Формирање покрајина у Србији је засновано на етничком принципу и компромису.У обе покрајине, Срби су били мањина до пописа 1948 године.У Војводини су Срби постали већина од 50,2% тек 1948 године, после исељавања фолксдојчера и насељавања колониста.На КиМ Срби су били мањина још од почетка 20 века.
Постојале су 2 могућности-да АПВ и АП КиМ буду посебне републике или део унитарне Србије.Изабрано је средње решење, да покрајине буду део Србије али да имају одређени ниво аутономије, који до 1971 године није био нарочито висок.
Славонија и Далмација нису имале толику националну мешовитост, а ови региони никада нису били део Србије.
Вишенационалне државе имају неку своју логику територијалне организације.Највећи ентитет (народ, провинција, република) се мало подели и умањи, да би се постигла равнотежа и избегла доминација на националном нивоу.Слично је било и у другим вишенационалним и федералним државама.
У СССР-у, Русија је била федерација у федерацији, имала је своје аутономне републике, друге републике нису биле организоване на овај начин.У СР Немачкој, највећа и доминантна држава-Пруска, укинута је и подељена на више федералних јединица.Пруска није обновљена ни после уједињења 1990 године, већ је од територије Пруске у бившем ДДР-у, фотмиране нове федералне јединице.У БиХ, већи ентитет-Федерација БиХ је подељена на 10 кантона, а мањи ентитет РС нема кантоне.У Шпанији, највећа провинција-историјско језгро Шпаније-Кастиља је подељена на неколико аутономија, док то није случај код Каталоније, Баскије и др.
Стварањем Југославије ушли смо у ту причу "Слаба Србија, јака Југославија" и то је трајало све док је постојала Југославија.
Ниједна Југославија, капиталистичка или социјалистичка, монархија или република, није могла постојати са неком Великом Србијом или територијално увећаном Србијом.
