Detitoizacija

Za cije interese je radio Tito ?

  • Hrvatske , siptarske , itd . .

  • Jugoslovenske

  • Srpske

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Искрени српски националиста не може бити заговорник капитализма.Ко је за капитализам он мора бити на страни капиталистичког газде-Корејанца или Немца, који кињи Србе-раднике.
 
savasavanovic:
Економске научне елаборате пишу доктори економских наука, који свима препоручују да се препусте чарима слободног тржишта, а писци тих елабората цео радни век проведу на државним јаслама.Добар део старијих писаца тих научних елабората је пре 30 година писао и хвалоспеве о социјалистичком систему.Зато им нешто не верујем.

Логично је да социјалистичке фирме нису биле рентабилне и профитабилне по капиталистичким критеријумима, односно по критеријумима капиталистичког газде.То су биле социјалистичке фирме па не могу испуњавати критеријуме једног другог економског и друштвеног система.



Брозов режим је осмислио систем који је добро функционисао у свом историјском периоду.То је била епоха Хладног рата, та епоха је прошла.Титова ЈУгославија није могла опстати у једној епохи којој та држава није припадала.Није ни Душаново царство много потрајало.

Тачно је да је Брозов режим поделио земљу на 6 република и 2 покрајине, што је било негативно за Србе.Међутим Срби су као заоставштину од Брозове Југославије, добили кадровску премоћ у ЈНА, што им је омогућило да избегну страдање слично ономе из 1941 године, да се бране и формирају Републику Српску.Од Брозове Југославије Срби су добили и своју републичку секцију СКЈ(СК Србије) која је имала довољно потенцијала да изврши национални препород крајем 80-тих.

Ми не можемо кривити Броза за страдање Срба.Нема никаквих поузданих доказа да би се страдање Срба избегло да није било Брозовог уставног уређења.Краљевина Југославија није имала републике и покрајине, па је после њеног распада дошло до великог страдања Срба.
Kliknite za proširenje...
U nekim krajevima bi za tebe savo rekli da si brav ili blećak
11514-animated_gifchat8etf.gif
 
Ипак, без обзира што је у партизанима било 85% Срба, они су ипак били хрватска војска и њихов главни задатак је био борба против Срба у опште.
Срби који су били у партизанима, деле се на штеточинске издајнике, (који су били заиста малобројни), и масу српских глупака. Глуперди који су били потпуно несвесни да су у ствари хрватска војска у борби против Срба. И сад, у место да су се опасуљили, многи од њих су изродили следећу генерацију глуперди и васпитали их на мантрама сопствене глупости и примитивизма.
 
Иначе, ево на пример.

Цитат:

Усташа па Партизан, народни "херој"
Марко Месић (Бјеловар, 30. септембар 1901 — Загреб, 9. фебруар 1982) је био артиљеријски официр, који је служио у војскама Краљевине Југославије, Независне Државе Хрватске и ФНРЈ. Био је командант домобранске 369. легионарске пуковније која је ратовала на страни Вермахта у бици за Стаљинград. После заробљавања, понуђено му је да буде командант Прве југословенске бригаде.
Рођен је 30. септембра 1901. године у Бјеловару.
Завршио је официрску школу и Војну академију у Београду и био активни артиљериски официр Војске Краљевине Југославије. Априлски рат га затиче у Нишу, као артиљериског пуковника на бугарској граници. Након капитулације Југословенске војске и проглашења НДХ ступио је у Хрватско домобранство.
Након немачког напада на СССР, упућен је у 369. легионарску пуковнију, која се у саставу 100. лаке немачке дивизије борила на Источном фронту. Учествовао је у бици код Стаљинграда, крајем јануара 1943. године постављен је за команданта 369. домобранске легије. Након предаје немачке 6. армије код Стаљинграда, Месић и 369. легија падају у совјетско заробљеништво.
Пошто је у НДХ сматрано да је погинуо, „посмртно“ је одликован Војничким орденом железног тролиста и немачким Железним крстром првог реда.
Јуна 1944. године постављен је за команданта Прве југословенске бригаде у СССР-у, која је са јединицама Црвене армије, октобра 1944, дошла у Југославију и ушла у састав 23. српске дивизије 14. корпуса НОВЈ.
По завршетку рата, 1945. године, пензионисан је и живео је у Загребу.
Месић је 1948. године ухапшен као информбировац. Под неразјашњени околностима је 1950. године, прилком бега, на Загребачкој железничкој станици, пао под воз који му је одсекао обе ноге.
Као тежак инвалид живео је, код брата, у Загребу и умро 9. фебруара 1982. године. Син његовог брата Стјепан Месић, познат је као последњи председник Председништва СФРЈ.
 
Sanovnik:
Ипак, без обзира што је у партизанима било 85% Срба, они су ипак били хрватска војска и њихов главни задатак је био борба против Срба у опште.
Срби који су били у партизанима, деле се на штеточинске издајнике, (који су били заиста малобројни), и масу српских глупака. Глуперди који су били потпуно несвесни да су у ствари хрватска војска у борби против Срба. И сад, у место да су се опасуљили, многи од њих су изродили следећу генерацију глуперди и васпитали их на мантрама сопствене глупости и примитивизма.
Kliknite za proširenje...

Zamisli ti njih. Vratili se iz rata.....nasli kuci sve poklano i spaljeno......i 'ladno nastavili da prave novu drzavu sa hrvatima i muslimanima.....bez ikakve osvete !!!

- - - - - - - - - -

Sanovnik:
Иначе, ево на пример.

Цитат:

Усташа па Партизан, народни "херој"
Марко Месић (Бјеловар, 30. септембар 1901 — Загреб, 9. фебруар 1982) је био артиљеријски официр, који је служио у војскама Краљевине Југославије, Независне Државе Хрватске и ФНРЈ. Био је командант домобранске 369. легионарске пуковније која је ратовала на страни Вермахта у бици за Стаљинград. После заробљавања, понуђено му је да буде командант Прве југословенске бригаде.
Рођен је 30. септембра 1901. године у Бјеловару.
Завршио је официрску школу и Војну академију у Београду и био активни артиљериски официр Војске Краљевине Југославије. Априлски рат га затиче у Нишу, као артиљериског пуковника на бугарској граници. Након капитулације Југословенске војске и проглашења НДХ ступио је у Хрватско домобранство.
Након немачког напада на СССР, упућен је у 369. легионарску пуковнију, која се у саставу 100. лаке немачке дивизије борила на Источном фронту. Учествовао је у бици код Стаљинграда, крајем јануара 1943. године постављен је за команданта 369. домобранске легије. Након предаје немачке 6. армије код Стаљинграда, Месић и 369. легија падају у совјетско заробљеништво.
Пошто је у НДХ сматрано да је погинуо, „посмртно“ је одликован Војничким орденом железног тролиста и немачким Железним крстром првог реда.
Јуна 1944. године постављен је за команданта Прве југословенске бригаде у СССР-у, која је са јединицама Црвене армије, октобра 1944, дошла у Југославију и ушла у састав 23. српске дивизије 14. корпуса НОВЈ.
По завршетку рата, 1945. године, пензионисан је и живео је у Загребу.
Месић је 1948. године ухапшен као информбировац. Под неразјашњени околностима је 1950. године, прилком бега, на Загребачкој железничкој станици, пао под воз који му је одсекао обе ноге.
Као тежак инвалид живео је, код брата, у Загребу и умро 9. фебруара 1982. године. Син његовог брата Стјепан Месић, познат је као последњи председник Председништва СФРЈ.
Kliknite za proširenje...

Tako svi misle. Ali taj Mesic nema veze sa Stjepanom Mesicem. Skoro sam citao negde o tome. Uopste nisu u krvnom srodstvu.
 
KraNp:
Zamisli ti njih. Vratili se iz rata.....nasli kuci sve poklano i spaljeno......i 'ladno nastavili da prave novu drzavu sa hrvatima i muslimanima.....bez ikakve osvete !!!

- - - - - - - - - -



Tako svi misle. Ali taj Mesic nema veze sa Stjepanom Mesicem. Skoro sam citao negde o tome. Uopste nisu u krvnom srodstvu.
Kliknite za proširenje...

Ал је био усташа, па партизан и убијао је Србе око Милановца и Чачка.
А замисли да су ови из 6. Личке, прво морали да поубијају своје рођаке из истих села, који су успели да побегну код Недића. Он је Личане побегле од усташа запослио као чуваре у затвору. Први су стрељани код данашњег Студентског Парка, а остали на Калимегдану. И то су баш њихови земљаци из истих села морали да их поубијају, кад их већ нису заклали хрвати.

- - - - - - - - - -

Ево и овде.
Цитат:

УСТАШЕ У ПАРТИЗАНИМА
Резултат Титовог упутства опуномоћеним представницима Врховног штаба од 2. јула 1943. да се свим хрватским војницима који се предају гарантује безбедност, да им се признају чинови стечени у формацијама у којима су били, па, затим, омогући напредовање и да се такви употребе против четника у источној Босни.До 6. априла 1944. око 80.000 НДХ војника је прешло у партизанске редове.
Корени и разлози ратне сарадње усташа и комуниста/партизана сежу у време предратне Краљевине Југославије и то, на основу документоване грађе, бар од 1932. г. Разлози за ову сарадњу су били идеолошко-политичке природе а њихова основа је био заједнички циљ и једних и других да сруше Краљевину и на њеним рушевинама формирају нове државно-политичке творевине. Да би се остварили овако зацртани циљеви КПЈ је логично подржавала све антијугословенске покрете али је такође и настојала да успостави присну сарадњу са њима. Обзиром да су Хрвати били најбројнији Југословени после Срба као и да је њихова финансијско-индустријска буржоазија била најјача у Краљевини логично је било да ће КПЈ подржати сваколики вид хрватског сепаратизма и антијугословенства зарад разбијања Краљевине СХС/Југославије што је КПЈ и званично уврстила у свој партијски програм као дугорочни политички циљ. Стога нимало не зачуђује чињеница да у међуратном периоду чак и у својим јавним партијским гласилима КПЈ отворено подржава (велико) Хрватску револуционарну организацију (ХРО), тј. усташки покрет, формирану 1929. г. Тако је у званичном „Органу Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије (Секције Комунистичке Интернационале)“, како тачно стоји у заглављу „органа“ − Пролетеру у броју 28.-ом из децембра 1932. г. (дакле мање од две године пре убиства краља Александра од исте те ХРО) објављен чланак о подршци КПЈ усташком покрету. Први и главни пасус тог чланка гласи дословце овако:
"Комунистичка Партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет потпомогну, организују и предводе. У исто вријеме Комунистичка Партија указује на досадашње недостатке и погрешке у том покрету, које се разјашњавају тим да у покрету досада знатан утицај играју хрватски фашистички елементи. (Павелић-Перчец), којима није у интересу да против великосрпске војно-фашистичке диктатуре развијају један Србски масовни покрет, јер се боје да би се такав покрет окренуо не само против диктатуре него и против њих и њихових талијанских господара. Због тога се они ограничавају на акције малих одреда и метода индивидуалног терора."
 
Poslednja izmena:
Sanovnik:
Ипак, без обзира што је у партизанима било 85% Срба, они су ипак били хрватска војска и њихов главни задатак је био борба против Срба у опште.
Срби који су били у партизанима, деле се на штеточинске издајнике, (који су били заиста малобројни), и масу српских глупака. Глуперди који су били потпуно несвесни да су у ствари хрватска војска у борби против Срба. И сад, у место да су се опасуљили, многи од њих су изродили следећу генерацију глуперди и васпитали их на мантрама сопствене глупости и примитивизма.
Kliknite za proširenje...

Hahaha nisu bili ni hrvatska vojska vec.. aj pogodi?

- - - - - - - - - -

Zna li neko koje znacenje ima rec ,,Partizan'' i na kom jeziku?
 
Sanovnik:
Ал је био усташа, па партизан и убијао је Србе око Милановца и Чачка.
А замисли да су ови из 6. Личке, прво морали да поубијају своје рођаке из истих села, који су успели да побегну код Недића. Он је Личане побегле од усташа запослио као чуваре у затвору. Први су стрељани код данашњег Студентског Парка, а остали на Калимегдану. И то су баш њихови земљаци из истих села морали да их поубијају, кад их већ нису заклали хрвати.

- - - - - - - - - -

Ево и овде.
Цитат:

УСТАШЕ У ПАРТИЗАНИМА
Резултат Титовог упутства опуномоћеним представницима Врховног штаба од 2. јула 1943. да се свим хрватским војницима који се предају гарантује безбедност, да им се признају чинови стечени у формацијама у којима су били, па, затим, омогући напредовање и да се такви употребе против четника у источној Босни.До 6. априла 1944. око 80.000 НДХ војника је прешло у партизанске редове.
Корени и разлози ратне сарадње усташа и комуниста/партизана сежу у време предратне Краљевине Југославије и то, на основу документоване грађе, бар од 1932. г. Разлози за ову сарадњу су били идеолошко-политичке природе а њихова основа је био заједнички циљ и једних и других да сруше Краљевину и на њеним рушевинама формирају нове државно-политичке творевине. Да би се остварили овако зацртани циљеви КПЈ је логично подржавала све антијугословенске покрете али је такође и настојала да успостави присну сарадњу са њима. Обзиром да су Хрвати били најбројнији Југословени после Срба као и да је њихова финансијско-индустријска буржоазија била најјача у Краљевини логично је било да ће КПЈ подржати сваколики вид хрватског сепаратизма и антијугословенства зарад разбијања Краљевине СХС/Југославије што је КПЈ и званично уврстила у свој партијски програм као дугорочни политички циљ. Стога нимало не зачуђује чињеница да у међуратном периоду чак и у својим јавним партијским гласилима КПЈ отворено подржава (велико) Хрватску револуционарну организацију (ХРО), тј. усташки покрет, формирану 1929. г. Тако је у званичном „Органу Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије (Секције Комунистичке Интернационале)“, како тачно стоји у заглављу „органа“ − Пролетеру у броју 28.-ом из децембра 1932. г. (дакле мање од две године пре убиства краља Александра од исте те ХРО) објављен чланак о подршци КПЈ усташком покрету. Први и главни пасус тог чланка гласи дословце овако:
"Комунистичка Партија поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну. Дужност је свих комунистичких организација и сваког комунисте да тај покрет потпомогну, организују и предводе. У исто вријеме Комунистичка Партија указује на досадашње недостатке и погрешке у том покрету, које се разјашњавају тим да у покрету досада знатан утицај играју хрватски фашистички елементи. (Павелић-Перчец), којима није у интересу да против великосрпске војно-фашистичке диктатуре развијају један Србски масовни покрет, јер се боје да би се такав покрет окренуо не само против диктатуре него и против њих и њихових талијанских господара. Због тога се они ограничавају на акције малих одреда и метода индивидуалног терора."
Kliknite za proširenje...

Nikada nije bilo ustasa u partizanima.

To je PODLA I SMRDLJHIVA cetnicka laz.

Onih koji pisu NOVOKOMPONOVANU ISTORIJU.

Kojima vec ni fasizam nije tako mrzak....
 
BLAJBI:
Jes, malo morgen, kada bi se zezali.....:hahaha:

Nadjite neku malo bolju sliku.
Kliknite za proširenje...

http://www.novinar.de/2012/01/19/saradnja-brozovih-partizana-i-pavelicevih-ustasa.html
Na isti zaključak o partizansko-ustaškoj političkoj i vojnotaktičkoj saradnji na prostorima čitave NDH nas navodi i još jedna mapa pod naslovom „Pokolji Srba u Jugoslaviji (april 1941.–avgust 1942. g.)“ a koja je štampana u knjizi: Кнежевић, Слобода или смрт, str. 44.

Nova nemačka dokumenta iz nemačkih arhiva o saradnji partizana i ustaša u borbi protiv Dangićevih četnika[xx] objavljena su 2005. g. u beogradskom stručnom časopisu Vojnoistorijskom glasniku i to u prikazu knjige nemačkog istoričara Klausa Šmidera Partizanski rat u Jugoslaviji 1941−1944. U prikazu se na jednom mestu, pored ostalog, doslovce kaže da je na slom četničkih jedinica Jezdimira Dangića u Bosni i Hercegovini „uticala taktička saradnja između ustaša i partizana početkom aprila 1942, koja je trajala oko dve nedelje. U tom periodu su ustaše dva puta isporučile municiju partizanima“.[xxi]
 
Cetnici i Italijanski fasisti:

8Uy7aLq.jpg


- - - - - - - - - -

Gruban:
http://www.novinar.de/2012/01/19/saradnja-brozovih-partizana-i-pavelicevih-ustasa.html
Na isti zaključak o partizansko-ustaškoj političkoj i vojnotaktičkoj saradnji na prostorima čitave NDH nas navodi i još jedna mapa pod naslovom „Pokolji Srba u Jugoslaviji (april 1941.–avgust 1942. g.)“ a koja je štampana u knjizi: Кнежевић, Слобода или смрт, str. 44.

Nova nemačka dokumenta iz nemačkih arhiva o saradnji partizana i ustaša u borbi protiv Dangićevih četnika[xx] objavljena su 2005. g. u beogradskom stručnom časopisu Vojnoistorijskom glasniku i to u prikazu knjige nemačkog istoričara Klausa Šmidera Partizanski rat u Jugoslaviji 1941−1944. U prikazu se na jednom mestu, pored ostalog, doslovce kaže da je na slom četničkih jedinica Jezdimira Dangića u Bosni i Hercegovini „uticala taktička saradnja između ustaša i partizana početkom aprila 1942, koja je trajala oko dve nedelje. U tom periodu su ustaše dva puta isporučile municiju partizanima“.[xxi]
Kliknite za proširenje...

Mani nas tih cetnickih novokomponovanih lazi, KO U TO VERUJE?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top