjunacionalnih sukobljavanja , pa i ex ratova...Jednostavno druge nacije to vide kao nepostovanje svoje nacije ili vere, iako to u sustini nije to , jer i da je ista nacija i vera, isto bi srbe boleo tuki za postovanje granica ponasanja.

Kad se osoba koja je ekstrovertna prebacuje u introvertnu , to nije zdravo ni za tu osobu , ali mnogo vise pokazuje da je sveprisutno nasilje i netolerancija ili neki vid pakosti i zlobe koji se cesce oseti ako ste vise interaktivni sa tim okruzenjem.

Cesto i to dovodi do sukoba jer ekstrovert ima izrazene razvijene komunikativne sposobnosti , a u ponasanju se vidi distanca, a to izuzetno vredja , odjednom uvredljiv i druzenja zeljan narod u okruzenju...tj Srbe moderne...

Da li je bas sve stvar nekih nasledjenih seljackih ili nacionalnih mentalitetnih stereotipa u vaspitanju i ponasanju?
Nije, to se lako prati kako se promeni ponasanje vlasti , za 1 godinu pocinje svikavanje, za 2 vec prilagodjavanje, a za 3 imitiranje..
Tako da na Vucicevo sad cu ja da lupim sakom o sto imamo posle 5 godina mnogo padobranaca koji nemaju znanja kao i Vucic ali ni saradnika da mogu da lupaju rukom o sto , pa se sve to pretvara u samovolju koja jos dodatno urusava tesko stanje u drzavi...
Ali to donosi i lep osecaj i onda se cesto javi aktivizam kako je Srbija prepuna sloboda, jer slobodno dozvoljava izivljavanje i svakakve oblike neprimerenog ponasanja , samo ako se obraz stavi pod djon...

Naravno uz ponasanje ide i vrednovanje onih pojedinaca koji nude takvo ponasanje...tj njihove vrednosti postaju dominantne drustvene vrednosti..
Danas cete tesko naci majstora vestina koji radi to duze od 5 godina, a jos teze cete naci nekog ko jos i razume sve sto govori ili radi...
Sve se uglavnom svodi na priucene vestine, pa i u IT industriji , tj skriptovanje, ucenje umesto oblasti samo odredjenih sekvenci znanja i to pokriva radni segment...

Tako se vec moze videti zubar koji zna da popravlja povrsinski karies, ali ne zna da vadi, i ne zna da radi dublje plombe , tj ispadaju posle 2,3 godine..
Cak se i razvija ta vrsta odnosa prema musterijama, npr ja radim samo ove jednostavnije poslove, a ove komplikovanije rade retki i to kosta bas skupo....

Ovo poslednje se moze primeniti i na drzavu cak...
Vode svi povrsno , a kad se napravi pravna greska ili promaseno nesto , onda to plati drzava iz budzeta tj narod ostane kratak...
Ali u medijima se stalno ponavlja da niko na svetu ne bi bolje uradio i vodio drzavu od trenutne vlasti...
 

Back
Top