Dijalog optimiste i pesimiste (2) - pesimista

- Šta ako iznad mene nema grane? Šta ako su mi je drugi posekli, oni koji su se izvukli iz tog blata, da se ne bih i ja spasao? Nisi razmišljao o tome da ti oni koji su se iščupali ne daju da se izvučeš i sve one koji su ispod njih sprečavaju da isplivaju na površinu. Po tome bi se reklo da treba da budeš prvi koji se izvukao, a već si rekao da su se oni koji su upali u to blato do članaka, odavno izvukli. Takvi sad stoje nada mnom i gledaju kako ja tonem. Seku moje zdrave grane sa zluradim osmehom na licu. Niko mi neće pružiti ruku kao ni tebi. Nisam previše pametan, ali mi je jedno jasno. Ova država je na izdisaju, nije ništa više do lešine nad kojom se crvi jate u želji da oglođu njene kosti. Njeni zdravi organi su transplantirani, ostala je samo trulež. Ništa! Gde su oni najbolji? Otišli su daleko odavde, u neka druga tela, druge države, kojima trebaju, da i njih crvi ne bi načeli. U nekom normalnom životu i na nekom normalnom mestu, pripadao bi eliti, a ovde radiš najgore poslove, jer ništa drugo ti nije dozvoljeno. Na ovom tlu najbolji ne uspevaju, ovo je država prosečnih. I tako će ostati još dugo, čak i da se neke stvari promene. Ne treba biti previše pametan da bi to uvideo. Kada smo već kod drveća, postoji jedna biljka, vrlo slična onima o kojima ti pričam. Ta biljka, vrsta puzavice, lijane, raste u nekim džunglama. To je korov koji napreduje tako što se uspinje uz najviša drveća, a mnogo je lepo to drveće. Svojom visinom se izdiže nad šumom, gledajući je sa visine. Ta puzavica bira baš te primerke koji su se drznuli da dodirnu nebo. Vremenom korov raste i razvija se, istovremeno se umnožavajući i obavijajući stablo sa svih strana u svoj smrtonosni stisak. Mislio bi čovek da ga ubija snagom svog zagrljaja, međutim nije tako. Obavija ga i živi od njegovih sokova, njegove krvi, poput pijavice, sišući njegovu srž, do trenutka kada drvo postane šuplja ljuštura, zdravog omotača, tako da posmatrač sa strane pomisli da je sve u redu, da je to drvo najlepši predstavnik svih svojih sunarodnika u džungli, i ne sanjajući da je to mumija, balsamovan leš. Želiš li još primera? Hoćeš li da ti pričam o šarenim, treptavim leptirima koji umiru za jedan dan i crnim, odvratnim bubašvabama koje sve prežive? Ovo je svet u kom korov proizvodi korov, i samo ako si korov, preživećeš, iako taj korov ne vidi svoju tužnu sudbinu. Rašće i razvijaće se do momenta kada će samo korov ostati, i onda će usled nedostatka sveg tog visokog drveća koje je sistematski uništavao, i on umreti. Ja sigurno znam da sada nemam granu ili je možda ne vidim. Nemam vremena da je čekam toliko. Možda neću stići da je vidim ni kako niče iz zemlje i kako se probija kroz trnje. Moje grane su ovde i možda su sasušene, ali su jedine koje sigurno imam. Ne želim da ih se odreknem zarad nekih drugih čije stablo još nije ni posađeno.
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top