Dilema oko odlaska

skoljkica90

skoljkica90

Obećava
Poruka
94
Ovako, dobila sam stipendiju za studiranje na jednom poznatom i prestižnom Univerzitetu u Evropi koja mi pokriva pune troškove školarine + 2 trećine troškova boravka tamo, što je odlično! Želim da odem odavde, prilagodljiva sam, i smatram da će bi mi to bila dobra investicija u budućnost i šansa da postanem neko i nešto.
Međutim, postoje 3 razloga zbog kojih se kolebam da li da odem... pa pošto delom spadaju u kategoriju porodičnih razloga... otud sam temu stavila na ovaj podforum.


1. Mama. Nemam tatu, tako da sam jako vezana za mamu i ona mi je najbolji prijatelj. Bolešljiva je, ima 56 godina... dakle nije više ni mlada... i bilo bi mi jako teško da joj se nešto desi a da ja nisam tu da joj pomognem. Tu je i mlađi brat, koji će za godinu dve ući u pubertet... i znam da će se mama mnogo namučiti da ga izvede na pravi put jer je pravi mali tvrdoglavi nestaško!

2. Nostalgija i društvo. Vezujem se brzo za prostor, tako da su mi moja soba i moj grad - najlepša mesta na svetu, za kojima sam sigurna da ću patiti. Drugo... volim mnogo svoje društvo i ono će mi najviše nedostajati. A najviše me boli to što ćemo za 4 godine bez svakodnevnog face to face kontakta svi da se promenimo... da više jedni druge nećemo moći da prepoznamo, a kamoli hteti da se družimo... U to sam sigurna jer sam u osnovnoj 8 godina imala najbolju drugaricu... da bi upisali različite srednje škole, i nakon par meseci potpuno prestale da se družimo... danas se jedna drugoj javljamo sa "ćao"...

3. Poslovni kontakti. Ako odlučim da se nakon studija vratim i radim u Srbiji, biće mi jako teško da se probijem i uspem bez poznavanja ljudi koji su u toj materiji... bez ikakvih prijatelja sa studija i kolega!

Imate li neki savet? Poprilično sam fuckin desperate.
 
Zavisi šta ti je prioritet u životu...ako je to novac, onda idi, ako nije, ostani. Nije džabe nastala izreka "Nije sreća, para puna vreća"
Druga stvar je da oni koji vrede i u ovoj usranoj zemlji mogu da žive pristojno, pa ako ti je to dovoljno, onda ostani.
Teško će ti bilo kakav status, novac i polžaj nadoknaditi mamu, brata i prijatelje.
 
skoljkica90:
Imate li neki savet? Poprilično sam fuckin desperate.
Kliknite za proširenje...

1. mama nije sama, a i da je sama, odrasla je osoba i njen zivot nije tvoj nego njen.
2. drustvo nije vecna kategorija i normalno je da se menja sa selidbom, a pravi prijatelji se ne gube daljinom, narocito u danasnje vreme kad mozete biti u stalnom kontaktu online. a vezivanje za mesta ti je poremecaj koga treba hitno da se resis ne samo zbog eventualne selidbe, nego i da bi se osecala normalno gde god da se oberes u zivotu.
3. kad se vratis u Srbiju, bice ti jednako tesko da nadjes posao bez debele veze ko i da si ovde studirala godinama.

Iskuliraj malo i iskoristi tudje pare u svoje svrhe jer je mala verovatnoca da ce ti ih ikada vise iko u zivotu poklanjati.
 
1. ako si ambiciozna i propustis tu priliku zivot ti nece biti dovoljno dugacak da se nakajes zbog sentimentalnosti
2. mama nece da umre bez tebe, a vaspitavanje brata je njena obaveza. ona je roditelj
3. drustvo se menja, kontakti se gube i ponovo uspostavljaju, nece te sutra drustvo izdrzavati nego ces jesti hleb od te diplome... pod uslovom da zavrsis studije
4. ko kaze da moras da radis u srbiji nakon zavrsetka studija? planeta je velika a mogucnosti su beskrajne
 
1. stvorices uslove za bolji zivot svoje porodice.

2. drustvo zebi. sada mislis da ce to biit drustvo za ceo zivot, ali najverovatnije nece. ljudi se menjaju i razilaze, svako ide na svoju stranu. vidis sta se desilo sa najboljom drugariocom iz osnovne. mislis da nece biti slicno i sa ljudima iz srednje, iz kraja?

3. pre ces naci posao tamo nego ovde, tako da zebi i poslovne kontakte.

sve u svemu - idi. u ovoj zemlji uopsteno (ne mislim na tvoju kevu, nego bas uopsteno) nema niceg vrednog za ostajanje i ako ostanes kajaces se. shvatices to za koju godinu, a vidis i sama kako se ovde zivi.
 
Da me moja cerka pita rekla bih joj - idi, probaj, a da se vratis uvek mozes!
Tvrdim da je ulagati u sebe putem obrazovanja najveca moguca investicija, a ti si dobila sansu koju ce mnogi mladi samo odsanjati.
Mama ce biti dobro sa bratom, bice srecna da ti napredujes, vidis drugaciji svet. Prijatelji, pravi, ostaju zauvek, koliko god bili daleko i koliko god se cesto ili retko sastajali. Takav je slucaj sa mnom, ja sam se jos pre vise od 20 g. odvojila od bliskih, ali nas odnos je jednako prisan kad i da se vidimo.
Iskoristi sansu, da ti ne bi bilo zao jednog dana. :)
 
Modesti B.:
Da me moja cerka pita rekla bih joj - idi, probaj, a da se vratis uvek mozes!
Tvrdim da je ulagati u sebe putem obrazovanja najveca moguca investicija, a ti si dobila sansu koju ce mnogi mladi samo odsanjati.
Mama ce biti dobro sa bratom, bice srecna da ti napredujes, vidis drugaciji svet. Prijatelji, pravi, ostaju zauvek, koliko god bili daleko i koliko god se cesto ili retko sastajali. Takav je slucaj sa mnom, ja sam se jos pre vise od 20 g. odvojila od bliskih, ali nas odnos je jednako prisan kad i da se vidimo.
Iskoristi sansu, da ti ne bi bilo zao jednog dana. :)
Kliknite za proširenje...

Tacno tako!Ja kao majka,da mi dete dobije stipendiju prestiznog Univerziteta,pa skakala bih od srece!Svakoj majci,koja nije sebicna,pa ti natrljava po nosu da nije sreca para puna vreca,puno jesrce kada vidi da joj dete napreduje i da je uspesno!Zato ne verujem da bi ti majka zamerila sto odlazis,da ces joj faliti,hoces,ali usrecices je svojim napredovanjem! A majka koja je odgajila takvo dete kao sto si ti,nije nimalo slaba licnost i moze se bez obzira na bolest i godine,izboriti sa zivotnim problemima,pa i sa vaspitanjem tvoga brata!
Isoristi,dete,sansu koja ti se pruza u zivotu,jer nekom se pruzi samo jednom,nekom ni jednom!
Neces novcem kupiti"srecu"niti diplomom,ali ako novac nista ne znaci,svi moralisti,prekinite da radite i zivite smo od ljubavi!
 
Pa bices u Evropi, pretpostavljam da ces moci cesto da dolazis kuci u posetu svojima. Sta je to, par sati, cas posla.

Osim toga imaces priliku da zivis u drugoj zemlji tri cetiri godine, taman da vidis kako je tamo, pa ces kasnije moci da doneses odluku gde vize zelis da zivis bez da se kajes sta god odlucila. Ovo je neki bezbolniji nacin da odes, vidis i procenis sama sta i gde ti odgovara.
 
Predpostavljam da si, pre nego što si dobila stipendiju, konkurisala za nju, jer ako je to tako onda to znači da si ti tu stipendiju i želela da dobiješ :D. Ako zaista želiš tu stipendiju, bez obzira na okolnosti koje navodiš, trebalo bi da je iskoristiš, jer samo one stvari koje nastaju iz naše prevelike želje su one prave stvari u životu i retko su ili gotovo nikada praćene kajanjem :ok:.Ako si dobila stipendiju da bi samo drugima pokazala koliko si dobra:rumenko:, e onda sve stavi na vagu i dobro odvagaj.
 
Ja bih licno iskoristio takvu priliku,jer je pitanje da li ce ti se takva prilika pruziti u buducnosti,odnosno da li ces biti u situaciji da to kasnije isfinansiras.Ipak ti najbolje znas da li si spremna na put i da li ce takva odluka otezati zivot tvojoj majci i bratu,ali mislim da je potrebno iskoristiti sve sto se pruza u ovim kriznim vremenima,a nesto se uvek mora zrtvovati.

Ja sam zbog opisa poslova kojima se bavim,cesto i u Srbiji i u inostranstvu,ne vidjam cesto roditelje i brata,jeste tesko,ali neke stvari moraju da se istrpe.S druge strane,za vikend (ili uvek kada se stvori prilika) mozes sesti na avion i doleteti da vidis porodicu i prijatelje.

E sad,ako je situacija takva pa zahteva da stalno budes prisutna ovde,to je vec nesto drugo. :)
 
Nemam ja dilemu oko toga šta želim u životu...
Znam da će mi se studiranjem napolju otvoriti sjajne poslovne prilike, i prilike za postdiplomske studije...
Nego problem je što ne znam da li ću te 4 godine izdržati bez svojih. Koliko god dobro da znam engleski... nekako se najbolje osećam dok pričam na našem jeziku, najbolje mogu da se izrazim. I puno sam fu*king nostalgicna. Dešava mi se da odem negde na putovanje.. i posle 7 dana svakodnevno zivkam moje da im čujem glas... jer mi užasno nedostaju...

Samo to ne znam kako da prevaziđem tamo :(
 
pa sto se tripujes unapred, problemi se resavaju kad se pojave :) a ne tako...
engleski ces da usavrsis, u tome i jeste poenta, ne ocekuje se od tebe da ga odmah govoris perfektno... a za cetri godine ces ga govoriti sa lakocom
sto se tvojih tice, vreme ti je odrastes i osamostalis se, a mozda naidje i neki momak tamo, sto znatno olaksava stvari :)
 
Nema dileme, run for your life. Razlozi koje si navela nisu razlozi vec izgovori jer se plasis, a svako bi se na tvom mestu plasio da napusti dobro poznat teren i ode u neizvesno. Pomisli samo koliko bi se nas istog sekunda menjalo sa tobom.
 
skoljkica90:
Ovako, dobila sam stipendiju za studiranje na jednom poznatom i prestižnom Univerzitetu u Evropi koja mi pokriva pune troškove školarine + 2 trećine troškova boravka tamo, što je odlično! Želim da odem odavde, prilagodljiva sam, i smatram da će bi mi to bila dobra investicija u budućnost i šansa da postanem neko i nešto.
Međutim, postoje 3 razloga zbog kojih se kolebam da li da odem... pa pošto delom spadaju u kategoriju porodičnih razloga... otud sam temu stavila na ovaj podforum.


1. Mama. Nemam tatu, tako da sam jako vezana za mamu i ona mi je najbolji prijatelj. Bolešljiva je, ima 56 godina... dakle nije više ni mlada... i bilo bi mi jako teško da joj se nešto desi a da ja nisam tu da joj pomognem. Tu je i mlađi brat, koji će za godinu dve ući u pubertet... i znam da će se mama mnogo namučiti da ga izvede na pravi put jer je pravi mali tvrdoglavi nestaško!

2. Nostalgija i društvo. Vezujem se brzo za prostor, tako da su mi moja soba i moj grad - najlepša mesta na svetu, za kojima sam sigurna da ću patiti. Drugo... volim mnogo svoje društvo i ono će mi najviše nedostajati. A najviše me boli to što ćemo za 4 godine bez svakodnevnog face to face kontakta svi da se promenimo... da više jedni druge nećemo moći da prepoznamo, a kamoli hteti da se družimo... U to sam sigurna jer sam u osnovnoj 8 godina imala najbolju drugaricu... da bi upisali različite srednje škole, i nakon par meseci potpuno prestale da se družimo... danas se jedna drugoj javljamo sa "ćao"...

3. Poslovni kontakti. Ako odlučim da se nakon studija vratim i radim u Srbiji, biće mi jako teško da se probijem i uspem bez poznavanja ljudi koji su u toj materiji... bez ikakvih prijatelja sa studija i kolega!

Imate li neki savet? Poprilično sam fuckin desperate.
Kliknite za proširenje...

Vodi burazera i mamu sa sobom i BEZITE ODAVDE. :D A za par godina cete se lako vratiti. ;)
 
Nisi ni prva ni poslednja koja se našla u takvoj situaciji, i drugima je teško pa su izdržali. Tamo kad te ubace u mašinu, studenti sa grupe, nova zemlja, novi ljudi i okruženje nećeš ni imati mnogo vremena da razmišljaš o svojima. Nije lako, ali nije to ni toliko teško da ne možeš opstati.
 
Nadam se da imas skajp ili neki slican program, pa ako mama ne zna da koristi sad je nauci. Mozete lepo da se cujete i vidite svaki dan ako treba. Tako se neces osecati sama i znaces sta tvoji rade i kako su.
Osim toga neces valjda sve cetiri godine biti van zemlje, sigurno ces ici kuci bar za neki raspust.

Divno je upoznati novu zemlju i novu kulturu, a plus kao student imaces prilike da upoznas ljude sa svih krajeva sveta. To je neprocenjivo iskustvo. Na kraju krajeva ako ti se bas ne bude dopalo, pretpostavljam da mozes da se vratis i nastavis studije u svojoj zemlji.
 
1. Nije tvoj zadatak da brines o majci i bratu, zena je sigurno sposobna da se snadje sama, sigurno nije tvoja zasluga sto ste ti brat takvi kakvi jeste
2. Drustvo koje te zaboravi zbog vase udaljenosti, nije drustvo...+ steces nove prijatelje koji ce ti mozda biti bolji od ovih
3. Poslovne kontakte je lako ostvariti ako si dobar u svom poslu...

SAVET: Idi! Uvek mozes da se vratis ako ti se ne bude svidelo tamo gde ides...sto sumnjam da ce se desiti...;)

A pre toga razgovaraj sa majkom i sve joj ovo reci...videces da nemas razloga za brigu i bice ti lakse...
 
skoljkica90:
Nemam ja dilemu oko toga šta želim u životu...
Znam da će mi se studiranjem napolju otvoriti sjajne poslovne prilike, i prilike za postdiplomske studije...
Nego problem je što ne znam da li ću te 4 godine izdržati bez svojih. Koliko god dobro da znam engleski... nekako se najbolje osećam dok pričam na našem jeziku, najbolje mogu da se izrazim. I puno sam fu*king nostalgicna. Dešava mi se da odem negde na putovanje.. i posle 7 dana svakodnevno zivkam moje da im čujem glas... jer mi užasno nedostaju...

Samo to ne znam kako da prevaziđem tamo :(
Kliknite za proširenje...

Ti onda ostani. I to je to. Da ti se zaista ide i da vidis sebe u buducnosti negde u belom svetu ne bi ti imala dilemu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top