- Poruka
- 206
Đaci se zbog klađenja odriču užine
Izvor: Novosti
Beograd -- Umesto na užinu, mnogi đaci džeparac troše u sportskim kladionicama. Iako im zakon zabranjuje da se klade, tinejdžeri često zamole starije da im uplate tiket.
Kladionice ne bi smele da budu na manje od 200 metara od škole, ali i dalje su im mnoge u ”dvorištu”. Legalno ih posluje oko 1.300, ali ima i na stotine onih u ”sivoj zoni”, koje je nemoguće prebrojati, a kamoli kontrolisati.
Zakon je propisao da u celoj Srbiji samo pet inspektora kontroliše sve kladionice i kockarnice. A na teren, zapravo, već neko vreme, ne izlazi nijedan.
"Prestali smo sa ovom vrstom nadzora, a od Nove godine kontrolu će vršiti terenske službe Poreske uprave i sa njima ćemo sarađivati. Podneli smo veliki broj prekršajnih i krivičnih prijava, a mnoge od njih upravo zbog kockanja maloletnika. A da bi neko uopšte dobio dozvolu za rad, mora da nam dostavi potvrdu Republičkog geodetskog zavoda da je najmanje 200 metara udaljen od škole", kaže Aleksandar Vulović, direktor Uprave za igre na sreću
"Svakog dana prođem pored nekih kladionica koje od škole nisu udaljene ni sto metara. Uprkos zakonu, njih niko ne dira. Ne slažem se sa organizatorima igara na sreću koji kažu da udaljenost od škole nije bitna", kaže Tamara Lukšić-Orlandić, zamenica ombudsmana, zadužena za prava deteta.
Jedina velika akcija u kojoj su zatvarane kladionice preblizu školama bila je prošle godine u Beogradu.
"Grad Beograd, iako nije imao nadležnosti, pokrenuo je tu inicijativu. Građani su se javljali, naše službe su na terenu pomagale Upravi za igre na sreću i tada je zatvoreno 86 kladionica na nepropisnim lokacijama. Ali od kada su otkrivene malverzacije u Upravi i uhapšeno i suspendovano svih pet inspektora, koliko je ova uprava imala za celu Srbiju, nemamo više sa kim da sarađujemo", kaže Aleksandar Šapić, zamenik gradonačelnika. -
Šapić dodaje da u borbi protiv kockanja među maloletnicima nije ključno da li je kockarnica udaljena 180 ili 200 metara od škole, već da u nju ne mogu da uđu deca. Prvobitno je bilo zabranjeno samo da se kockaju, a od prošle godine i da ulaze u kladionicu.
"Osim zakonskih imamo i stroge interne kazne za kršenje ove odredbe. Najstrože je zabranjeno da maloletna osoba uđe u kladionicu, zaposleni proveravaju lične karte, ako im se neko učini sumnjivim. Imamo i video-nadzor", objašnjava Zoran Puhač, iz Udruženja priređivača igara na sreću.
Deca, ipak nađu put do tiketa. Poslednje istraživanje o kockanju među decom rađeno je 2007, kada je utvrđeno da svaki treći dečak bar povremeno uplaćuje tikete.
"Verujem da je danas, uprkos zakonu, a sudeći po broju poziva SOS telefona, broj još veći. Praksa je pokazala da svaka peta mlada osoba koja počne iz zabave da se kocka postane patološki kockar", objašnjava Jasmina Leković, psihoterapeut Fonda ”Herc”, koji se bavi odvikavanjem od zavisnosti.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=12&dd=08&nav_id=564027
Izvor: Novosti
Beograd -- Umesto na užinu, mnogi đaci džeparac troše u sportskim kladionicama. Iako im zakon zabranjuje da se klade, tinejdžeri često zamole starije da im uplate tiket.
Kladionice ne bi smele da budu na manje od 200 metara od škole, ali i dalje su im mnoge u ”dvorištu”. Legalno ih posluje oko 1.300, ali ima i na stotine onih u ”sivoj zoni”, koje je nemoguće prebrojati, a kamoli kontrolisati.
Zakon je propisao da u celoj Srbiji samo pet inspektora kontroliše sve kladionice i kockarnice. A na teren, zapravo, već neko vreme, ne izlazi nijedan.
"Prestali smo sa ovom vrstom nadzora, a od Nove godine kontrolu će vršiti terenske službe Poreske uprave i sa njima ćemo sarađivati. Podneli smo veliki broj prekršajnih i krivičnih prijava, a mnoge od njih upravo zbog kockanja maloletnika. A da bi neko uopšte dobio dozvolu za rad, mora da nam dostavi potvrdu Republičkog geodetskog zavoda da je najmanje 200 metara udaljen od škole", kaže Aleksandar Vulović, direktor Uprave za igre na sreću
"Svakog dana prođem pored nekih kladionica koje od škole nisu udaljene ni sto metara. Uprkos zakonu, njih niko ne dira. Ne slažem se sa organizatorima igara na sreću koji kažu da udaljenost od škole nije bitna", kaže Tamara Lukšić-Orlandić, zamenica ombudsmana, zadužena za prava deteta.
Jedina velika akcija u kojoj su zatvarane kladionice preblizu školama bila je prošle godine u Beogradu.
"Grad Beograd, iako nije imao nadležnosti, pokrenuo je tu inicijativu. Građani su se javljali, naše službe su na terenu pomagale Upravi za igre na sreću i tada je zatvoreno 86 kladionica na nepropisnim lokacijama. Ali od kada su otkrivene malverzacije u Upravi i uhapšeno i suspendovano svih pet inspektora, koliko je ova uprava imala za celu Srbiju, nemamo više sa kim da sarađujemo", kaže Aleksandar Šapić, zamenik gradonačelnika. -
Šapić dodaje da u borbi protiv kockanja među maloletnicima nije ključno da li je kockarnica udaljena 180 ili 200 metara od škole, već da u nju ne mogu da uđu deca. Prvobitno je bilo zabranjeno samo da se kockaju, a od prošle godine i da ulaze u kladionicu.
"Osim zakonskih imamo i stroge interne kazne za kršenje ove odredbe. Najstrože je zabranjeno da maloletna osoba uđe u kladionicu, zaposleni proveravaju lične karte, ako im se neko učini sumnjivim. Imamo i video-nadzor", objašnjava Zoran Puhač, iz Udruženja priređivača igara na sreću.
Deca, ipak nađu put do tiketa. Poslednje istraživanje o kockanju među decom rađeno je 2007, kada je utvrđeno da svaki treći dečak bar povremeno uplaćuje tikete.
"Verujem da je danas, uprkos zakonu, a sudeći po broju poziva SOS telefona, broj još veći. Praksa je pokazala da svaka peta mlada osoba koja počne iz zabave da se kocka postane patološki kockar", objašnjava Jasmina Leković, psihoterapeut Fonda ”Herc”, koji se bavi odvikavanjem od zavisnosti.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=12&dd=08&nav_id=564027
