У СФРЈ је постојала морално-политичка подобност, и то је значило да функције заузимају чланови СКЈ(политичка подобност), али да њима није дозвољено да раде све што им падне на памет(морална подобност).
У Краљевини Србији/Југославији и данашњој Србији доминанта је политичка подобност, без моралне компоненте.
Политичка подобност значи да је политички подобним појединцима све дозвољено, док иза њих стоји владајућа партија или неки моћан политичар, на пример ако им је отац/брат/кум/рођак/пријатељ на некој високој политичкој функцији .
У време социјалистичке диктатуре, при сваком већем затвору постојали су тзв."директорски павиљони", у којима су комунистички руководиоци гулили вишегодишње робије због малверзација, корупције и сличних моралних прекршаја.То уопште није била неуобичајена појава, "падали" су генерални директори, комерцијални директори, партијски функционери.Вероватно се и тада већи део функционера извлачио без робије, али стотине њих је ипак фасовало робију.
Тога нема већ 30-так година, и у ове три деценије скоро ниједан политички или партијски руководилац није добио озбиљну робију због својих афера, крађа и малверзација.Само су 2 министра осуђена на неку озбиљну робију, и то пре 20 година у време Слободана Милошевића, а они су ослобођени или су касније добили условне осуде, после доласка демократије 2000 године.
... у време откупа када су предњачили у чупању бркова....
Сељаци су преживели тешке тренутке неколико година након Другог светског рата.Међутим, то је заиста неупоредиво са терором који је српско сељаштво преживело од Карађорђевића и Пашића, у периоду од 1914-1941 године.У том периоду, стотине хиљада сељака је мобилисано и одведено у војну авантуру у којој је погинуло 1.1 милион Срба(углавном сељака) и у којој је 1.2 милиона Срба (углавном сељака) рањено.Као "награду" обогаљени српски сељаци из Првог светског рата су добили право да просе на јавним местима и то је био једини вид социјалне заштите тих људи.
Српско сељаштво је добило велико унапређење живота у периоду СФРЈ, масовно су се куповали трактори и пољопривредна механизација, и српско село је најбоље живело у време СФРЈ.
