Đorđe Balašević

Ljerka


Korzo je imao svoj red, neki svoj uhodani sled
uvek se dobro znalo ko probija led
Melanija Matic, tacna k'o satic
korakom rimske bozice, proseta duge nozice

Pa druga zvezda serije iz pravca kafeterije
na opstu radost drustva s' periferije
Veronika Bacic, meden kolacic
u tesnoj suknjici od zmijske kozice

Ref.
Al' kad se spusti moja Dragana
k'o ruska balerina lagana
korzo se zanjise, spalir se nadize
sve se venere pomere za jedno mesto nanize

Bela haljina u visnjama
o, najlepsa je, bez razmisljanja
crven kais a strukic stisnjen
vau, te su visnje bile svevisnje

Kod apoteke, obicno, bese klaustrofobicno
jer to je mesto s' kog se vidi odlicno
Mia Radenkovic, Uobrazenkovic
kada u stilu ludice proseta besne dudice

I najzad, s' letnjim pegama, od mnogih tajno cekana
u pratnji brata, nabildanog zvekana
Lela Doronjski, dug repic konjski
i one skandalozne bez-bermudice

Ref.

Bela haljina u visnjama
o, najlepsa je, bez razmisljanja
crven kais a strukic stisnjen
Boze, te su visnje bile svevisnje
 
Prva Ljubav

Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima.
Jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor skolskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oci bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka.
Tad sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem.
Postala mi je daleka.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu.
Kazu mi da ceka bebu.
Nasla je sigurnu srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.

Ja jos kradem dane Bogu.
Ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim.
Pisem pesme, zvezde brojim.
Jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde u nama.

https://forum.krstarica.com/threads/djordje-balasevic-zivot-i-rad.819067/post-42104606
 
Zivot Je More

Zivot je more, pucina crna,
po kojoj tonu mnogi sto brode.
Nije mi srce plasljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje:
oseka srece, a tuge plima.
Siba me nebo bicem oluje,
al' jos se ne dam i jos me ima.

U jutra rana plase me senke
minulih dana.
Secanja mutna kao u lazi, kao u snu.
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve vise padam
i sve su jace ruke sto me vuku dnu.

Mozda ce zena svilenog bedra,
koja me zove i pruza ruke,
uliti vetar u moja jedra
do nove zene, do nove luke.

Zivot je more...
Zivot je more...
Zivot je more...
 
Uspavanka Za Decaka

Pricace ti jednom mozda
kako sam ja bio sto-sta
pile moje, pace moje malo
mudrovace badavani
kad me nema da se branim
da sam blizu, ne bi im se dalo

Pricace ti o plovidbi
ti sto nisu sidro digli
sta sam za njih neg' ukleta sajka
tvrdice sa cudnim sjajem
da sam drhtao pred zmajem
gledali su oni iz prikrajka

Al' ti slutis otkud bore
trunje se u oku diglo
olujno je tamo gore
gde nas nije puno stiglo
znam da sanjas more sveca
i korake po tom doku
ti si tamo bio u mom oku

Pricace ti, kojekakvi
zloba se k'o rubin cakli
kako odjek mog osmeha jeci
i klece se u pretpostavke
kljuckajuci kao cavke
moje lose prepricane reci

Brojao sam ljude s krsta
pravila i izuzetke
posvud promasena vrsta
samo retki nadju retke
znam da sanjas vaskrsenje
jednu siluetu plahu
ti si tamo bio u mom dahu

Pricace ti jednom svasta
boljima se tesko prasta
pile moje, pace moje malo
i silni misevi u boci
javice se k'o svedoci
pustolovnog traganja za Gralom

Ne znam vise, Boze prosti
dal' da strepim
il' da stremim
da to breme posebnosti
i na tebe nakalemim
ako nije kasno vec

Jer znam da sanjas rimovanja
krike i tisinu nemu
ti si bio svugde
u mom' svemu
pile moje, pace moje malo
lavce moje
 
Covek Za Kog Se Udala Buba Erdeljan


U Backoj Palanci bila je igranka
ma, lazem, ordinarna pijanka
samo smo brljali, kako smo starili
sve smo surovije tezgarili
posle se kajali, sve satro cudili
dokle smo stigli i kraj kojih
smo se krokodila budili

Nesto pre fajronta prisla mi tipcina
s onim hitlerskim brcicima
pecatnim prstenom, kravatom labavom
da casti odusevljen zabavom
al' ja nisam bas fan napadnih
pedera sto vecno jure konobarice
i mirisu na berbera, al' ajde

Bio sam umoran, rekoh tom paunu
majstore, ja sam u nokdaunu
grebem po zicama, tamburam danima
ubi me dim po restoranima
sad vidis promaje pod ovim satorom
on rece cekaj malo, ti si bio dobar
s mojom matorom a, tako

Da, onda sam ga poznao tek
pa nije cudo, pros'o je vek
za tog se dripca udala Buba Erdeljan

Sta ti je trebalo to
mali misu moj
da podjes za takvu barabu
sto nisi pazila
sto si princa preobrazila u ovu zabu
vol'o bih da znam

Ref.
Bila si kci tatina, ja vucibatina
blesavko sa senom u kosi
uzmi il' ostavi, ko je mog'o
da pretpostavi, djavo ga nosi

Tip rece, ovde sam
sa dve fine zenice
u, dve opake raspustenice
namignu mangupski
svi malo saramo
namignuh i ja, kao naravno
seo sam tako sa njim
i onim guskama
a on je samo brbljao
o, da l' je poljubi tim usnama
ma ne

Konobar, sto zastajkujes
da l' i ti mozda strajkujes
daj, decko, odmah flasu svirni
pa smo mirni

Pros'o sam sever i jug
sirom, pa u krug
i cega sam ostao zeljan
pa ne bas mnogo tog
brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan

E, vol'o bih da znam
sta ti je trebalo to, moja lepojko
o, bila si dukata vredna
sto si pustila da te
ovaj tu izgustira, budalo jedna
ej, moji lanjski snegovi

Ref.

Pros'o sam sever i jug
sirom, pa u krug
i cega sam ostao zeljan
pa ne bas mnogo tog
brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan
 
Ankica


Kroz tanusnu maglu
kao zejtin po staklu
dan se razliva tih
mislim sreda, cetvrtak
il' vec neki od njih

Najtise sto moze
ko sa predstave lose
iskradam se iz sna
iz ogledala viri jedan stariji ja

A nad Novim Sadom
vetar kinji oblake
pocinje jos jedan dan
bez nje

Drugari u frci
svi su tuzni k'o Grci
krupnih predloga par
kad ono, sto marona do prvog
im zavrsava stvar

Na starom Trgu Slobode
vecna revija mode
i srce strucka na tren
neki plesuci mantil, ne, nije njen

A nad Novim Sadom
vetar konje propinje
prolazi jos jedan
dan bez nje

Kod Lazice Puza je podnosljiva guzva
katkad poduprem sank
i tako, a stara garda iz kvarta
jos se lozi na fank

I proturaju price da sve curice lice
kad je casa pri dnu
pa dobro, mozda jedna na drugu
ali nikad na nju

A nad Novim Sadom
vetar kaci ordenje
prolazi jos jedan dan
bez nje

I lelujam u centru kao fenjer na vetru
jesen protresa skut
ne vredi, potrebno je bar dvoje
da se ukrsti put

Zamrzavam sliku na poznatom liku
dok se sunjam u san
da ne primete tamo
da sam odsutan

A nad Novim Sadom
primirje
prolazi jos jedan
dan bez nje
 
Kao Rani Mraz


Dolmom idu majski svatovi,
nisu moji nego bratovi...
To da je bratas mladi od mene,
vise niko ni ne spomene...

Svi redom pregli bele pegaze,
da durdevak uz put ne gaze...
Tamburasa tri fijakera,
sram ga bilo kogod zakera...

Oprosti mi. Moja rano rana,
oprosti mi, sreco bogomdana...
Bez reci si na basamak stala.
A na moj zivot
ta je tvoja tuga pala...
Kao pokora...Kao rani mraz...

Gledala me jedna ista Ti...
Ja sam jos i mogo pristati...
Al srce...
Ono se ko jare opire...
Retko ko do njega dopire...

Oprosti mi, moja rano rana.
Oprosti mi,
sreco bogom dana...
Pod nebom je
ognjeno i snezno
Al malo sta jos ume
da ubije nezno...
Da ne primetis...
Kao rani mraz...

Poljem idu svatovi,
svatovi su bratovi.
Mlada prava partija,
lepsa neg bogatija.
Poljem zice strucaju,
momci uvis pucaju.
Muzika ne zastaje,
sa dusom se rastaje...
 
Aco Braco


Aco-Braco, derane moj trsavi
ti i ja smo drzava u drzavi
pukose na vrazjoj burzi
Franjo Josip i Habzburzi
Boljsevici cara skefali
otis'o na dobos Kajzer ko poslednji salabajzer
samo nama nista ne fali

Aco-Braco, derane moj stasiti
kad si vatra svi te 'oce gasiti
vracaju nam i zavide
al' to valjda tako ide
samo lepo mozes ruziti
neg', ogrni jankel stofan
suste suknje ko celofan
zavist valja i zasluziti

Malo mame, malo cerke
opajdare, kaciperke, kibicuju i zagledaju
siparice, gradske smizle, porumene ko ribizle
kad sa nama pripovedaju
ne bije nas dzabe glas
zadeni za sesir klas
i mater vetru dok je nama nas

Aco-Braco, derane moj srditi
da te grdim to mi je ko sebe grditi
to il' nemas ili imas
da te s vrata spazi primas
gust je dati, a ne stiskati
nije gazda kesa suplja
sto budzasto novce skuplja
gazda je ko ume spiskati

Aco-Braco, derane moj cestiti
Bog nek gleda di ce koga smestiti
od Bodjana do Opova
sila hulja i lopova
koji grabe sta odaberu
od Opova do Bodjana
jos je dobrih Vojvodjana
da im s neba 'leba naberu
 
Andjela


Moja je draga vestica
o tom ni reci nikome
na zidu ispod ikone
sara srca i slova
ume sa retkim travkama
mundari tajno s cavkama
u san dozove dobre trolove
i uvek osvane nova
kada prode ribljom pijacom svi sapucu
evo je, bice nevolje
ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omadijani

Moja je draga najbolja
andjeo dobrog naboja
prosek u nedra prolije
i eto ti carolije
druge mi za cas posade
bezbojnu ruzu dosade
drzimo palce vrag i ja
da potraje ta magija

Moja je draga vestica
uvraca trista prepreka
odavde do Beckereka
i oko carde kod Zablja
kad se na putu zadrzim
paprenu corbu zaprzim
munja se nebom razmaze
kao zlatna sablja
i samo baja,
i na pertle mi vezuje cvorove
sto sve govore
al' dok mirno spava posten svet
dugo se mirimo
to je tek vatromet
 
Portret Zivota Mog


Mesec prosipa bokal fosfora
Vitraz mraza na oknu prozora
Jedne noci ko ova znace Bog
Doslikacu portret zivota svog

Silueta se davno nazire
Neko uzdahne, neko zazire
Isto vide, a razno tumace
Djavo prste u farbu umace

Prave si boje dodala
Na taj portret zivota mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

I lila tamnu ceznjivu,
I boju breskve neznu
I sramezljivu
Svetlo sivu nepogresivu

Roze nadjoh medj' starim pismima
Modru vrpcu nad teskim mislima
Ukrah ridju iz pera drozdova
Laki purpur iz prvih grozdova...

Uzeh oker sa svece svecarske
Drap sa svilene masne becarske
Mrku s tambure tuznih tonova
A cinober sa nosa klovnova

Prave si boje dodala
Na taj portret zivota mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

A crnu nisi stedela
Ali bez nje bi bela,
Jos izbledela
Bez crne bela ne bi vredela

Srce je moje napuklo
K'o kora starog bagrema
Al' u tvom oku
Kao lane zadrema.

I jedva kao sapat ti
Nicu po uglovima
Zlatne paprati
Pramen sna u sliku navrati

Vetar dokono senke spopada
Huk u ambis tisine propada
Jedne noci k'o ova, znace Bog
Doslikacu portret zivota svog
 
Jednom Su Sadili Lipu


Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan
bio sam nov u tom stripu
komsijin mali kog su pustili da gleda
Stari nestorov, potpalivsi korov, tad rece mi
ti si mlad
ti ces dospeti za taj hlad

Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav pravu, sasavu i silnu
vozio hiljadu milja
ko onaj ruzni Francuz u prelepom filmu
vukle me sine pod tocak masine
al' ona me spasila
sve je druge ugasila

Ref.
Hej, sve to dodje na svoje
odavno pravila znam
samo tuge se broje
hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
jesen je kriva, uvek me rasturi siva

Jednom je prosla kraj mene
sa tipom kog sam znao
tama da se javim
skrila je pogled na vreme
al' sasvim dovoljno za blues
u mojoj glavi
bezvezno zdravo i klimanje glavom
i sve sto vec sleduje
neka, lutko, u redu je

Ref.

Jednom su palili lisce sa one lipe
dim je leteo do neba
na kom su (nema ih vise) stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan

Ko nije drvo razumeo prvo
pa tek onda sadio
taj nije nista uradio
i shvatice kad-tad
da ne zna sta je hlad
 
Neki Novi Klinci

Moj deda vec dugo
ore nebeske njive
ali baka jos cuva sve stvari
i sliku naseg sveca
na dan kad sam rodjen
tu je posadjen orah
i u avliji pod gustom krosnjom
sad igraju se deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
neki novi klinci
2x

Kroz maglu treperi
devet sveca na torti
tad sam dobio par mandarina
i malog, belog zeca
u maju jos uvek
zriju komsijske baste
ali tresnje i zelene kajsije
kradu druga deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
neki novi klinci
2x

Moj drugar Milutin
druga klupa do vrata
ima klinca od cetiri i po
i uci ga da peca
ponekad ga sretnem
mahne kroz prozor kola
al' u borbi za loptom sad jurcaju
neka druga deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
neki novi klinci
2x

A ja, ja se kockam
s' prevarantom zivotom
iz rukava on svakoga dana
izvuce nekog keca
i stariji mi kazu
"Sad si u pravom dobu"
a u ulici Jovana Cvijica
rastu druga deca

Neki novi klinci, neki novi klinci
neki novi klinci
2x
 
Crni Labud


Cim dosla je i prosla meni pade na
um:
Hej, to je moj par!
I prvi put je vidim, ali poznajem nju,
sasvim lucidna stvar.

Gde je to zivela? Gde se to skrivala?
Sto je nisam video pre?
Koga je ljubila, koga je snivala?
Nekakve folere - mrzim ih sve!

Porucuje Campari,
mirno povlaci dim,
lupka casom o sank.
Okrenula se karta,
sad sam nacisto s tim,
ona sad drzi bank.

Sva elegantna, tanka i misticna,
da'l pri hodu i dotice pod.
Sve mi to lici na Pjotra Ilica,
pricu o jezeru, o dobru i zlu.

Hajde povedi me, Crni Labude,
ja sam slutio da ces doci!
Daj, poljubi me i pogubi me,
sad sam spreman, sad mogu poci.

Upucuje mi pogled
kao dodir na tren,
hej, al' tren jako dug.
Znam, prob'o sam sve i sad sam
konacno njen,
ona zatvara krug.

Ona je drukcija, s njom nema smekanja,
i mnogo bolje nosi moj stil.
To nije putnica za listu cekanja,
cim se spakuje, startuje vec.

Hajde povedi me, Crni Labude,
ja sam slutio da ces doci!
Daj, poljubi me i pogubi me,
sad sam spreman, sad mogu poci.

Trosio sam zivot kao secerni stap,
hej, sladak i lep.
I sarao i varao i stvarao bol,
vuk'o vraga za rep.

Ti nosis racun za sve te zablude,
o tvome vratu vidim svoj krst.
Ja sam te cekao, moj Crni Labude,
jos od ko zna kad, podjimo sad.

Hajde povedi me, Crni labude,
ja sam slutio da ces doci!
Daj, poljubi me i pogubi me,
ja sam spreman, sad mogu poci,
sa tobom.

Daj, dotuci me, Crni Labude,
i ne stedi me ove noci.
Hajde, vodi me, oslobodi me,
svi to moramo jednom proci,
bar nekad.

Hajde povedi me, Crni Labude,
ja sam slutio da ces doci!
Daj, povedi me, ispovedi me,
sad sam spreman, sad mogu poci.
 
1987

Juce sam slusao vesti na radiju
poseban osvrt na pucnjavu u Persiji
sve redje spominju drug' Hamdiju
suvise njih je na veresiji
nesreca jedna, jadna i bedna osamdeset sedma

Na svetskoj berzi laju kerovi
nek dolar propadne, tu su nase menice
ne plase mene krupni zverovi
nego krvopije i stenice
nesreca jedna, jadna
i bedna osamdeset sedma

Decu ubijaju na spavanju
plasi me da se ne podigne vampir cetnicki
sta vampir zna o iseljavanju
i on sve vidi cisto etnicki
nesreca jedna, jadna
i bedna osamdeset sedma

I negde sasvim u dnu novina
mala i beznacajna vest
da jedan peva deset godina
otpev'o je i on svoje
gotovo, gotovo je

Juce sam gled'o televiziju
neshvacen genij, drug Fadilj
na teskoj muci je
ne shvata niko mocnu viziju
ne dizu javne institucije
nesreca jedna, jadna
i bedna osamdeset sedma

'ajmo deco...

U Novom Sadu demonstracije
poznata prica, i ovde je kriva menza
na ulicama mladost nacije
e sad nam jedino fali jos Lech Valensa
tuga jedna, jadna i bedna osamdeset sedma

I neki drug je opet digao glas
drug nam je ponovo zbog svega drz'o govor
da, on je opet malo vik'o na nas
do kraja govor je postao cisti horor
tuga jedna, jadna
i bedna osamdeset sedma

Slucaj tih gradjana je zamrsen
niko im jos ne sme reci da stede snagu
i da je rat nedavno zavrsen
i da su Rusi vec na Reichstag-u
nesreca jedna, jadna
i bedna osamdeset sedma

La, la, la, la, la... oleo
la, la, la, la, la, la, la...
jadna i bedna osamdeset sedma
jadna i bedna osamdeset sedma

Blesava

Jadna i bedna osamdeset sedma
stop, stop, stop, stop, stop
jadna i bedna osamdeset sedma
jadna i bedna osamdeset sedma

Najgora godina

Jadna i bedna osamdeset sedma
jadna i bedna osamdeset sedma
jadna i bedna osamdeset sedma
 
Anita

Da l' se bar ponekad seti
plasim se da ne
prosto k'o u opereti
sklopilo se sve
violinist, tuzni pajac
lepa zena i tokajac
a kulise zavejani grad


Vodila me kud je htela
dobar sam ja gost
Veresmarti, Citadela
i Lancani Most
zavejani Trg Heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao tad

Zvonio je cimbal
neku tuznu, staru stvar
molila me da joj pisem
jednom bar
zateklo je jutro snezno
same zvezde dve
ljubila me nezno k'o nijedna pre

Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag
zavejanom ulicom
Sent Haromsag
plasila me slutnja neka
znao sam od pre
sve izgleda iz daleka drukcije

Srce malo jace bije
kad se setim nje
a Listove rapsodije
bude stare sne
eh, da mi je znati gde je
da l' se seti kada veje
il' u inat drugog ljubi tad
 
Baby blue

Kad ljubim glavu gubim
kad ljubim stvarno ljubim
i zato kad te spazim
ja besomucno trubim

I fuckam kao klipan
crvenim k'o tulipan
jer ti si jedno cudo
baby Blue


Prosao sam sve to
sito and reseto
moj dosije
to je rat i mir

Al' sad nemam takta
sve ostavljam ad acta
prolece je krivo svemu
to imam tremu

I sanjarim o tebi
sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi
jer volim te, my baby

Pratim te k'o udba
jer ti si moja sudba
ma ti si jedno cudo
baby Blue

Dajem sve za zeton
okrenem telefon
u, pa se smrznem
kad ti cujem glas

O, slusalicu spustim
zbogom snovi pusti
smislicu do sutra nesto
tesim se vesto

I sanjarim o tebi...

O, kako da ti pridjem
popnem se pa sidjem
iza tvojih vrata svira jazz

Ne znam sta bi vise
zazvonim pa zbrisem
sirok mi je dijapazon
smislicu bolji fazon

Sanjarim o tebi...
 
Badnje vece

Kao davni greh,
uvek mi se ista javljas
Odzvanja ti smeh
cipele u prozor stavljas

I vecno sanjas
svetom putujes bez putovanja
a Badnje vece prolazi


Mogla si mi bas
i reci neke reci nagle
Oci su mi, znas
pune one iste magle

Al' suprotnost susta
sad u meni tuga koren pusta
a badnje vece prolazi

To je bilo nase zadnje
sad opet zvona zvone - slusam to
Ne, nije svako vece Badnje
al' ovo danas
sasvim slucajno - Badnje je

U poslednji cas
kao uvek na to vece
gospodja do nas
unucima kolac pece

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje vece prolazi

To je bilo nase zadnje
sad opet zvona zvone
- slusam to

Ne, nije svako vece Badnje
al' ovo danas, sasvim slucajno
Badnje je
 

Lađarska serenata

Da od silnih briga Bog posustane
Pa me zamoli da ga odmenim
Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane
Svet na bolje promenim

Ipak, kad već držim žezlo čudesno
Zavaro bih trag gromom plamenim
A dotle bih reku skrenuo malko udesno
Starim drumom kamenim

Pa da kroz moj salaš lađe prolaze
I od đerma još stanu trubiti
Da ti bar s basamka gledam obraze
Kad ih ne smem ljubiti

Pa da me u službu sam car prihvati
Teget mundir knap, dugmad - dukati
Da se, kad medaljon kreneš pokazivati
Nemaš čime brukati

Pa da i tvoj baba podavije rep
I da drugi list počne listati
Jel te, gospon-matroz, može l' ovaj šlep
Pod vaš oraj pristati



Malen je sobičak srce bekrije
Jednu jedinu može primiti
Al bez brige, sve da santa nebo prekrije
Imaš di prezimiti

Sad utuli fenjer, sakrij šibicu
Mesečev ću prah tek da istrunim
Da u mraku lovim zlatnu ribicu
Da joj želju ispunim
 
Svirajte mi jesen stize, dunjo moja

Toga jutra sam stigao putnickom klasom
pa kuci sa stanice casom
kroz baste i precice znane
a u vojsci sam stekao druga do groba
i hronicnu upalu zgloba
suvenir na strazarske dane

Usao sam na prstima
mati bese vec budna
i brzo se prekrstila
rece, proslo je ko za cas
bas si stigao dobro
jer svatovi su tu do nas
pa ce ti svirati, a ti ces birati

Svadba bese ko svadba
i sta da se prica
parada pijanstva i kica
i poznata cura u belom
vec po redu pozeleh im zdravlja i srece
iz ruku mi otela cvece
i sakrila pogled pod velom

Tad me spazise cigani
kum je trazio pesmu
al' ja sam stig'o, briga njih
sirok osmeh i zlatan zub
znam da nije ti lako
al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi sta cemo svirati

Ref.

Svirajte mi jesen stize, dunjo moja
jesen rana, nek zazvone tambure u transu
znam da nije pesma ova
za veselje i svatovac
al' ja moram cuti tu romansu

Svirajte mi jesen stize, dunjo moja
al' polako da mi ne bi koja rec promakla
sklon'te case i bokale
razbio bih svet od sale
da je samo slucajno od stakla, dunjo moja

Retko odlazim kuci, a pisem jos redje
i slike su bledje i bledje
pa lepe potiskuju ruzne
al' nekad porucim pice
i tako to krene
pa stignem u svatove njene
sve prave su ljubavi tuzne

Nikom ne pricam o tome
brzo dodje taj talas
i znam da cu da potonem
spas mi donose cigani, oni imaju srce
za svakog od nas, briga njih
oni me pitaju sta da sviraju
 
Jovana i Jelena

Ne bih hteo da se zalim
ali s misevima malim
ja po kuci vodim pravi rat
pa i mora biti rata
kad' ja nisam neki tata
ja sam vise k'o stariji brat


Ranim jutrom traze nonu
sto bas nije po bontonu
ustaj, tata, spavas kao top
a usput sruse nocnu lampu
i pocepaju sportsku stampu
i pocinje jurnjava non-stop

Ref.
I nemocan sam
k'o nasukan kit
u nasoj je kuci
pravi hit ova pesma

Jovana, duso tatina
ne, ma, ne crtaj po tim vratima
smiri se, bice batina
duso tatina

Jelena, pa sreco jedina
silazi i struju ne diraj
ne cepkaj ta pisma dedina
sreco jedina

Probuse sve mali moljci
jure ko' desetobojci
(i tu sam zaboravio tekst)

A sta kaze mama draga
odakle joj ona snaga
da jos kuva, pegla, sprema stan
za laku noc strasan prizor
penju se na televizor
tek u 10 utonu u san

Ref.
 
Tajči - Priča o Vasi Ladačkom ("The story of Vasa Ladacki") with english subtitles


Đorđe Balaševiš predstavljen engleskom govornom području sa titlom.


The Story of Vasa Ladacki

Do you know the story of Vasa Ladacki?
It hasn't been long since I first heard it, either;
Once, he didn't leave the pub for 9 days straight...
People say he was an odd sort.

His father was a meager farmer
Who had seven hungry mouths to feed;
His mother was blond, quiet and gentle; she suffered from tuberculosis.
She died when she was thirty-something.

They had a couple of acres of land
And a small house at the end of a narrow road;
There was always bread on the table,
Exactly as much as was needed,
But Vasa, he wanted so much more:

He wanted black horses running wild on a vast meadow,
A pocket watch on a golden chain and a lavish country house;
He wanted fertile fields, fruitful vineyards
And a horse-drawn carriage;
But he couldn't have any of it...

He was in love with a girl - beautiful, but poor -
He would have married her if only he had known
That you can only truly love once in your life,
And whether it will be someone rich or someone poor
Isn't for the mind to decide, but for the heart...

Hoping that the love would fade, he left the village forever,
Never writing a word to anybody;
Soon, he married an heiress,
The only daughter of a rich landowner.

He got his black horses running wild on a vast meadow,
A pocket watch on a golden chain and a lavish country house;
He got his fertile fields, his fruitful vineyards
And his horse-drawn carriage;
He had everything... and yet, he had nothing.

It wasn't long until he started drinking,
He sold his soul to the devil;
All of the pub regulars knew him,
He searched for deliverance at the bottoms of glasses,
But somehow, he never seemed to find it...

They say he was young when he died
Of a heart attack in the middle of the pub,
They just saw his head drop, as if he were napping, as if he were sleeping,
And they still remember the last thing he said:

"Worthless are the black horses running wild on a vast meadow,
Worthless are the pocket watch and the country house;
Worthless are the fertile fields, the fruitful vineyards,
Worthless is the horse-drawn carriage
When I'm not with the one I love,
When I'm not with the one I love,

When I'm not with the one I love,
When I'm not with the one I love...

Do you know the story of Vasa Ladacki?
It hasn't been long since I first heard it, either...
Even those like him, thinking back on everything,
Say that he was an odd sort...
https://lyricstranslate.com
 
Salaš ni na nebu ni na zemlji :heart: :heart: :heart:

Jeseni su učestale
mitrovdanske magle pale
sojke podovile rep
naprstak do pola nali
taman mi još tol'ko fali
da se napijem k'o čep

Poleglo u dusi klasje
huk oluje iza nas je
gajdas busnih mehova
sva se mudrost moze svesti
na par Bozjih zapovesti
i par ljudskih grehova

Ima salas odma' iza svega
di za Bozic bude metar snega
di su senke smaragda i zada
ni beljih zima ni crnjeg 'lada

Za oblakom u spokoju lebdi
salas ni na nebu ni na zemlji
nedostupan ni drumom ni morem
valja mi tamo dok
parlog tuge ne preorem

Lagao me ko je stig'o
od ljudi sam ruke dig'o
sto zbog sebe, sto zbog njih
strune sam po srcu stim'o
odvoleo kog sam im'o
bajke sabio u stih

Ima salas odma' iza svega
nit' ko svrati, nit' ko zna za njega
poznam ga po bluzi od tila
na mom je striku jedared bila
 
Vi ste jedan običan miš

Vi, vi ste jedan običan miš
Jedan mali preplašen stvor
I najbrži ritam je spor
Za vaše srce

Znam, noć je tamna k'o crni pliš
Tako rano opusti grad
čudne ptice doleću tad
Nije lako ostati sam

Sam na svetu, sam protiv svih
Kad je važno ispasti laf
Tad je važno ne biti šraf
U toj mašini

Znam, zvuči kao kafanski stih
Ali moraš zgaziti put
Moraš nos promoliti svud
Ako želiš stići svoj cilj

Priča se po gradu da ste marka
Samostalni idealni tip
Ali to je očigledna varka
što se mene lično tiče
To su samo prazne priče

Jer vi, vi ste jedan običan cvet
Mali zečić spreman na beg
A svud zima, vetar i sneg
I ludi lovci

Znam, ali kako menjati svet
Nikom nije stalo do tog
Svako drži samo do svog
Svako tera samo po svom

Priča se po gradu da ste glavni
Samostalni idealni tip
Kažu da ste samom vragu ravni
što se mene lično tiče
To su samo prazne priče sve

Ja, ja sam jedan običan tip
Težak slučaj, potpuni mrak
Mnoga mesta nose moj znak
I to je nešto

Znam, al' ne smeš biti bronzani kip
Punom parom to je moj plan
Jer dok lupiš dlanom o dlan
Već si samo polovna stvar

Spisak mojih snova je dugačak
Al' na prvom mestu sad ste vi
Ja sam stari ofucani mačak
Ne vidim vam ništa loše
Nove priče, stare ploče

Vi ste moje sve il' ništa
Već odavno lovim miša
Poput vas
Malog miša kao vi

Đorđe Balašević - Vi ste jedan običan miš
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Bitanga i princeza
Odgovora
2
Pregleda
309
Plant
P
P
ode nam i ozi
Odgovora
1
Pregleda
248
Атомик™
Атомик™
Nina
Zanimljivosti iz života Elvisa Prislija
Odgovora
15
Pregleda
200
Атомик™
Атомик™

Back
Top