Književnost Djela nepoznatih autora

  • Začetnik teme Začetnik teme Neno
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Boli me šutnja tvoja
kad znam da odeš ti
boli me što svi znaju
da skupa nismo mi

danima te pitam, pitam
voliš li me ili ne
a ti samo šutiš, šutiš
i šutnjom mi kažeš sve

boli me tišina tvoja
i mir u srcu tvom
boli me istina naša
što duši stvara bol

danima te pitam, pitam
voliš li me ili ne
a ti samo šutiš, šutiš
i šutnjom mi kažeš sve

boli me odlazak svaki
uvjek kad padne noc
boli me što zalud čekam
a znam da neceš doć

danima te pitam voliš li me ili ne
a ti samo
šutiš, šutiš i šutnjom kažeš sve
 
"Rabin Harold Kushner gledao je djecu, koja su na obali zidala kulu iz pijeska.

Kada su upravo završili zamišljenu kulu, za koju su potrošili puno vremena

i strpljenja, došao je val i izravnao kulu sa zemljom. Rabin je očekivao suze i

bijes. No, djeca su sjela, primila se za ruke i počela se smijati.

Malo zatim, započela su graditi novu kulu.

Rekao je:

Ova djeca su me naučila veoma važnu lekciju.

Sve stvari u našem životu, koje stvaramo dugo vremena i s mnogo energije,

stvorene su u pijesku. Trajni su samo naši odnosi s ljudima. Prije ili kasnije doći

će val i odnijeti ono, što smo sagradili sa tolikim trudom. Kada se to dogodi

moći će se smijati samo oni, koji će se imati s kime držati za ruke!"
 
Covek ne bira koga ce da zavoli
Pogodi te u srce amorova strela
I od tog trenutka vise nisi vlasnik
Svoga uma,srca ,duse a ni tela.


U ljubavi tako stoje stvari
Sa svim sto je tvoje bilo drugi gospodari.
Ne moze se protiv toga
Jer ljubav je kao droga.


Jednom probas pa zavolis jako
Al ne ume celim srcem voleti bas svako
Iskreno se voli samo
Kad ti je do nekog stalo.


Zaljubljeni samo slatke muke znaju.
Da osvoje drugo srce sve od sebe daju
Uporno se svim snagama trude
Da u drugom srcu osecanja nezna bude.


Srecu male stvari cine
Reci se ti srecom opijeni
Za pravu se samo ljubav gine
Za taj divni osmeh uzvracrni.
 
...Tražim ljude koji vjeruju da je život san
one kojima je lijep i kišni dan

Tražim ljude koji nekog nesebično vole
one,koji svaki gubitak prebole

Ljude,koji snove u stvarnost pretvarati znaju
i koji sebe drugima bezuslovno daju
nekog ko je sličan kao ja
nekog ko se hrani snovima....
 
Reci mi Bože +

Reci mi, Bože jesam li kamen
ili sam plamen.
Jesam li suza ili sam rijeka,
ili sam možda oaza neka?
Jesam li blato, trn ili ruža
što miris pruža?
Jesam li, Bože, stablo suho,
Jesam li biće ili samo drvo?
Reci, mi Bože, kuda ću poći?
Ovdje su tamne i duge noći.
Jesam li suza, ponor ili rijeka?
Ne, ja sam biće koje Te čeka.

stara indijanska - autor nepoznat
 
Noćas sam opet pod tvoje prozore došla
i bogzna gde sam pošla... ali sam ipak tu.
Znam... tu... iza tog prozora dišeš al nikad dalji nismo
i draže mi kad pišeš nego blizina ova.
Kako bih... samo... da malo snage smognem,
da poverujem ludo (sebi bih da pomognem)
da će se desiti čudo... uzalud!
A noć je hladna... i samu sebe čudim
tolko sam gladna da noćas te probudim...
U san ti stižem kradom a ti... ko da se budiš...
okrećeš jastuk i tom me kretnjom sludiš.
Bežim od sebe... od svega što sam htela,
žurim da tebe još usred sna tog vrela
dodirnem sumnjom da negde još postojim...
umrle zvezde brojim...
u nadanjima svojim jedno se Bogu molim...
da znaš da još te volim... i čekam... dok postojim.
 
Tri stvari imaju tvoje oči Leila:
Crne dijamante Hindustana,
Sjajnu svilu Lahore
I lavu Fudžijame.

Lava je sjaj tvojih očiju,
Svila njihova toplina,
Dragulji tamna dubina.

Tri stvari ima tvoje srce Leila:

Žute burmanske zmije,
Otrovne gljive Bengala,
Otrovno cveće Nepala.

Otrovno cveće tvoje
su zakletve,
Otrovne gljive
tvoji poljupci,
Burmanske zmije
Tvoja izdaja.

Nepalski pesnik
 
Bio sam mnogo stariji od nje
Stid me je i da vam kažem koliko.
Svaki put kada bi mi otvorila vrata svog stana
Onako u pidžami, sa punđom na glavi
I nenašminkanog lica
Pomislio sam
’’Bože, ona je devojčica’’.
Prolazio sam sa njom kroz sva ona dela
Svetske književnosti
Koja je čitala na fakultetu.
Nismo pričali o ljudima iz okoline
Ni o našem nemirnom gradu
Ni o stvarnosti.
’’Ogovarao’’ sam Karenjinu
Dok ju je ona branila
Zajedno smo sudili Raskoljnikovu
Istim žarom i gorčinom..
Nisam znao
Vidi li u meni očinsku figuru
Ili srodnu dušu.
Nikad nisam uspeo da je dokučim do kraja.
Budila je u meni mladost
Želju za životom
Jer, ja i jesam bio
Mlad čovek zatočen u telu odraslog muškarca.
Posle toliko decenija
Opet sam pisao prstima po zamagljenim prozorima
I radovao se prvom snegu
I bivao opčinjen njenim trepavicama.
Njena mekana koža podsećala me je
Na njene krhke godine.
Još uvek je bila žustra, glasna, tvrdoglava
Buntovna prema životu
Tek je prevalila dvadesetu.
Još uvek joj je bila fora da se popne na prste i iskrivi mi šešir.
Nasmejavala me njena bezbrižna, rasejana mladost.
Nosili smo duge kapute
I pričali o piscima i novinarima
Koji su dobijali Pulicerove nagrade.
Gledali umetničke performanse
I plakali na delo Marine Abramović.
Slušao sam njene ideale
I bio pomalo ljubomoran na njih
Zbog ludačke strasti
S kojom je pričala o njima.
Nije mi bila teška
Kao što sam znao da je teška svim tim momcima
Za mene dečacima
Koji su njena generacija.
Volela je da se šminka i da izgleda starije
Približnije meni.
Pratila me na velikim događajima
I dodelama nagrada
Kao prijateljica.
Nosili smo crna odela
Oboje
Oštrog kroja
Sa kravatama.
Vezali bismo strogi, niski rep.
Oboje sa dugim kosama
Njena smeđa
Moja proseda…
Bila je luda
I ja sam bio lud
Za njom.
Toliko me je provocirala
Toliko mi je dolazila i izmicala
Ne zadržavajući se dugo
Ni u dolasku ni u odlasku
Volela je da je slušam
Znala je da ja kao odrastao
Stariji, zreo i ostvaren čovek
Neću gledati sa podsmehom
Na njena pitanja o smislu života
Na pitanja o sopstvenom egu
Pa čak ni na ona o modi, o minimalizmu, i parfemima.
Duše su nam se razumele
A vreme nas je u ogledalu
Svakog dana podsećalo
Koliko smo udaljeni jedno od drugog.
Tad sam se pitao
Prvi put
Šta je to vreme?
I kakvog smisla ono ima uopšte?
Posula je svoju magiju svuda po mom životu
Po peškirima kojim sam brisao njenu kožu od viskija
Po stolovima
I zidovima po kojima smo škrabali citate
Iz ljubavnih pisama velikana
Po policama
I knjigama sa vrhovima stranica obojenim u roze
Od njenog mokrog kupaćeg kostima
I po tepihu, i po parketu, i po krevetu…
Pustio sam je da ode
Kad sam shvatio da bi moja budućnost sa njom
Zaustavljala prirodan tok njene budućnosti.
Prestao sam da joj dolazim na vrata
I video sam je nedavno
U prolazu
Izdaleka
Bila je našminkana
Kao i uvek kad je želela da izgleda starije
Sa strogo vezanim, niskim repom.
Vraćam se u svoj stan
Kao napušteni samac
Tu se uvek pitam
’’Šta to vreme predstavlja?’’
Jer duša ne stari, samo telo
A po telu se poznamo, biramo i tražimo
Umesto po duši.
Tu je osećam
Kako demonstrativno viče kada je zezam
Što jedino što zna da napravi je Nes kafa
Tu se vrti praveći piruete
Tu me ispituje o mojim filmovima, knjigama i životu
I sluša me kao kada deci čitate bajke ili strašne životne priče
Nozdrve i zenice joj se šire
A usne opuštaju
Onako spremne da ih ljubim
Kao onda prvi put
Kad sam proklinjao i sebe i život
Što to radim
A istovremeno
Što nisam to radio ceo svoj život.
Tu njena magija isijava iz svakog kvadrata
Tu je volim
Onako kako ljudi treba da nauče da vole
Onako da shvate da je ta
Ta prava ljubav smisao celog našeg bednog života…

Ostao sam bez moje devojčice i devojke, ljudi
Ostao sam bez smisla.”
 

Magarac​

Jednog dana seljaku je magarac upao u bunar. Životinja je satima žalosno zavijala i seljak je pokušavao da smisli šta da učini. Na kraju je zaključio da je životinja stara, i da bi on ionako trebalo da zatrpa bunar; nije mislio da je magarac vredan spasavanja. Pozvao je sve svoje komšije u pomoć. Svaki od njih je uzeo lopatu i počeo da baca zemlju u bunar. Magarac je shvatio što se događa i prestrašeno je zavijao. Međutim, ubrzo je utihnuo. Nakon nekog vremena seljak je pogledao u bunar i prizor ga je iznenadio. Sa svakom lopatom zemlje koja je pala na njegova leđa magarac je činio nešto neverovatno: otresao je zemlju sa sebe i zakoračio na nju. Kako su komšije nastavile da bacaju zemlju na životinju, ona je svaki puta otresla sa sebe i na nju zakoračila. Svi su se začudili kada je magarac zakoračio preko ivice bunara i otkasao dalje. Svaki od naših problema je odskočna daska. Možemo da izađemo iz najdubljih bunara tako što nikada nećemo stati i odustati! Otresite nevolju sa sebe i napravite korak napred!

( nepoznat autor, izvor net )
 
GIZDAVA GOSPO

Gizdava gospo, vi ste uzdah moj!
Kada vas vidim, zar me kida vrući;
iz polja, s posla, vraćajući se kući
ko luđak idem vičući oja oj.
Trčim i trčim, pustivši volove
i kad ne radim, moje misli plove
za vama što ste dičnija od zlata,
ko potočnica miljem ste bogata,
ko cvet brnistre okrunjena sjajem.
Ako vam, gospo, sve to srce dira,
s prozora vašeg pogledajte na me,
a ja vam, evo, za uzdarje dajem:
svinjčetu vašem punu korpu žira,
teletu vašem punu korpu slame.
A vama, gospo duše umiljate,
vama donosim košaru salate.

(Nepoznati pesnik, 14. st, Italija)
 
Trazi srecu u svakom danu
Bezumno je...
Bezumno je...
Mrziti sve ruže
jer si se ogrebao na jedan trn...

Odustati od svojih snova
jer se jedan nije ostvario...

Izgubiti nadu u molitve
jer jedna nije uslišena...

Odustati od svojih napora
jer je jedan bio uzaludan...

Okriviti sve prijatelje
jer te jedan iznevjerio...

Ne vjerovati u ljubav
jer ti je neko bio nevjeran ili ti nije uzvratio ljubav...

Odbaciti svaku mogućnost da budeš srećan,
jer nisi uspjeo u prvom pokušaju....

Zapamti da se uvijek ...
Može pojaviti druga šansa
Novi prijatelj
Nova ljubav
Obnoviti snaga

Budi uporan
Traži sreću u svakom danu

Siguran put ka neuspjehu je - odustati!
Često budući uspjesi dolaze preko sadašnjih promašaja
NASTAVI SE TRUDITI!
 
Ispovest

Dok krijem oči svoje uplakane snene
zbog obećanja koje tebi dadoh
radja se nova ljubav silnija od mene,
počinjem da te volim, a tu tek maločas stadoh.
U ovom času kad se iznova predajem tebi
i u samoći prebiram naše dane kroz sebe,
nesvesno počeh da govorim sebi
da ne mogu, ne mogu, ne mogu bez tebe!

Ne mogu, shvati i pomisli sam
na godine sve što život doneše
pomisli i reci u koliko dana
telo tvoje milo pokraj moga beše.
Tišina, samoća po neki ton samo
remeti mi ritam predanosti tebi i
moj život je samo kada mi je dano
da uživam tiho, beskrajno u tebi!
 
JA LJUBIM MILU

Ja ljubim Milu očiju plavih,
što ima ruse kose na glavi,
ja ljubim Milu i drugu neću,
za nju ja živim, za njom umreću.
Ustašca njena, ruža rumena,
a njedra bujna ko’ salivena.
Ja ljubim Milu i drugu neću,
za nju ja živim, za njom umreću.
Ti si mi, Mila, rajski anđelak,
a među cvećem sitan đurđevak,
ja ljubim Milu i drugu neću,
za nju ja živim, za njom umreću.
 

S tugom​

S Tugom jednostavno treba umeti.
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici, iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola.
I pazi...
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu.
I onda si gotov.
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija.
I nikad te vise nece zaobici.
 

Tamara​

U prvom trenutku učinilo mi se da me je probudio ružan san, jer sam osetio teret u duši, ali sam se onda setio da se to ružno još sinoć dogodilo. Sunce je blještalo kroz zavese, a na podu je još uvek stajao ključ od mog stana s Tamarinim priveskom u obliku srca. Sinoć ga je ispustila na pod pre nego što je istrčala napolje, a ja se nisam usudio da ga podignem. Samo sam ga gledao kao nemog svedoka njenog poslednjeg prisustva i polako sipao u sebe piće iz flaše.

Ponovo zvono na vratima. Pa da, to me je probudilo! Tamara! Skočio sam iz kreveta. Jastuk je bio mokar od znoja, brzo sam popravio rasčupanu i ulepljenu kosu i krenuo ka vratima. Šta da joj kažem? Da li da odmah prihvatim svu krivicu i da je zamolim za oproštaj pre nego što izgovori prvu reč? Ili da joj zadam udarac ćutanjem i da čekam da prva prizna da je slabija, da overim osećaj nadmoći nad ovim slatkom bićem kome sam tako potreban.

Treće zvono. Strast je postala jača od svega i shvatio sam da ne mogu da čekam ni trenutak duže. Još samo brava me je delila od njenog zagrljaja bez koga moje srce neće moći više ni jedan otkucaj da napravi. Brzo sam otvorio vrata.

- Telefon, sedamdeset dva dinara, ako imate sitno, molim.
 
BISERNE OČI

kao duh jesenji u šum lišća svela,
k'o tuga u život naših želja tajnih,
u moju se dušu nečujno uplela,
na plimi uzdaha nemih i beskrajnih,
sugestija tiha sa visina ledenih,
dubinom strasti svih srdaca vernih
i tamne noći-sugestija jednih OČIJU BISERNIH.

njihov sjaj je bio plav,mutan i čedan,
sjaj morem skrivene,skupocene školjke;
on je dav'o dubok neznan izraz jedan
čeznje naših snova i minule boljke;
on je skriv'o blago uspomena čednih,
neznost žutih ruža i krinova smernih.
nada mnom i sada sija tuga jednih OČIJU BISERNIH.

i onda,kada zvezda moje sudbine zađe
za malu humku trošenih zemnih želja,
poslednji,opšti udes kada nas snađe
i nestane naših patnja i veselja,
nada mnom će,kao čar usana mednih,
k'o lelujav,meki sjaj visina sfernih,
lebdeti i tada setan osmeh jednih OČIJU BISERNIH

Nepoznati autor
 
Ponekad davna, sjetim te se
A nesto toplo zasja u duši
Kao od dobre stare pjesme
Što se slučajno zapjevuši

Gdje li si noćas ti daleka?
Da li si negdje svila dom?
Ili još uvijek kao nekad
Lutaš ponoćnim Beogradom?

Da li još tražiš onog čudnog?
Onog iz tvojih snova vrelih,
Koga si tražila uzaludno,
I one noći kad smo se sreli.

Traži, smo traži, tragaj!
On ipak jednom mora doći
Iz tvojih lijepih snova draga
U tvoje ni malo lijepe noći.

Kao što dođu ove pjesme
Iz divnih šuma nepoznatih
Pravo u naše ružne nesne
U gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad, tako, sjetim te se
A nešto toplo zasja u duši
Kao od dobre stare pjesme
Što se slučajno zapjevuši

Nepoznati autor
 
Zene su poput jabuka na stablima.


Najbolje se nalaze na vrhu stabla.
Muskarci ne zele doci do najboljih, jer se boje da ce pasti i ozlediti se.

Umesto
toga, uzimaju trule jabuke koje su pale na zemlju, i koje, iako nisu
tako dobre, do njih lakse dodju. Zato jabuke koje se nalaze na vrhu
stabla, misle da s njima nesto nije u redu, dok su zapravo one
velicanstvene.

Jednostavno
moraju biti strpljive i cekati da pravi muskarac dodje, onaj koji je
tako hrabar da se popne do vrha stabla zbog njih. Ne smemo pasti da nas
dohvate, ko nas treba i voli napravit ce SVE da dodje do nas.

Zena
je izasla iz rebra muskarca, a ne iz nogu da bude gazena, niti iz glave
da bude nadmocna. Nego sa boka da bude jednaka, ispod ruke da bude
zasticena, i blizu srca da bude voljena.
 
Na tebe mislim i opet pisem pesme
sa tobom sam hteo ono sto se ne sme.
Da mi budes i ljubav i zena
da postanes moja za sva vremena.
Znam da se sreca skupo placa
propustena ljubav nikad se ne vraca.
I resis se tako na krupan korak
kad osetis slatko,a zivot ti bio gorak.

Na pamet mi padaju stallno misli razne
srce je kod tebe, grudi su mi prazne
od ljubavi nevracene nema gore kazne.
Sa usana tvojih ljubav kad bih pio
najsrecniji covek na svetu bih bio.
Dao bih sve reci i stihove svoje
da barem na 5 minuta ljubim usne tvoje.
Jer ja svake noci sanjam tvoje oci
i bez tebe ovu tugu izdrzati necu moci.
 
Nek ide sve dodjavola
Ona me je ostavila.
Nisam vise ljubav njena
Postao sam kao sena.
Umirem lagano a bol je sve jaci
Ne plasi se bebo zbog mene ne placi.
Bicu bolje jednog dana
Ako na srcu zaraste rana.
Kad mene ne bude vise,
Kad prestanem da ti pisem
Nema mene tad je kraj
volecu te uvek znaj.
 

"Koga lažem..."​


Ono
Što sam s tobom
Naučila
Mnogo je više
Od bola...
To je praznina...
Pitam se baš
Da li si ti ikad
Otkrio prazninu
U sebi...
Da li si ikad otkrio
Taj osećaj
Kad ti fali deo
Samog sebe???
Ipak...
Ono, što te ne ubije
Jača te!
Ali, ostaju rane i ožiljci...
I evo me...
Mogu te sada gledati
Satima u oči
A da
Ne trepnem...
Mogu te poniziti...
Ostaviti bez reči...
Mogu te imati
U svako doba
Dana i noći...
Ali, ne želim!
I, u tome leži
Moja snaga!
Više te ne želim!
Bože,
Koga lažem...
Tebe ili sebe...
 

"Pokaži mi...." - Nepoznati autor​



Pokaži mi...

Kako se uvući nekome pod kožu
poput parazita,
razarati njegovo telo,
i uzeti ga pod svoje....

Pokaži mi ....

Kako nekom okupirati i sive i bele moždane stanice,
i pomešati racionalne i iracionalne strane,
napraviti ludost jednaku normama....

Pokaži mi! ....

Kako nekome zatvoriti oči,
ljubiti ga u vrat,
i gristi ga za rame tako jako,
a da ne ostane trag....

Pokaži mi...

Kako gajiti snažne emocije prema nekome,
a biti poput kamena u njegovoj blizini...

Pokaži mi ...

Kako slobodnu pticu dovesti u kavez,
i naterati je da ne poželi izaći iz njega...

Pokaži mi...
Kako navesti nekoga da bude veran i odan,
pun poštovanja,a opet nežan...

Pokaži mi...

Kako okupirati nečiji život kao što si ti okupirao moj?
Kako ostati nedorečen kao što ti uvek ostaneš?
Pokaži mi kako!!!!!

Bar to zaslužujem....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top