Диана Будисављевић, добра жена у времену зла

[paketije]

Написао сам „dentist“ у Гугл преводилац и то је оно што је испало haha

он је био зубар, зар не?

Profesor Hirurgije na Medicinskom fakultetu, i Dekan istog fakulteta

 

[Brđanin]

Зато што је била Немица, удата за Србина Јулија Будисављевића.

I dalje su je mogli ubit'. Šta je radila sa spašenom djecom?

 

[paketije]

Gledate vrlo jednostavno na vrlo tesku problematiku;

1. D.Budisavljevic je uz pomoc drugih , izvukla srpsku decu iz logora u kojima bi umrli, na bilo koji nacin.
2. Dat cu ti primer Kozare (pisao sam ijekavicom jer je bilo namenjeno za hrvatsko govorno podrucje)
Kozaracka ofanziva (10.06-31.07. 1942 godine) na temelju njemackih dokumenata.

Zarobljeni civili s kozarackog podrucja bili su razmjesteni na sljedeci nacin:
— zeljeznicka postaja Cerovljani kraj Hrvatske Dubice: 26.000 civila
— Prijedor: 14.500 civila
— Jasenovac: 8400 civila
— selo Mlaka: 7000 civila
— Novska: 4700 civila
— selo Jablanac: 4000 civila
— Stara Gradiπka: 1300 civila
— selo Rajici: 600 civila
— selo Bodegraj: 500 civila
— selo Grabovac: 500 civila
— selo Ladjevac: 500 civila
— selo Paklenica: 500 civila
Bila je rijec o ukupno 68.500 osoba. Ovo se u znatnoj mjeri poklapa s kasnijom tvrdnjom opceg opunomocenika Vlade NDH, dr. Oskara Turine, koji je izjavio da se morao skrbiti za vise od 68.000 bjegunaca, odnosno prisilno iseljenih osoba, kao i zarobljenika s Kozare smjestenih u posebne logore

Na temelju pisama i zapisnika komesara za izbeglice i preseljenike u Srbiji, znamo brojeve za odredjene periode;

-pocetkom 1942 godine sveukupni broj djece u evidenciji Komesarijata za izbeglice i preseljenike je bio 40 000
-28. jula 1942 godine na teritoriji Srbije bilo je registrirano 65 237 izbjeglickih porodica sa 117 667 osoba,od kojih su 62 050 bila djeca ispod 14 godina starosti

-polovinom 1942 godine na teritoriji NDH je bilo oko 30 000 srpske djece bez roditelja.Njihovi roditelji su bili ili upuceni na prisilni rad, ili fizicki unisteni.Ustaske vlasti su bile saglasne da ovu djecu povremeno otpremaju u Srbiju pod uslovom da se otuda vise ne vracaju.Tokom februara i marta 1943, u grupama od 500 ova djeca iz logora NDH pristizala su u Beograd, odakle su razmestena po unutrasnjosti Srbije

2. Decu izvadjenu iz logora, moras negde da smestis, a opcije nisu velike; ili ih dajes porodicama koje su voljne da ih prime, ili ih stavis u crkveni smestaj, ili ih saljes za Srbiju.Sve te opcije su bolje od smrti

3. Komunisti jesu imali spiskove, i hteli su da vrate decu roditeljima, medjutim, mnogi roditelji su vec bili mrtvi (ukljucujuci sire porodice),a neka deca se nisu htela rastajati od svojih novih roditelja, pa nije bilo razloga za dodatne traume

 

[Njegos88]

Ustaske vlasti su bile saglasne da ovu djecu povremeno otpremaju u Srbiju pod uslovom da se otuda vise ne vracaju.Tokom februara i marta 1943, u grupama od 500 ova djeca iz logora NDH pristizala su u Beograd, odakle su razmestena po unutrasnjosti Srbije

Где су докази за ово? Ако мислите да су усташе убациле бебе у Саву и тако су дошле до Београда....онда има смисла.

3. Komunisti jesu imali spiskove, i hteli su da vrate decu roditeljima, medjutim, mnogi roditelji su vec bili mrtvi (ukljucujuci sire porodice),a neka deca se nisu htela rastajati od svojih novih roditelja, pa nije bilo razloga za dodatne traume

Апсолутно није тачно. Погледајте видео снимке које сам поставио раније у теми са Бригитом Бундало Кнежевић, којa је најпознатије дете Козаре. Чак су седамдесетих снимили документарац о њеној потрази за породицом (не желим да кварим крај).

Комунисти су о тој деци после рата бринули исто колико и када су их 1942. препустили усташама.

PS. Наравно да знам да је Фрајт најпознатије 'дијете Козаре'. Али она је позната по томе што је глумица, а Бригита по томе што је "дете Козаре"

 

[paketije]

Где су докази за ово? Ако мислите да су усташе убациле бебе у Саву и тако су дошле до Београда....онда има смисла.



Апсолутно није тачно. Погледајте видео снимке које сам поставио раније у теми са Бригитом Бундало Кнежевић, којa је најпознатије дете Козаре. Чак су седамдесетих снимили документарац о њеној потрази за породицом (не желим да кварим крај).

Комунисти су о тој деци после рата бринули исто колико и када су их 1942. препустили усташама.

PS. Наравно да знам да је Фрајт најпознатије 'дијете Козаре'. Али она је позната по томе што је глумица, а Бригита по томе што је "дете Козаре"

1. Podaci su iz Nedicevog komiteta za izbeglice

2.Nemoj se puno oslanjati na dramatske efekte , koji sluze u politicke svrhe

 

[Njegos88]

I dalje su je mogli ubit'. Šta je radila sa spašenom djecom?

Запретила је да ће отићи у медије и укључити међународне организације (попут Црвеног крста). Знам да звучи глупо, 'као да би нацистима и усташима било стало до јавног имиџа?' Али то је истина, готово када су усташе у питању.

Средином 1942. године српски устанак у НДХ био је најуспјешнији против фашизма у цијелој Европи – што је, наравно, љутило Немце, који су заузврат кривили усташку геноцидну политику као очигледан главни фактор који је допринио томе да се Срби наоружају. Немци су донели одлуку да патетичним усташама дају већи војни логистички подстицај и помогну им у офанзиви на побуњене Србе. Једна од ових офанзива била је позната заједничка њемачко-усташка козарачка офанзива на Србе Козаре (партизане), док је друга била једва прича о нападу Јуре Францетића на четнике генерала Ђенгића и 60.000 Срба избјеглих на Дрини.

О томе се није много причало, јер је то био заједнички усташки (Црна легија и муслиманско-усташе) и партизански напад на четнике који је видео десетине хиљада српских жена и деце убијених у Дрини. Једина ствар која је зауставила клање била је немачка команда. Најгора ствар у причи (поред усташа и партизана који раде заједно) је то што је неколицини преживелих било забрањено да причају своју причу јер су ти исти муслимани-усташе из 1942. сви постали муслимани-партизани 1944.

У сваком случају, са српском побуном сада Немци су накратко утихнули од усташа да промене грубу тактику и да почну са спровођењем политике која би учинила да се Срби осећају добродошлијим и сигурнијим у НДХ – заузврат их спречи да се придруже четницима и партизанима.

-- Омогућавање приступа Дијани Будисављевић и Црвеном крсту (мислим да је то био Црвени крст) дјеци Козаре је примјер једне од ових политика.

– Други пример је формирање Хрватске православне цркве. Присилно покатоличавање је неко време престало јер су усташе покушавале да придобију Србе.

- Договарати се са српским побуњеницима и њиховим заједницама гарантовати слободу кретања, приступ школама, слободу од кривичног гоњења - све док су вође ових група/бандова/заједница давали лојалност НДХ. Наравно, било је неколико оних који су то урадили, а то су српски лидери на које комуналије обично помињу када говоре о заједничком раду „усташа и четника“.

- Стварање Домобранске Радне Постројбе (ДОРА постеојбе), или једноставно речено 'Домомбранских православних јединица'. Мој деда је био у овој јединици. Објаснићу о томе у другом посту.

 

[Njegos88]

1. Podaci su iz Nedicevog komiteta za izbeglice

2.Nemoj se puno oslanjati na dramatske efekte , koji sluze u politicke svrhe

могу ли да погледам фотографије шесторо чланова моје породице који су погинули у Јасеновцу или је и то политизирање?

 

[Khal Drogo]

Кроз одлични српски филм "Дара из Јасеновца" који је и први дугометражни играни филм у којем се обрађује страдање Срба у логору Јасеновац, кроз неколико секвенци у филму имамо осврт на храбру жену великог срца Диану Будисављевић

 

[Khal Drogo]

У Хрватској се поново актуелизује прича око улоге извјесног Алојзија Степинца, иначе по занимању викара усташке војске у времену трајања монструм творевине ендехазије, а у просторијама Европског парламента је 21ог овог мјесеца чак одржана конференција под називом "Блажени Алојзије Степинац – свједочанство вјере, устрајности и наде“. Сама чињеница да ће посветити срамну конференцију овој хуљи и нечовјеку са више него дегутантним и морбидним насловом, нам говори до каквих "вриједности" држе ти који су осмислили ту манифестацију. И ту се кроз ту бестидну пропаганду покушава злоупотребити узвишена мисија велике жене Диане Будисављевић и део заслуга приписати овом нечовјеку Степинцу и институцији на чијем челу бјеше.

Истина је, имају они "заслуга" за Дианину мисију, није да немају, да није било дјеловања институција ендехазије, да није било чињења и злочињења војске чији викар бјеше управо тај Степинац и којој је институција којој бјеше на челу давала свесрдни благослов у истребљењу тих "православних шизматика", не би било ни потребе за Дианином мисијом и за њу се данас не би ни чуло.

Да поновимо градиво и да су у питању бестидне лажи открива дневник Диане Будисављевић (може се у пдф формату преузети овдје), и ту Диана пише да је имала сталне опструкције власти ендехазије, ни од Степинца није имала никакво разумијевање, касније ју је и одбијао примити, са те стране није имала никакве помоћи док се у јуну 1942.године није обратила Њемцима (стр.59)

Гдје их је прво упознала да се црвени крст уопште не брине за православну дјечицу. Тек након тог састанка и искључиво захваљујући њемачим притисцима (на наредним страницама пише о комуникацији и да су се Њемци интересовали како иде акција збрињавања дјечице), акција спашавања српске дјечице је постала успјешнија.
И институције ендехазије и Каритас се никад не би укључили у акцију збрињавања српске дјечице (а и када су се укључили у духу крилатице "трећину покатоличити" искористили су то како би покатоличили ту дјечицу) да није било притиска и интервенције њемачких нациста.

 

[Khal Drogo]

Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић (Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце) са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске

Spojler: Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце

Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце​

Списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца, изјавио директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић

Оригинални списак Диане Будисављевић (Фото: Музеј жртава геноцида)


Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, рекао је данас директор овог музеја Дејан Ристић.

Ристић је рекао да је списак српске дјеце настао у другој половини 1942. године у „Заводу за глухонијему дјецу“ у Загребу у оквиру „акције Диане Будисављевић“ и данас је први пут представљен јавности.

Конференција за штампу у Музеју жртава геноцида поводом проналаска оригиналног списка Диане Будисављевић (Фото: Музеј жртава геноцида)
Он је навео да тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет, рекао је Ристић.

Списак је у Музеј жртава геноцида стигао прошле године и то је прворазредни историјски извор за кога се сматрало да је уништен још током Другог свјетског рата.

Наушнице Радмиле Радоњић, српске дјевојчице са списка Диане Будисављевић (Фото: Музеј жртава геноцида)
Ристић није желио да открије како је Музеј дошао до списка, наводећи само да је био ван националне територије, али да су успјели да дођу до њега уз велику подршку државних органа Србије. Био је ван националне територије и донет је на националну територију.

Музеј жртава геноцида представио је данас јавности и наушнице српске дјевојчице са списка Радмиле Радоњић, велики број примјерака преписке из логора у којима су били заточени официри Југословенске војске, као и други артефакти, међу којима је комплетна архивска грађа са прве државне комеморације Крагујевачким жртвама, организоване у Лондону новембра 1942. године.

Међу прибављеним артефактима је Извјештај о злочину усташа у источној Херцеговини, у једном селу код Гацка, гдје су усташе прецизно навеле датум и мјесто злочина, начин убијања, а набројани су и сви припадници јединице која га је починила.

https://arh3.rtrs.tv/arhiva/2023/04/21/tvclip057222.mp4?_=1

 

[Brđanin]

Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић (Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце) са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске

Spojler: Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце

Пронађен списак Диане Будисављевић са именима 5.800 дјеце​

Списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца, изјавио директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић

Оригинални списак Диане Будисављевић (Фото: Музеј жртава геноцида)


Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, рекао је данас директор овог музеја Дејан Ристић.

Ристић је рекао да је списак српске дјеце настао у другој половини 1942. године у „Заводу за глухонијему дјецу“ у Загребу у оквиру „акције Диане Будисављевић“ и данас је први пут представљен јавности.

Конференција за штампу у Музеју жртава геноцида поводом проналаска оригиналног списка Диане Будисављевић (Фото: Музеј жртава геноцида)
Он је навео да тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет, рекао је Ристић.

Списак је у Музеј жртава геноцида стигао прошле године и то је прворазредни историјски извор за кога се сматрало да је уништен још током Другог свјетског рата.

Наушнице Радмиле Радоњић, српске дјевојчице са списка Диане Будисављевић (Фото: Музеј жртава геноцида)
Ристић није желио да открије како је Музеј дошао до списка, наводећи само да је био ван националне територије, али да су успјели да дођу до њега уз велику подршку државних органа Србије. Био је ван националне територије и донет је на националну територију.

Музеј жртава геноцида представио је данас јавности и наушнице српске дјевојчице са списка Радмиле Радоњић, велики број примјерака преписке из логора у којима су били заточени официри Југословенске војске, као и други артефакти, међу којима је комплетна архивска грађа са прве државне комеморације Крагујевачким жртвама, организоване у Лондону новембра 1942. године.

Међу прибављеним артефактима је Извјештај о злочину усташа у источној Херцеговини, у једном селу код Гацка, гдје су усташе прецизно навеле датум и мјесто злочина, начин убијања, а набројани су и сви припадници јединице која га је починила.

https://arh3.rtrs.tv/arhiva/2023/04/21/tvclip057222.mp4?_=1

Znači ipak ga nisu spalile komuljare?

 

[Khal Drogo]

Znači ipak ga nisu spalile komuljare?

Пази, међу сљедбеницима те бољшевичке идеје бјеше и људи са врлинама, идеалиста који су вјеровали у ту борбу за праведнијим свијетом, бјеше и оних којима та идеја бјеше средство до циља, често беаскрупулозних и искварених подлаца, што би се рекло, свакојаког соја и несоја.
Боље позиције би уграбили подобнији послушници, ОЗНУ би разумљиво попуњавали "провјеренији" кадрови, ту мјеста скрупулама, моралу и милосрђу није баш било, углавном кадрови које је Меша тако добро описао (најштетнији, најпокваренији, они сију страх без милости, без икаквог обзира, хладни као лед, оштри као нож, као пси вјерни свакој држави, као кур.ве невјерни сваком појединцу) но колико год пажљиво бирали људе за такве "послове", заломи се увијек неки уљез који није одбацио моралне скрупуле. И који могуће неће испоштовати сваку директиву која се коси са његовим скрупулама

Наравно, не могу са сигурношћу тврдити али са великом вјероватноћом могу да је ту картотеку, барем тај део са 5.800 имена спашене дјечице, неко на своју руку "скрајнуо", могуће игноришући директиве и извјесно спасио од уништења.
То нам говори и чињеница да директор музеја геноцида није желио рећи на који начин је картотека доспјела до музеја, што је и разумљиво.

Да ли ће та картотека помоћи потомцима те спашене дјечице да открију прави идентиотет зависи да ли ће бити интересовања код тих потомака, међутим битно у свему јесте да је картотека пронађена. Картотека која је свједочанство те страшне приче, подсјетник на то вријеме ужаса, подсјетник на Диану, добру жену у времену зла, чија мисија нам остаје наук да ће у околностима најстравичнијег непатвореног зла искра доброте најјаче засијати.

 

[Khal Drogo]

Дугометражни играни филм "Дневник Дуане Будисављевић" из 2019.године

 

[Khal Drogo]

Дугометражни играни филм "Дневник Дуане Будисављевић" из 2019.године

Поводом овог филма, добро је што је урађен и што се кроз филм подсјетило на ову изузетну жену. Код оваквих филмова режисер/ка има избор више се фокусурати на документација тог времена зла или више се бавити људским судбинама у том ужасу. Овдје је нешто између са повременио убаченим документарним секвенцама. Како је филм у хрватзској продукцији подоста тога је "скрајнуто", приказано са снисходљивим опрезом, бирало се шта приказати, па и које дијелове из дневника пренијети а богами и малчице измијенути. Кроз филм се помиње да су родитељи дјечице одведени на рад у Њемачку, но то је уљепшана истина, само тек неке мајке су одведене у Њемачку, огромна већина и очева и мајки је или већ уморена или је спроведена до Јасеновца гдјје их је чекала сигурна најсвирепија смрт. У филму се нити једном не помиње да та дјечица бејахуСрби, од српских родитеља, већ се користе појмови православно пучанство, православци.
Како је у питању наручен урадак са сврхом пропагандног привида како Хрварти овим филмом праве отклон од усташтва, позитигвне критике су обавезне, но генерално филм је лоше урађен, што је и разумљиво када радите нешто на силу и по наруџби да урадите. Једина вриједност филма су документарне секвенца и посебна секвенца изгладњеле дјечице у логору, која је истина поодавно кропз српске докумнтарце пренесена, но ето добра ствар јесте да је приложена и у хрватском дигометражном играном филму. Ако код неког припадника тог народа изазове тјескобу и осјећај стида због карактера те монструм творевине која све више васкрсава у хрватском корпусу, добро и јест.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Mrkalj]

Kaže da će 10 dana kasnije snimak 4 strane rukopisa biti dostupan na sajtu:

https://www.muzejgenocida.rs/

Ne uspevam da nađem...

 

[Khal Drogo]

Ne uspevam da nađem...

И ја сам потражио. За сада ништа. Видјећемо, можда им треба времена.

 

[Khal Drogo]

Поводом овог филма, добро је што је урађен и што се кроз филм подсјетило на ову изузетну жену. Код оваквих филмова режисер/ка има избор више се фокусурати на документација тог времена зла или више се бавити људским судбинама у том ужасу. Овдје је нешто између са повременио убаченим документарним секвенцама. Како је филм у хрватзској продукцији подоста тога је "скрајнуто", приказано са снисходљивим опрезом, бирало се шта приказати, па и које дијелове из дневника пренијети а богами и малчице измијенути. Кроз филм се помиње да су родитељи дјечице одведени на рад у Њемачку, но то је уљепшана истина, само тек неке мајке су одведене у Њемачку, огромна већина и очева и мајки је или већ уморена или је спроведена до Јасеновца гдјје их је чекала сигурна најсвирепија смрт. У филму се нити једном не помиње да та дјечица бејахуСрби, од српских родитеља, већ се користе појмови православно пучанство, православци.
Како је у питању наручен урадак са сврхом пропагандног привида како Хрварти овим филмом праве отклон од усташтва, позитигвне критике су обавезне, но генерално филм је лоше урађен, што је и разумљиво када радите нешто на силу и по наруџби да урадите. Једина вриједност филма су документарне секвенца и посебна секвенца изгладњеле дјечице у логору, која је истина поодавно кропз српске докумнтарце пренесена, но ето добра ствар јесте да је приложена и у хрватском дигометражном играном филму. Ако код неког припадника тог народа изазове тјескобу и осјећај стида због карактера те монструм творевине која све више васкрсава у хрватском корпусу, добро и јест.

И на ју-тјубу дугометражни играни филм "Дневник Дуане Будисављевић" из 2019.године

 

[Khal Drogo]

 

[RIA77]

Znači ipak ga nisu spalile komuljare?

Много деце је умрло до сада. Неки од њих су знали само свој број, а не име и презиме. Касно је нађено.

 

[Софија]

Znači, 5800 dece koji su imali oca i majku.
11600 roditelja koji su ubijeni?

 

[Khal Drogo]

Znači, 5800 dece koji su imali oca i majku.
11600 roditelja koji su ubijeni?

Не мора бити јер међу том дјечицом бјеше нешто браће и сестара, но свакако је само од те дјечице са пронађеног списка преко десет хиљада родитеља звјерски уморено. Навписано је битно а то је и провукла Дана Будисављевић, режисерка филма на који сам се осврнуо у прертходним објавама поводом напада у Хрватској након филма да искривљује по њима истину гдје је одговорила "а зашто су дјечица уопште дошла у ситуацију да им треба помоћ, да их треба збринути, шта би са родитељима те дјечице...".
И још нешто је важно знати, спашена дјечица су само мањи део дјечице православних Срба која су се нашла на удару монструм творевине ендехазије, у стратиштима те творевине на бестијалан начин је уморено (списак убијене дјечице у већим стратиштима и списак убијене дјечице у мањим стратипштима) 74.580 дјечице именом и презименом. Пописани малишани именом и презименом, коначан број је на жалост, много већи.
Што наравно не умањује племениту и узвишену мисију Диане Будисављевић, храбре и добре жене у времену зла.