Династија Петровић Његош

Тестамент Пера Томова Петровића - Његоша

http://3.***************/-qS5ixL_oK_g/T2SheRLqvAI/AAAAAAAABRM/a_tuhi6dfA4/s400/%25D0%259F%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25BE+%25D0%25A2%25D0%25BE%25D0%25BC%25D0%25BE%25D0%25B2+%25D0%259F%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%25D1%259B+-+%25D0%258A%25D0%25B5%25D0%25B3%25D0%25BE%25D1%2588.jpg

Во имја Отца и Сина и Свјатога Духа. Амин.

Ја Перо Томов Петровић Његош, видећи себе у болесно стање, но у здравом разуму, позвах доље по(т)писане Г. Марка Стефановића, Лазара Бербера и Јока Букилицу, да би били свједоци сљедујућег мојег добровољног посљедњег завјешчаниа.

Перво. Препоручујем моју душу Богу и пречистој Матери Богородици.

Друго. Моју жену и дјецу препоручујем и(х) Господару Књазу Данилу.

Треће. Наређујем да моја жена и моје троје ђеце остану на Његуше код мојега отца и мајке, да ту живе као на своја добра, и остављам мојој браћи Петровићима на Божи аманет моју фамилију.

Четверто. Именујем Вице Пресидента Мирка Станкова и Машана Савова Петровиће као прокурадуре над мојом ђецом и женом, коијема на тешки Божи аманет остављам своје имуће и моју сиротињу, да њом управљају као својом кућом и истијема препоручујем на тешки Божи аманет да буде у свему точно извершено ово моје посљедње завјешчаније.

Остављам за моју душу:

У Манастир Светога Василије под Острог талијера стотину - 100

У Манастир на Ждребаник педесет - 50

У Манастир у Морачу - 50

Цркви Светој Госпођи на Цетиње остављам моју кућу у којој стоји поп Лазо.

Цркви Светој Госпођи на Његуше талијера стотину - 100

Светоме Јовану у Баице талијера педесет - 50

Светоме Николи у Котору талијера стотину - 100

С тијем условијем, да се свијема вишереченијема Церквама половина назначене суме даде, а друга половина да се да за летурђије свјашченицима истијех Церквах.

Располажем за моје пет ђевојаках, три удате и двије неудате: оној те је удата за Јовићевићем поклањам оне новце те ми је дужан њезин домаћин; оној за Ђурашковићем поклањам оне новце те ми је дужан њезин домаћин како либро значи; оној за Мартиновићем у Баице остављам шест стотина талијера да јој да ње(н) домаћин од онијех те ми је дужан, како либро гласи. Двијема малијема шћерима остављам свакој по осам стотина талијера. Моијема сестрама свакој по педесет талијера. Гордани, мојој првој жени, остављам стотину цекина да јој се подмири како сам био њој обрекао.

Остало све моје имјеније, новце, оружје и проче остављам мојему сину Раду, ако жив буде, ако ли би умро, да се тада дадне мојо жени Госпави од мојега имућа хиљаду цекина, а остало моје имјеније да се подијели моијема шћерима, женом и сестрама.

Остављам оцу и мајци све у руке да управљају као са св(о)јом муком, ако ли би преживјели мојега сина да имају и они тада узети по пет стотина талијера.

Ови ће се новци сви наћи у либро написати по људима на вересиу, од којих ће се дати свакоме коме сам што забиљежио.

Дужан сам Лаиновићу у Скадар талијера сто и шесдесет и четири. Литографу Јовановићу у Беч за ритрате те ми је учинио колико по души рече. Г. Гопчевићу у Тријест фиорина седам стотина. Г. Стефу Бјеладиновићу један конат колико буде. Кућа те је у Брда половина је моја, половина попа Ђока. Кућа на врх поља половина је моја, а половина Вукосавова. На Цетиње моје су двије куће, кућа веља и коњушница моја. Они новци (те) су у Пера Сердарева, како гласи (либро) , и у Сер(д)ара, да им се пуште да их плаћ(ај)у на рокове, сваке године по сто и педесет талијера без икакве добити.

Прочитао и одобрио, и немогући писати од слабости чини керст пред свједоцима.

Котор 12. Јануарија 1854.

Керст -|- Пера Томова Петровића Његош

Лазар Бербер свједок. -
Мирко Стефановић свједок -
Јоко Букилица свједок
 
danilov92clan.jpg


Из Законика кнеза Данила.
 
podgorickimali:
Najnormalniji Petrovic. Udario temelje ne teokratske drzave, razdvojivsi svjetovnu/duhovnu vlast, drzao se dobro sa Turcima, gusio plemensku samovolju.
Kliknite za proširenje...
Ne znam, verovatno je tako moralo i nije moglo drugacije, ali sigurno ti je poznata njegova surovost i brata mu Mirka. Niko kao njih dvojica nisu napravili toliko zverstava, ali opet kazem, jedno je s danasnje tacke gledati, a drugo je biti u onom dobu i vremenu. Ono sto su uradlili u Kucima npr. nisu ni Turci radili. Ali u tadasnjoj Crnoj Gori druge izgleda nije bilo.
 
dela973:
Ne znam, verovatno je tako moralo i nije moglo drugacije, ali sigurno ti je poznata njegova surovost i brata mu Mirka. Niko kao njih dvojica nisu napravili toliko zverstava, ali opet kazem, jedno je s danasnje tacke gledati, a drugo je biti u onom dobu i vremenu. Ono sto su uradlili u Kucima npr. nisu ni Turci radili. Ali u tadasnjoj Crnoj Gori druge izgleda nije bilo.
Kliknite za proširenje...

Koji je to zločin učinio?

Što se Kuča tiče zna se kako izdajnici prolaze, a zna se i ko je platio. Obavještajna služba je dostavila spisak izdajuca koje su u Skadar primale platu za izdaju. kaznena ekspedicija specijalaca se nemilosrdno obračunao sa izdajnicima. Ko još proglašava borbu za slobodu zločinom, osim izdajnika?
 
Poslednja izmena:
FORMICA:
Koji je to zločin učinio?

Što se Kuča tiče zna se kako izdajnici prolaze, a zna se i ko je platio. Obavještajna služba je dostavila spisak izdajuca koje su u Skadar primale platu za izdaju. kaznena ekspedicija specijalaca se nemilosrdno obračunao sa izdajnicima. Ko još proglašava borbu za slobodu zločinom, osim izdajnika?
Kliknite za proširenje...
Ne mogu s tobom da raspravljem, po obicaju pises tek da bi pisao. Ja sam lepo napisao da je verovatno moralo tako. O tom dogadjaju je toliko pisano a ti vidi pa procitaj. Decu i zene su poklali; rodjene sestrice je Danilo uzeo da ih u vatru baci kad je kaznjavao Bjelopavlice, tj. zeta Rista Boskovica; u tome ga je sprecio neki od vojvoda, zaboravio sam ko je bio, ali ih je kasnije otrovao.
 
Naša istorija mora da se oslobodi primitivnih tribalnih bajki. Ne mislim sad na bilo što vezano za srbovanje itd, mislim na našu lažnu istoriju o bojevima koji se nikad nisu desili o pobjedama koje su bile porazi o bratoubilaštvu koje se prećutkuje, o tome da su često pravoslavci išli sa turcima na pravoslavce, o izdajama, o potkupljivanju... bog zna što sve ne.
 
podgorickimali:
Naša istorija mora da se oslobodi primitivnih tribalnih bajki. Ne mislim sad na bilo što vezano za srbovanje itd, mislim na našu lažnu istoriju o bojevima koji se nikad nisu desili o pobjedama koje su bile porazi o bratoubilaštvu koje se prećutkuje, o tome da su često pravoslavci išli sa turcima na pravoslavce, o izdajama, o potkupljivanju... bog zna što sve ne.
Kliknite za proširenje...
Skroz se slazem. Poznato je meni vrlo dobro da su iza napada na Danila stajali ljudi koji su izgubili privilegije u trgovini pre svega, koje su imali pod Njegosem. Tu prvo mislim na Djordjija i Pera za koga se nisam salio kad sam rekao da je bio onovremeni tajkun. I Boskovic je s njima petljao. Kaznjavanje Kuca i Bjelopavlica se verovatno moralo desiti pogotovo sto je Danilo tek krenuo da pravi drzavu u sredini takvoj kakva je bila. Nije za cudo da su i jedni i drugi, mozda i dodali ili izmislili stvari koje su se desile; samo govorim cinjenicu da je surovost bila ocigledna, Kuci su satrti kao nikad u istoriji, verovatno s porukom i njima i svima ostalima da sa novim vladarom i pravom drzavom nema sale, i da ono sto je moglo da prodje u vreme vladika vise nije moguce, pa po svaku cenu. S pravom je imao nadimak Zeko Maniti. Sa ove distance gledano, prosto je nemoguce kako je uspeo da razjuri opoziciju oko sebe, striceve, serdara Mila, tajkune i bogatase koji su bili sve i svja tada.
Slazem se s tobom da je Danilo u tom trenutku, bio pravi covek na pravom mestu (pogotovo u kombinaciji s Mirkom). Da je neko slabiji bio, pitanje je sta bi dalje bilo s Crnom Gorom.

Kao dodatak, iz pera Marka Miljanova: "...A prema kazivanju savremenika tih tragičnih događaja, vojvode Marka Miljanova, posečene su 243 plemenske glave, od čega 17 „vojničkije“, dok su preostale bile staraca, žena i dece.
„Glave ljuđi i djece, koje su posječene, skupljene su na uljanik popa Luke i pobodene na rozge oko uljanika, kako bi iž vojvoda Mirko moga gledat i vidjet koliko iž je“, zapisao je Miljanov..."
 
Poslednja izmena:
LJILJANA I GAVRILO PETROVIC NJEGOS

Gavrilo Ivov Petrović - Njegoš ili kako su ga svi zvali Gardaš, oženio se Ljiljanom, kćerkom kneza Vuka Bogdanovića iz sela Kopita sa Njeguša. Gavrilo junak i domaćin, a Ljiljana radna i lijepa, pa ljudi govorahu, neka su bogu za slavu, od našega Gardaša i Ljiljane nema ljepšega i boljega para u cijelim Njegušima. Svi se moljahu da im bog da od srca poroda, samo da se ne istraži dom kneza Rada Šćepova. Prođe godina, prođe i pet, zađe se i u desetu a kod njih se ne nađe ni žensko a kamoli muško dijete. Svijema žao bilo zbog toga i ne znaju šta da rade. Ne osta im ništa drugo negoli da pitaju Mata Glušca, koji je u to vrijeme kroz plemena Crne Gore prolazio i za koga se vjerovalo da je vidovit čovjek: "Hoće li Gardaš imati poroda?" Mato im je odgovorio da će on iza sebe ostaviti potomstvo: "Dobri ljudi, Gardaš Ivanov se neće istražit." Potom prođoše mnoge godine a kod Gardaša se ne nađe dijete. To je najviše boljelo starog Pera, Gardaševog stric, pa on jednom na skupu, poslije vijećanja reče:
"Vala Gardaše, pravo bi bilo, vjere mi, da dovedeš drugu, da se ne ugasi junački trag, a ovako, ostaće pusto i ovo imanje što ti je od đeda ostalo."

"Neće striko" - odgovori Gardaš - "ko zna do jedinoga boga do koga je krivica za đecu, a Ljiljana je dobra žena, pa da je mijenjam s drugom zgriješio bih grdno i pred bogom i pred ljudima, a ovo imanje što imam to je u božje ruke i pripašće Njegušima, neće ga niko odavde ponijeti".
Nakon ovoga svi su digli ruke pomireni sa sudbinom da se istražila kuća Rada Šćepova. No, o tome nije jedino mislila tako Ljiljana, Gardaševa žena, i ona jednog dana u zgodnoj prilici reče Gardašu:
"More Gardaše, zar ne vidiš da osta bez đece, a ugledan si, bogat i još jak, pa sam mislila da te drugom oženim".
Gardaš joj u čudu odgovori:
"Bog s tobom, ženska glavo, jesi li pri pameti, da se ja ženim kraj tebe žive! Zar da pukne bruka po narodu i da me crkva i vladika prokunu?"
"Sva kletva na moju dušu" - odgovori Ljiljana - "Kad ja pristajem onda će i narod primiti za dobro a crkva odobriti".
Tih dana svrati u Njeguše i vladika Rade kod oca Toma Markova. Ljiljana pođe kod njega, s pomoću Tomovom zamoli vladiku da pozove Gardaša, kako bi ga nagovorio da se oženi. Gardaš dođe a vladika mu reče:
"Žena tvoja, Gardaše, a šćer kneza Vuka, Ljiljana, moli me da ti odobrim ženidbu. Ja sam je dobro razumio, stoga se ženi i neka ti je od mene i boga blagoslov".
Gardaš poče da se protivi, ali Ljiljana skoči, poljubi vladiku u ruku i reče: "Primi blagoslov Gardaše, vladičina se ne poriče!"
Gardaš viđe da se nema kud i pristade.
Poslije nekoliko dana Ljiljana pođe sa Gardašem kod Krsića Kadije i kod njega zaprosi kćer Maru, djevojku od dvadeset tri godine, a ovaj je bez pogovora dade. Gardaš po običaju darova djevojku i ugovori svadbu, ali sa malo svatova. No, Ljiljana uoči svadbe okupi u svatove najuglednije Njeguše i posla ih po djevojku. U crkvi Svetog Đorđija u Erakovićima Gardaš se vjenča sa Marom. Iz crkve, po povratku, svatovi pođu Gardaševoj kući, ali usput nijesu pjevali, niti su iz pušaka pucali. Ispred kuće dočeka ih Ljiljana i sa praga viknu:
"Šta je s vama, svati! Što ne pjevate i puške isturate?" Onda potrča starom svatu, uze mu pušku i opali. Svi svati stali pa gledaju, a Ljiljana viče: "Oganj, oganj svatovi". Svatovi, kao po komandi, dohvate puške i tri puta im dadoše oganj oglašavajući ženidbu i veselje Gardaša Ivanova. Pred kućom zapjeva i zaigra kolo, a u kolu se nađe i Ljiljana Pjevala je i igrala više no drugi, ali je pjevala i za sebe: "Svakome se jadu nadah, ali ne nadah muža ženit..."
Gardaš je sa Marom imao tri sina (kako je i prorekao Mato Glušac): Stanka, Đura i Ivana. Njih je Ljiljana voljela kao rođena majka. Kad je Gardaš umro ostale su Ljiljana i Mara djecu da podižu, ali se Mara ubrzo razboli i umre, a djeca ostanu sa Ljiljanom.
Kad su Gardaševi sinovi poodrasli i do puške stasali i Ljiljana je umrla. Iz ljubavi i zahvalnosti Gardaševi sinovi su joj podigli spomenik i na njemu urezali natpis:
"Ovdje počiva plemenita Crnogorka Ljiljana Gavrilova Petrović - Njegoš, kćer Vuka Bogdanovića, rođena 1800, umrla 1880. godine".
Gavrilo je bio direktni potomak kneza Rada Šćepčeva, brata vladike Danila, o kome pjeva Njegoš u Gorskom vijencu.
 
princ_Milo_Petrovic.jpg

Мило Петровић-Његош; 1889–1978, Мило Ђуров.

Predstavljao se kao Princ Milo od crne Gore. On je izravni potomak Radula Petrovića, brata Vladike Danila. Princ Milo rođen je na Njegušima na 3. oktobra 1889 od Đura Petrovića i Stane-Cane Đurašković. Tokom Prvog svetskog rata, on je bio zapovednik Lovćenske brigade. Princ Milo je napustio Crnu Goru u 1919 i nastavio za više od pola veka u celom svijetu da se bori za prava crnogorska i obnavljanje crnogorske državnosti. Oženio je Helena Smith u Santa Barbari, Kalifornija, SAD. 23. otobra 1928, njegovo jedino dete, Milena je rođena u Los Angelesu, SAD. Umro je u Irskoj na 22.novembra 1978. Pokopan je u katedrali Svete Marije, Limerick.

Članak princa Mila Petrovića pod naslovom "Izdaja Crne Gore",prvi put je objavljen u časopisu "Ninettenth Century and After" (Devetnaesti vijek i poslije),
London, februara 1933.
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_1_svj_ratu/kako_su_izdali_moju_domovinu.htm

Poslije objvljivanja članka "Izdaja Crne Gore", koji je potpisao Milo od Crne Gore, časopis "Nineteenth Century and After" (Devetnaesti vijek i poslije) je u broju od aprila 1933. godine publikovao i ova dva reagovanja u vezi sa autorom teksta.

Gospodine uredniče,
Sa dozom iznenađenja sam naišla na članak u "Devetnaestom vijeku i poslije" izvjesnog Princa Mila od Crne Gore. Prije rata sam više godina živjela u Crnoj Gori i poznavala sam starog Kralja i njegove sinove. Zvanično, prinčevska titula bila je ograničena na direktne Kraljeve potomke, a ako ih ne bi imao onda na najbližeg muškog nasljednika. Postoje dva unuka pokojnog Kralja; to su sinovi knjaza/princa Mirka koji su još živi, a prema jedinom objavljenom rodoslovu porodice Petrović (vidi: Spomenica, Cetinje, 1926) takođe postoje tri sina Kraljevog brata od strica, vojvode Marka, jedan sin vojvode Šaka, i jedan unuk vojvode Boža, koji su još živi.
Do 1852.godine nije bilo prinčeva u Crnoj Gori. Na čelu države je uvijek bio vladika-neženja. Milo Petrović, prema navedenom rodoslovu, može da tvrdi da je u srodstvu sa pokojnim Kraljem jedino preko zajedničkog pretka u sedamnaestom vijeku i po Almanach de Gotha nije priznato da ima pravo na titulu.
Srdačno, Mary Edith Durham

Iskreno, Gospodine uredniče,
Dozvolite mi da ukažem na to da je crnogorski gospodin čiji je članak objavljen u prethodnom broju "Devetnaestog vijeka i poslije" navodno Milo Petrović-Njegoš i da je, prema porodičnom stablu koje sam rastura, on šesti po naslednom redu od Rada (Radula - nap. prev.), brata Danila I (r. 1671?). Taj Danilo je pra-stric Stanka (r. 1817) (Po Rodoslovnom stablu Petrovića-Njegoša, Cetinje 1989, Stanko je rođen 1790.godine (nap. prev.) koji je, pak, bio djed Kralja Nikole. Tek je 1852. godine prinčevska (knjaževska - nap. prev.) titula uvedena u Crnu Goru; njeno uvođenje tada dovelo je do toga da Turska objavi rat Crnogorcima, a očigledno je da titulu nikad nijesu nosili preci grane koja vodi porijeklo od pomenutog Rada.
Tako proizilazi da Milo Petrović-Njegoš nema pravo na titulu princa.
Iskreno, Henry Baerlein.

Njegova kcerka Milena je napisala knjigu o njegovom zivotu, ne znam da li je jos uvek prevedena na srpski.
ResizeImageHandler.ashx
 
Poslednja izmena:
dela973:
Skroz se slazem. Poznato je meni vrlo dobro da su iza napada na Danila stajali ljudi koji su izgubili privilegije u trgovini pre svega, koje su imali pod Njegosem. Tu prvo mislim na Djordjija i Pera za koga se nisam salio kad sam rekao da je bio onovremeni tajkun. I Boskovic je s njima petljao. Kaznjavanje Kuca i Bjelopavlica se verovatno moralo desiti pogotovo sto je Danilo tek krenuo da pravi drzavu u sredini takvoj kakva je bila. Nije za cudo da su i jedni i drugi, mozda i dodali ili izmislili stvari koje su se desile; samo govorim cinjenicu da je surovost bila ocigledna, Kuci su satrti kao nikad u istoriji, verovatno s porukom i njima i svima ostalima da sa novim vladarom i pravom drzavom nema sale, i da ono sto je moglo da prodje u vreme vladika vise nije moguce, pa po svaku cenu. S pravom je imao nadimak Zeko Maniti. Sa ove distance gledano, prosto je nemoguce kako je uspeo da razjuri opoziciju oko sebe, striceve, serdara Mila, tajkune i bogatase koji su bili sve i svja tada.
Slazem se s tobom da je Danilo u tom trenutku, bio pravi covek na pravom mestu (pogotovo u kombinaciji s Mirkom). Da je neko slabiji bio, pitanje je sta bi dalje bilo s Crnom Gorom.

Kao dodatak, iz pera Marka Miljanova: "...A prema kazivanju savremenika tih tragičnih događaja, vojvode Marka Miljanova, posečene su 243 plemenske glave, od čega 17 „vojničkije“, dok su preostale bile staraca, žena i dece.
„Glave ljuđi i djece, koje su posječene, skupljene su na uljanik popa Luke i pobodene na rozge oko uljanika, kako bi iž vojvoda Mirko moga gledat i vidjet koliko iž je“, zapisao je Miljanov..."
Kliknite za proširenje...


Isto tako se nonsalantno precutkuje da kad su Turci udarili na Kuče zbog neplaćanja poreza (prva pohara kuča) Nisu udarili na SVE Kuče, nego samo na dio tzv Drekaloviće, dok se ostali dio Kuča pokorio.
Ovi Drekalovići su se smucali po Rovcima dugi niz godina, dok im (jamislim da je taj bio) Spuški beg Zotović nije dozvolio da se vrate u Kuče ako mu pomognu u borbi sa skadarskim pašom.....
Kad su se Drekalovići vratili, viđeli su da su im njihove komšije i rođaci, starokuči i ostali pritisli imanja i izdijelili ih među sobom. Ovi su ih brzo išćerali i zauzeli ono što je bilo njihovo prije pohare.

Dok ova druga pohara Kuča o kojoj ti pišeš je izgleda proistekla iz Kučke objektivne turkofilije. Koja se ukrivala do skoro. Čak je i Marko Miljanov pokušavao da sakrije svoju plemensku istoriju, no to se sad zna.
 
Poslednja izmena:
dela973:
Skroz se slazem. Poznato je meni vrlo dobro da su iza napada na Danila stajali ljudi koji su izgubili privilegije u trgovini pre svega, koje su imali pod Njegosem.
Kliknite za proširenje...

Risto Bošković je bio jedan od monoplista u trgovini solju. Da objasnim šta to znači - jedan Bjelopavlić nije mogao da ode u Kotor i kupi so, već je morao da ga kupi samo kod popa Rista po desetostruko skupljoj cijeni. Knjaz Danilo je po dolasku na vlast te monopole koje je Njegoš omogućio srodnicima ukinuo. E tu treba tražiti uzroke nezadovoljstva popa Rista Boškovića, a ne što je Danilo bio "manit".
Da bi se bolje znala tadašnja situacija treba obavezno pročiati rad Tomice Nikčevića, "Političke struje u Crnoj Gori u XIX vijeku":

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/politicke_struje_u_cg_u_19_vijeku.htm

Kuci su satrti kao nikad u istoriji
Kliknite za proširenje...

I ova tvrdnja je pretjerana - bilo je datuma u istoriji Kuča kada su stradali znatno gore, naravno od Turaka.

Kao dodatak, iz pera Marka Miljanova: "...A prema kazivanju savremenika tih tragičnih događaja, vojvode Marka Miljanova, posečene su 243 plemenske glave, od čega 17 „vojničkije“, dok su preostale bile staraca, žena i dece.
„Glave ljuđi i djece, koje su posječene, skupljene su na uljanik popa Luke i pobodene na rozge oko uljanika, kako bi iž vojvoda Mirko moga gledat i vidjet koliko iž je“, zapisao je Miljanov..."
Kliknite za proširenje...

Evo šta o "istini vojvode Marka" piše Živko Andrijašević - vojvoda Marko je inače u vrijeme pohare bio perjanik na Cetinju, a sjetio se da piše o pohari tek kada mu je knjaz Nikola ukunuo monopole:

qml4.jpg


Sačuvan je i jedan izvještaj vojvode Mirka o tom događaju koji kaže knjaz Danilu:

“Pozdravljam te, dragi Gospodaru
Bogu hvala i Petru svetomu
Krenuh jutros u zoru bijelu
I razredih tvoje sokolove
Što smo kćeli to smo učinjeli
I 50 glavah okinuli
I druga ni nije poginulo
Do dva druga, te dosta rđava

Ostajem iz Kuča pozdravljajući vaš brat Mirko Petrović.
Na Uble, 28.juna. Do 7 ura sve fatam”.
 
Poslednja izmena:
podgorickimali:
Isto tako se nonsalantno precutkuje da kad su Turci udarili na Kuče zbog neplaćanja poreza (prva pohara kuča) Nisu udarili na SVE Kuče, nego samo na dio tzv Drekaloviće, dok se ostali dio Kuča pokorio.
Ovi Drekalovići su se smucali po Rovcima dugi niz godina, dok im (jamislim da je taj bio) Spuški beg Zotović nije dozvolio da se vrate u Kuče ako mu pomognu u borbi sa skadarskim pašom.....
Kad su se Drekalovići vratili, viđeli su da su im njihove komšije i rođaci, starokuči i ostali pritisli imanja i izdijelili ih među sobom. Ovi su ih brzo išćerali i zauzeli ono što je bilo njihovo prije pohare.

Dok ova druga pohara Kuča o kojoj ti pišeš je izgleda proistekla iz Kučke objektivne turkofilije. Koja se ukrivala do skoro. Čak je i Marko Miljanov pokušavao da sakrije svoju plemensku istoriju, no to se sad zna.
Kliknite za proširenje...

Da. Nego da se na kratko vratimo na izgubljene privilegije dotadasnjih glavara. Sta se desilo u Nikolino vreme i ko je dobio i imao sve privilegije u Crnoj Gori, upravo pise toliko pominjani Zivko Andrijasevic u tekstu RODJACI NA VLASTI: http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/rodjaci_na_vlasti.htm

Kada bi se, recimo, malo dublje analizirala Bozicna pobuna na primer, ostavljajuci po strani dinasticke, nacionalne i slicne razloge koji su obicno tema polemika, naisli bi na masu ucesnika pobune koji su ustvari bili razvlasceni i osiromaseni bivsi mocnici u novonastalom stanju odjednom bez uticaja, vlasti, para. Diskutabilno je koliko je njima stvarno bila bitna sudbina Crne Gore a koliko cinjenica da su posle toliko godina oni i citave njihove familije odjednom postali "obicni" ljudi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top