Димитрије Љотић

[Nikita Kulganov]

Смараш тим бесмисленим вербалним вратоломијама.
Узми човекову анализу, погледај документацију коју је користио па онда изводи закључке.

Onda ti linkove koje si postavila nisi ni citama, jedino sta ja mogu da zakljucim.

 

[Софија]

Onda ti linkove koje si postavila nisi ni citama, jedino sta ja mogu da zakljucim.

Пре ће бити да их ниси ти читао.
Превише погрешних цитата и изведених закључака.

 

[Nikita Kulganov]

Пре ће бити да их ниси ти читао.
Превише погрешних цитата и изведених закључака.

Kako citati mogu biti pogresni, ako su sa tvog linka ?
Znaci za tebe je Ljotic primer ''cojstva i junastva'' za kojeg Lompare pise da je on ustvari ''dobar'' antisemita ?

 

[Khal Drogo]

 

[Škutor Kićo]

Kakvo mišljenje imate o srpskom dobrovaljačkom korpusu od 1941-1945?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ko je ovo?

 

[leki1]

Kakvo mišljenje imate o srpskom dobrovaljačkom korpusu od 1941-1945?

uf, to zahteva analizu dublju, ali svejedno neke stvari mogu odmah da se kazu:

1. saradjivali sa okupatorom
2. borili se protiv komunista
3. Potrebno je videti koliku krivicu imaju u Kragujevcu i koju. Iako su nemci streljali ljude, potrebno je utvrditi koliku su krivicu imali oni. U smislu pomaganja, ali i izbavljenja nekih ljudi. Recimo da li su spasili i izvukli neke ljude. Koliko je licemerno bilo itd. Da li je tacno da Ljotic nije znao za streljanje u tom momentu itd...
4. Ljotic na kraju rata nije imao problem da preda svoje vojnike u sastav JVuO.
5. Po meni najveca korist koju je SDK imao i Ljotic je ta sto je pozvao mnoge cetnike da odu u Sloveniju. Zahvaljujuci tome mnogi cetnici su se spasili jer su se domogli saveznika, a oni koji su ostali u zemlji bili su ubijeni od partizana i udbasa. Zahvaljujuci tome jevdjevicevi i djujicevci cetnici su izbegli u italiju i austriju, a crnogorski cetnici koji su preziveli Lijevce Polje su se takodje izbavili.
6. Cudno je sto ni nemci nisu verovali SDK u potpunosti jer su Kostu Musickog drzali jedno vreme u zatvoru i neke dobrovoljacke odrede. Zbog nepoverenja su formirali srpski gestapo.
7. Crkva je govorila da ljoticevci imaju nekih sektaskih elemenata, mada oni nikad nisu napustali SPC.
8. Realno nije ih bilo mnogo, za razliku od cetnika i partizana sto govori da nisu imali veliko uporiste u narodu za razliku od navedena 2 pokreta

 

[mr Kiza]

Kakvo mišljenje imate o srpskom dobrovaljačkom korpusu od 1941-1945?

Iako se radilo o formaciji koja je najtesnje od svih saradjivala sa okupatorima, cinjenica je da je od njihove ruke za vreme rata stradao ubedljivo najmanji broj Srba.

 

[Škutor Kićo]

Iako se radilo o formaciji koja je najtesnje od svih saradjivala sa okupatorima, cinjenica je da je od njihove ruke za vreme rata stradao ubedljivo najmanji broj Srba.

Bilo ih je i najmanje pa je logicno

 

[Škutor Kićo]

uf, to zahteva analizu dublju, ali svejedno neke stvari mogu odmah da se kazu:

1. saradjivali sa okupatorom
2. borili se protiv komunista
3. Potrebno je videti koliku krivicu imaju u Kragujevcu i koju. Iako su nemci streljali ljude, potrebno je utvrditi koliku su krivicu imali oni. U smislu pomaganja, ali i izbavljenja nekih ljudi. Recimo da li su spasili i izvukli neke ljude. Koliko je licemerno bilo itd. Da li je tacno da Ljotic nije znao za streljanje u tom momentu itd...
4. Ljotic na kraju rata nije imao problem da preda svoje vojnike u sastav JVuO.
5. Po meni najveca korist koju je SDK imao i Ljotic je ta sto je pozvao mnoge cetnike da odu u Sloveniju. Zahvaljujuci tome mnogi cetnici su se spasili jer su se domogli saveznika, a oni koji su ostali u zemlji bili su ubijeni od partizana i udbasa. Zahvaljujuci tome jevdjevicevi i djujicevci cetnici su izbegli u italiju i austriju, a crnogorski cetnici koji su preziveli Lijevce Polje su se takodje izbavili.
6. Cudno je sto ni nemci nisu verovali SDK u potpunosti jer su Kostu Musickog drzali jedno vreme u zatvoru i neke dobrovoljacke odrede. Zbog nepoverenja su formirali srpski gestapo.
7. Crkva je govorila da ljoticevci imaju nekih sektaskih elemenata, mada oni nikad nisu napustali SPC.
8. Realno nije ih bilo mnogo, za razliku od cetnika i partizana sto govori da nisu imali veliko uporiste u narodu za razliku od navedena 2 pokreta

1.Narod je ustao, ali iz danasanje prespektive,nepromisljeno
2.Ljotic je bia blizak s crkvon ali je bilo sukoba oko rasizma nad romima itd..
3. Musicki je pomagao drazi, a na kraju su se zblizili s njima
4. Bili su suradnici nijemaca svakako

 

[Bastiani]

uf, to zahteva analizu dublju, ali svejedno neke stvari mogu odmah da se kazu:

1. saradjivali sa okupatorom
2. borili se protiv komunista
3. Potrebno je videti koliku krivicu imaju u Kragujevcu i koju. Iako su nemci streljali ljude, potrebno je utvrditi koliku su krivicu imali oni. U smislu pomaganja, ali i izbavljenja nekih ljudi. Recimo da li su spasili i izvukli neke ljude. Koliko je licemerno bilo itd. Da li je tacno da Ljotic nije znao za streljanje u tom momentu itd...
4. Ljotic na kraju rata nije imao problem da preda svoje vojnike u sastav JVuO.
5. Po meni najveca korist koju je SDK imao i Ljotic je ta sto je pozvao mnoge cetnike da odu u Sloveniju. Zahvaljujuci tome mnogi cetnici su se spasili jer su se domogli saveznika, a oni koji su ostali u zemlji bili su ubijeni od partizana i udbasa. Zahvaljujuci tome jevdjevicevi i djujicevci cetnici su izbegli u italiju i austriju, a crnogorski cetnici koji su preziveli Lijevce Polje su se takodje izbavili.
6. Cudno je sto ni nemci nisu verovali SDK u potpunosti jer su Kostu Musickog drzali jedno vreme u zatvoru i neke dobrovoljacke odrede. Zbog nepoverenja su formirali srpski gestapo.
7. Crkva je govorila da ljoticevci imaju nekih sektaskih elemenata, mada oni nikad nisu napustali SPC.
8. Realno nije ih bilo mnogo, za razliku od cetnika i partizana sto govori da nisu imali veliko uporiste u narodu za razliku od navedena 2 pokreta

1. Ne samo da su sarađivali sa okupatorom, nego su bili i njegovi ideološki saveznici, u velikoj meri.
2. Da, mada ne bi trebalo zanemariti i da su se komunisti borili protiv njih.
3. Nemci su streljali taoce u Kragujevcu i u tome ih niko nije mogao sprečiti. Ljotićevci verovatno jesu spasili neke ljude, ali u ukupnom bilansu umesto tih koji su spaseni su streljani neki drugi jer broj je morao biti namiren. Kao što su prstom pokazali na neke koje su možda spasili, tako su taj prst uperili na neke druge koji su streljani. Komuniste, Cigane, itd.
5. Nije mi poznato da je Ljotić imao ulogu u odluci da neke četničke grupe beže na Zapad.
6. Nemci zaista nisu imali potpuno poverenje u ljotićevce i to nije jedini primer. Recimo, naoružavali su ih belgijskim puškama koje su imale drugačiji kalibar od drugih pušaka na ovom prostoru. Puške su vredele samo ako im Nemci daju metke za njih.
7. Moguće je da su zbog Ljotićeve verske zatucanosti se približili pokretu bogomoljaca, koji je bio pod uticajem vladike Nikolaja. Prema bogomoljcima je Crkva bila uzdržana jer ih je smatrala preterano revnosnim, to nije bio ideal vernika.
8. Uporište u narodu apsolutno nisu imali, to govore i Ljotićevi rezultati na izborima. Mereno današnjim merilima, borili bi se da pređu cenzus.

 

[FDDD]

Nije postojala bolja u tom trenutku od opcije Zbor Dimitrija Ljotića. Šteta što su se Srbi odlučili za komuniste i monarhiste.

 

[leki1]

8. Uporište u narodu apsolutno nisu imali, to govore i Ljotićevi rezultati na izborima. Mereno današnjim merilima, borili bi se da pređu cenzus.

I danas se neki bore za cenzus pa su uticajni... recimo DS, SPS, .... ipak su glasni

 

[Лекизан]

Nije postojala bolja u tom trenutku od opcije Zbor Dimitrija Ljotića. Šteta što su se Srbi odlučili za komuniste i monarhiste.

Постоји епизода са почетка тридесетих када је краљ Александар решио да заврши са диктатуром и донесе нови истав, тада је формирао радну групу и у њој је био и Димитрије Љотић као министар правде, па када је Александру почео да образлаже свој концепт сталешког друштва које би требало да се уведе по угледу на фашистичку Италију, овај га је избацио из кабинета и сменио.
Иначе је и Љота био бар декларативно монархиста.

 

[FDDD]

Постоји епизода са почетка тридесетих када је краљ Александар решио да заврши са диктатуром и донесе нови истав, тада је формирао радну групу и у њој је био и Димитрије Љотић као министар правде, па када је Александру почео да образлаже свој концепт сталешког друштва које би требало да се уведе по угледу на фашистичку Италију, овај га је избацио из кабинета и сменио.
Иначе је и Љота био бар декларативно монархиста.

Ljotić je moj sugradjanin, o čoveku najbolje zaključke doneseš iz priča njegovih savremenika a takvih priča je ostalo dosta.
Jeste imao (za današnje pojmove) čudne ideje, medjutim neke ipak po meni imaju vrednosti ako tragamo za pravednom državom i društvom. Ljotićeve ideje pregazilo je vreme ali suština je ostala.

 

[FDDD]

Иначе је и Љота био бар декларативно монархиста.

Mislio sam na one monarhiste pobegle u London, angloameričke i JVuO.
Ljotić nije tu pripadao.

 

[Brđanin]

Nije postojala bolja u tom trenutku od opcije Zbor Dimitrija Ljotića. Šteta što su se Srbi odlučili za komuniste i monarhiste.

Pa i Ljotić je bio monarhista

 

[FDDD]

Pa i Ljotić je bio monarhista

Već sam napisao, mislio sam na zvanične "Karadjordjevićeve" JVuO.

 

[Лекизан]

Ljotić je moj sugradjanin, o čoveku najbolje zaključke doneseš iz priča njegovih savremenika a takvih priča je ostalo dosta.
Jeste imao (za današnje pojmove) čudne ideje, medjutim neke ipak po meni imaju vrednosti ako tragamo za pravednom državom i društvom. Ljotićeve ideje pregazilo je vreme ali suština je ostala.

Највећу подршку је и имао у Смедереву, био је из угледне породице, отац Владимир је био амбасадор у Грчкој, што му је олакшало напредовање у каријери, али је он био несталне природе, углавном недоречен, и недефинисан, променио је зато доста занимања, тешко је стицао пријатеље и био поводљив без јасних ставова.

Mislio sam na one monarhiste pobegle u London, angloameričke i JVuO.
Ljotić nije tu pripadao.

То свакако није, мада ако си читао шта је писао у току рата није се он одрекао краља Петра, иако је био на супротној страни.

 

[FDDD]

Највећу подршку је и имао у Смедереву, био је из угледне породице, отац Владимир је био амбасадор у Грчкој, што му је олакшало напредовање у каријери, али је он био несталне природе, углавном недоречен, и недефинисан, променио је зато доста занимања, тешко је стицао пријатеље и био поводљив без јасних ставова.

Cenim da više znam o Ljotiću od tebe ali u redu. Imao je on velikih mana, pravoslavni misticizam, jugoslovenstvo, lutanja tamo/ovamo ali zar toga nema kod svih političara?
U prvom postu sam hteo da kažem, moje mišljenje je da su Srbi masivno prihvatli Ljotića od početka okupacije '41., manje bi stradali nego što jesu. Da ne pominjem prokleti martovski puč. Šta je bitnije nego narod? Ako nemaš naroda, nemaš ništa, ode zemlja. Valjda te je istorija naučila tome.

То свакако није, мада ако си читао шта је писао у току рата није се он одрекао краља Петра, иако је био на супротној страни.

Ma pristao bi on radije na Obrenoviće ali nema veze, druga tema.

 

[Лекизан]

Cenim da više znam o Ljotiću od tebe ali u redu. Imao je on velikih mana, pravoslavni misticizam, jugoslovenstvo, lutanja tamo/ovamo ali zar toga nema kod svih političara?
U prvom postu sam hteo da kažem, moje mišljenje je da su Srbi masivno prihvatli Ljotića od početka okupacije '41., manje bi stradali nego što jesu. Da ne pominjem prokleti martovski puč. Šta je bitnije nego narod? Ako nemaš naroda, nemaš ništa, ode zemlja. Valjda te je istorija naučila tome.
Ma pristao bi on radije na Obrenoviće ali nema veze, druga tema.

Прихватање Љотића значило би и прихватање Тројног пакта, а то српски народ није желео никако што је и показао.Свако нормалан данас види да би то значило кудикамо мање жртве и то би прихватили оберучке, међутим то би значило и да Срби престају да буду Срби ако ме разумеш, бунтован народ који вредносно начело правде има уклесано у срцу а не у глави.Са друге стране на примеру Недића видимо да се и сарадници окупатора међу Србима нису добро котирали код њих.

 

[NickFreakyrgios]

Прихватање Љотића значило би и прихватање Тројног пакта, а то српски народ није желео никако што је и показао.Свако нормалан данас види да би то значило кудикамо мање жртве и то би прихватили оберучке, међутим то би значило и да Срби престају да буду Срби ако ме разумеш, бунтован народ који вредносно начело правде има уклесано у срцу а не у глави.Са друге стране на примеру Недића видимо да се и сарадници окупатора међу Србима нису добро котирали код њих.

На самом почетку док је Недић био генерал Љотић је тражио од Павла укидање споразума Цветковић-Мачек, укидање бановине Хрватске и прикључивање Осовини.
Те идеје у почетку нису биле лоше уколико би Немци испоштовали неутралност.
Да ли би то било изводљиво не знам. Да ли би боље прошли не знам под Немцима да, под Совјетима и комунистима сигурно не.
Сад она класна подела Љотића што ми је препричао један монархиста са форума и није била баш реалистична врло нацисоидна.
То је било пре избијања рата и захтеви су били реални сад избијањем рата шта је ко постао и остао је сасвим друга прича.

То да ли би остали Срби остали би. Остали смо и после Тита врло проблематично али смо некако остали и скупљамо своје остатке.
Али земље које су доживеле окупацију Немаца и наставиле свој конинуитет су много мање деградације доживеле од земаља под комунизмом.

 

[Škutor Kićo]

Da se slušalo ljotica, stradali bi romi,hebreji i to je to. Sveukupno 100 000 ljudi

 

[Bastiani]

У Ужицу је 1941. за време тзв. Ужичке републике се догодила експлозија у импровизованој фабрици муниције ("експлозија у трезорима"). Љотићевска штампа се похвалила и, данашњим речником, преузела одговорност за подметање бомбе, размећући се бројем "убијених комуниста" који је у њиховом одушевљењу долазио и до 1000. У стварности, погинуло је 120 људи, већим делом цивила, углавном омладине и деце. Занимљиво је да службена историја никада није разматрала ову љотићевску верзију, и остала подељена између сумње на четничку саботажу и сумње на хаварију у фабрици. Догађај је заташкан је вероватно и сами комунисти нису имали чисту савест јер се због њихове брљотине експлозија из фабрике проширила и на склониште где су се цивили склањали због бомбардовања града.

Толико љотићевцима и њиховом родољубљу, мада би се имало још тога рећи.

 

[Лекизан]

Da se slušalo ljotica, stradali bi romi,hebreji i to je to. Sveukupno 100 000 ljudi

Да смо слушали Љотића Срби би страдали под Стаљинградом и многим другим ратиштима где год их Немци пошаљу, срамота која остаје иза тога је већ морална категорија.