Divljačke cene voća u Srbiji 2025

mario80

Stara legenda
Poruka
83.581
Ajdara skuplja od banana, kajsija skuplja od... zlata! Samo nemoj da mi nešto khenjate, nije rodilo ovo ono, kruška u dvorištu rodila ko i svake godine sve se žuti.
Autorska tema.

1000007751.jpg
1000007752.jpg
 
Poslednja izmena:
То је стварно превазишло и Кафку,и Ничеа,и Маркса и Енгелса и Канта...
Значи до пре годину Дана сте били скупљи од Немачке,сада сте сКУПЉИ И ОД ШВАЈЦАРСКЕ...
те сиромашне шв. којој Трамп увео Царине од 39%.

СВИ НА УЛИЦЕ,да видимо гмазу леђа
 
Ajdared rađa početkom oktobra (najranije kraj septembra), tako da ovo što se sad prodaje to je sad kraj prošlogodišnjih zaliha. One se tokom godine čuvaju u specijalnim hladnjačama i to svakako povećava cenu, plus činjenica da su ovo poslednje zalihe pred sledeću berbu.

U Nemačkoj su oko 5 evra po kg sada.

1754976669333.png


Kajsije su propale skroz ove godine, rod je desetkovan, kao i neke druge sorte. Šljiva je otišla dođavola, ja ove godine nisam imao za teglu džema a imam brdo stabala u Valjevu. Ubio ih dvodnevni mraz u periodu cvetanja, bilo je i do minus sedam.

Inače se slažem da su cene nenormalne, ali sve to ima uticaja, i kraj zaliha od prošle godine i što su neke sorte stvarno propale ove godine.
 
Па и треба да буде. Е сад, видиш, постоје старе сорте јабука, које нико и не бере. Оне су обично 12 динара килограм на велико. И сњима једноставно не можеш ништа. Јер је то мешавина. Неке су огромне, ( КОлачаре, Кожаре, Будимке), а неке ситне и киселе, ( Бириџика), неке изразито укусне, и средње величине, ( Шаромке). То се једноставно не негује и не бере. Па да видимо. КОме је скупо да купује јабуке из плантажа, које се ненормално прскају 15 пута годишње, можда би могао да се прошета по селима, и да набере себи колико му треба. Али не.... заборавио сам да сељобери из градова презиру српско село, и да су потпуно несвесни да су Марксисти.
 
Наравно. Мада и купац уопште не мора да их купује.

Како функционише пољопривреда у монополистичком окружењу?

Преко апликација се тачно воде нутриоционие навике група при конзумацији.

На основу тих узорка се потребе пројектују на целу попупацију

Производња се усмерава искључиво на тачну пројекцију количина .

Смањује се количина продукцијие 10% .. 20% .. квалитет смањује 10% .. 20% .. уз истовремено повећање 10% ..20%

Шта се тиме добија .? Радна снага може да се смањи за 20% .. 30% .. маргина профита расте за 10 %

Конзумери све морају да купе јер је тачно прорачуната био маса потребна за њихову просту репродукцију па монополиста

не производи више него што може да прода.

Пример у данашњици је ево кафа .. Смањује се производња .. цене расту .... профит расте ...
 
Па и треба да буде. Е сад, видиш, постоје старе сорте јабука, које нико и не бере. Оне су обично 12 динара килограм на велико. И сњима једноставно не можеш ништа. Јер је то мешавина. Неке су огромне, ( КОлачаре, Кожаре, Будимке), а неке ситне и киселе, ( Бириџика), неке изразито укусне, и средње величине, ( Шаромке). То се једноставно не негује и не бере. Па да видимо. КОме је скупо да купује јабуке из плантажа, које се ненормално прскају 15 пута годишње, можда би могао да се прошета по селима, и да набере себи колико му треба. Али не.... заборавио сам да сељобери из градова презиру српско село, и да су потпуно несвесни да су Марксисти.

тај део који знаедеш и описуваш е обитава на велики процент у град ама су покондирене тикве .. немају си везу сас Комунизам

Покондирена тиква је комедија Јована Стерије Поповића из 1838. године. У овом делу Јован Стерија Поповић је исмејао главну јунакињу, Фему, која, лудујући за „ноблесом“, настоји да побегне из свог занатлијског (опанчарског) света и да се пробије у више друштвене кругове.
 
Čitam solidan post, sve do ove poslednje rečenice i onda se šokiram...

Kakva suluda generalizacija.
Сведок сам лични, како су београдски сељобери подцењивали и презирали деценијама српске сељаке. И то масовно. Наравно, само они који су највише једну генерацију у Београду. ОНи који су ухватили корен, немају ништа против сељака. Само покондирене свеже генерације. И то је тако било генерацијама. Градило се друштво, још од брозовог времена, у коме се више ценила секретарица, или продавац виршли у киоску, од пољопривредног произвођача. Ово друго.... Маркс је подвлачио често идиотизам сељчког живота. На страну то што је цео свој живот живео од милостиње.
Cene voca u marketima je 10-20% jeftinija od pijace. Ako se vec polemise o cenama , treba pitati poljoprivrednike i proizvodjace zasto je tako.
Не произвођаче и пољопривреднике. Они заиста не могу да дају одговор на то питање. Можда треба питати ритејлере, или саме продавце. Мада у суштини, одговор је лак. Оно што се изнесе не пијацу, мора да се преода. А никад се не прода све. Оно што се не прода, баца се, или поклања. Код ритејлера је другачија ствар. Одкупи од тебе количину и преузиа ризик за оно што се не прода, јер и иначе има уговоре који га штите, са зоолошким вртовима, или са јавним кухињама.
 
Cene voca u marketima je 10-20% jeftinija od pijace. Ako se vec polemise o cenama , treba pitati poljoprivrednike i proizvodjace zasto je tako.

Баш чудо што су цене порасле када је АВ напумпао сељанке/ке кешом

Вучић: Дупло средстава за субвенције за пољопривредну опрему​


https://www.blic.rs/biznis/pomoc-dr...ecanje-subvencija-za-poljoprivrednike/0e0bf6l
 
Сведок сам лични, како су београдски сељобери подцењивали и презирали деценијама српске сељаке. И то масовно. Наравно, само они који су највише једну генерацију у Београду. ОНи који су ухватили корен, немају ништа против сељака. Само покондирене свеже генерације. И то је тако било генерацијама. Градило се друштво, још од брозовог времена, у коме се више ценила секретарица, или продавац виршли у киоску, од пољопривредног произвођача. Ово друго.... Маркс је подвлачио често идиотизам сељчког живота. На страну то што је цео свој живот живео од милостиње.
Upravo to što rekoh, suluda generalizacija.

Nova generacija Beograđana masovno odlazi na selo kad god može da pobegne. Sve su to ljudi sa dobrim poslovima u gradu koji vikende provode u prirodi. Selo je danas cenjeno. Naravno, ne idu svi, ali idu svi koji sebi to mogu da priušte. To što neko više voli da radi u kancelariji nego da gaji goveda ne znači da taj "ne voli selo" nego da voli lakši posao.

Petak popodne, svi putevi iz Beograda su zakrčeni. Beograd ide na selo.
 
Upravo to što rekoh, suluda generalizacija.

Nova generacija Beograđana masovno odlazi na selo kad god može da pobegne. Sve su to ljudi sa dobrim poslovima u gradu koji vikende provode u prirodi. Selo je danas cenjeno. Naravno, ne idu svi, ali idu svi koji sebi to mogu da priušte. To što neko više voli da radi u kancelariji nego da gaji goveda ne znači da taj "ne voli selo" nego da voli lakši posao.

Petak popodne, svi putevi iz Beograda su zakrčeni. Beograd ide na selo.
60 година ѕаиста није било тако. Задњих дваес није тако. Село се највише воли из града. Одатле се највише цени, сад у овом времену. Наравно, скученост је на селу огромна. Не недостаје пара. На селу за живот највише недостаје социјална инфраструктура. Да је има, не сасвим би била друга прича. Село је у Србији плански девастирано од 45. до данас. Млади људи не мог тамо да остани ни под разно. управо узбог социјалне инфраструктуре. Данашња мода је једно, а деценије уништавања су друго. Само они нај самосвеснији могу тамо да опстану. Друго је мој Банат. Овамо је ситуација нешто мало другачија.
 

Back
Top