Ха ха, па овде су само њиве около, хе хе да седнемо на пиће то би било фантастично. Она преседа на прави аутобус којим се даље вози до посла, а ја настављам... па... у њиву... то јест међу њивама. Сасвим си у праву, ипак не знаш са друге стране да је на мени велики притисак зато што сам раније једном приликом већ исправно следио срце а не разум, па су ми се сви други након тога подсмевали укључујући на првом месту и ону због које сам следио срце, тако да сам изгубио и њу, и многе друге људе до којих ми је стало, и свој дом, и да не спомињем пуно новца који је најмање битан (нисам га потрошио на њу да не буде забуне). Тако да се још увек борим како да се изборим са тим притиском свог непосредног окружења које ме прекорева да морам да следим разум уместо срца.
Ах, имам контакт очима са дивном плавушом, ипак нисам сигуран да ли јој се стварно допадам или само жели да флертује са мном. Она највероватније ради у некој канцеларији у центру, и њој није толико битно да ли ће на посао стићи мало раније или касније. Вероватно се чуди зашто ништа нисам покушао, јер мисли да сам и ја у истој ситуацији као она. Ах, да је само тако, баш би ме било брига и да цео дан не дођем на посао само због ње. Али кад знаш да те други човек жива душа чека, онда баш није свеједно ни опуштено. Знам како бих се ја наљутио на колегу кад бих сазнао да је каснио или није дошао на смену зато што је јурио женске около на путу до посла. Само нека ми дође на смену, па нека после јури женске у слободно време. Ах, кад бих бар знао где могу да је сретнем у слободно време.
Odvedi je u njivu da tražite detelinu s četiri lista.
Barem je originalno, a može da bude i romantično.
Šalim se. 
Hm...
Dragi milsu,
muškarcima danas nedostaje inicijativa. Suviše su opterećeni pričama o sponzorušama ... ili barem o ženama koje prvo prouče ima li muškarac fakultetsku diplomu, dobar posao, solidnu platu, auto, svoj stan, pa se tek onda upuštaju u vezu sa njim.
Pade mi na pamet priča jednog sada već sredovečnog lekara koji se još nije oženio. Pre nekoliko godina pohađao je neki kurs, i na njemu upoznao devojku koja mu se jako dopala.Izmenili su par rečenica ali on se nije usuđivao da produbi kontakt jer je smatrao da kod nje - tako zgodne i večito u centru muške pažnje - nema šanse.
Jednog dana,međutim,ona je njega pozvala na piće. On se doslovce prepao, jer u novčaniku nije imao skoro ništa ... ali nije hteo da propusti priliku.
Seli su kafić na Trgu Republike; ona je naručila piće,on čašu kisele.
Pitala ga je onako uzgred, gde stanuje. Odgovorio joj je da živi na Bežanijskoj Kosi. Onda ga je, onako uzgred, pitala koliki mu je stan, i da li živi sa nekim. Rekao joj je da je sa majkom i bratom u 70 kvm.
Zatim ga je pitala (onako, uzgred) kojim prevozom će kući. Odgovorio joj je da ide autobusom. "Nemate auto?" začudila se. "A gde radite?"
"Trenutno sam bez posla."
(Propustio je da joj kaže kako će naslediti stan od ujaka, i kako polaže doktorat, te da planira pokretanje sopstvene, privatne prakse.)
"Ah, pa ja sa Vama ovde gubim vreme!" uzviknula je, bacila novčanicu na sto (za svoje piće), ustala i otišla.
Ova priča možda deluje obeshrabrujuće ... Ali, devojka iz opisanog događaja je kliše, prototip nečega što će unesrećiti
svakog muškarca.
Vinovnik ove male tragedije toliko se demoralisao, da godinama nije smeo da priđe nijednoj iole zgodnoj (i upadljivijoj) ženskoj osobi.
Ženama je, zapravo, jako bitan prvi utisak. Ako postoji kontakt očima, onda postoji i skrivena poruka. Ta divna plavuša možda smatra da si privlačan, i pita se dokle ćete se samo gledati ... zašto joj se ne obratiš - zato što si,možda,oženjen, ili zato što ti se ne dopada dovoljno za tako važan potez.
Ko zna zašto se ona vozi autobusom, i to ne svakodnevno?
Jesi li razmišljao o tome?
Žene su mahom iracionalne, milsu. U iskrenim kontaktima važnija im je boja tvojih očiju nego debljina tvog novčanika. Kasnije,kada se odnos iskristališe i, eventualno, stabilizuje, moguća su ispoljavanja nekih razlika, ali boja očiju, na primer, nikad ne izgubi na važnosti, baš kao ni sećanje na trenutak prvog susreta.
Srušićeš iluziju, milsu, ako joj tražiš broj mobilnog. To jest, tada san prelazi u javu.
E sad .... jedino ukoliko ti san nije draži od jave.
Као да је студирање неко мерило... чега... љубави, романтике, верности, културе... Факултет је ионако предвиђен за просечне, није за генијалце, што би рекла госпођа Јасминка Хасанбеговић. 
Моја перспектива ипак није ни мало светла, чак најозбиљније говорим постоји реална могућност да умрем од глади. А њен први утисак је да сам ја неки добростојећи лепотан, јер тако изгледам. 
nego ne moze on da se njoj svidi na prvi pogled posto devojka verovatno ne zvera okolo po busu trazeci muza..nego mora nesto reci smesno..to jes ono sto jeste da je cesto tu vidja i da misli jos cesce na nju
