- Poruka
- 37.265
Možda ste mislili da je ovo još jedna u nizu senzacionalističkih tema u kojoj se ja vama poveravam kako me je neko napumpao, a nisam u stanju da bez vas donesem odluku da li da da zadržim dete koje raste u meni. Znam da bi mi zdušno korisnim savetima pomogli na narednim stranama, onako kako samo vi umete. Ali nije. 
U meni ne raste dete jer me je neko nafilovao već u meni raste dete čistog i nevinog duha spremno da se uvek pomalo poigra u pesku bez suvišnog pitanja šta ako dobijem gliste!
Ali to sam ja i možda sam budalasta a možda sam samo našla način da se branim od učmalosti i sive boje života bez onih čuvenih 50 nijansi. Da li ste i vi skloni poigravanju, teorijski u svom umu ili čak i na terenu ili na život gledate kao na jednu nužnu matematičku funkciju koju uvek primenjujete da bi stigli do tačnog rezultata.
Moram da vas podsetim na to da se nekada do rezultata za identičnu životnu nedoumicu dolazi sabiranjem a nekada i oduzimanjem!
Da li shvatate koliko zabavno može da bude igranje sa opcijama u vašem umu za početak?
Da li vi dragi ljudi započinjete igru dok obavljate svakodnevne životne poslove ili to radite samo o praznicima kad se popije malo više od dozvoljenog?
Kakva provokacija vas vodi na igralište?
Šta aktivira taj dečiji zanos za igru u vama,
da li je dete u vama još uvek postoji,
koliko i kada je aktivno i šta ga podstiče?
Ili je možda dete u vama zaspalo onog momenta kad su vam u mupu izdali ličnu kartu?
Bonus pitanje za moje duhovne vršnjake.
Da li je neko pokušao da uguši to dete u vama svojom gvozdenom šakom i šta ste uradili da mu se suprotstavite?
Poigrali ste se ili ste pustili suzicu niz obraz?
Ajmo sad ringe ringe raja….
U meni ne raste dete jer me je neko nafilovao već u meni raste dete čistog i nevinog duha spremno da se uvek pomalo poigra u pesku bez suvišnog pitanja šta ako dobijem gliste!
Ali to sam ja i možda sam budalasta a možda sam samo našla način da se branim od učmalosti i sive boje života bez onih čuvenih 50 nijansi. Da li ste i vi skloni poigravanju, teorijski u svom umu ili čak i na terenu ili na život gledate kao na jednu nužnu matematičku funkciju koju uvek primenjujete da bi stigli do tačnog rezultata.
Moram da vas podsetim na to da se nekada do rezultata za identičnu životnu nedoumicu dolazi sabiranjem a nekada i oduzimanjem!
Da li shvatate koliko zabavno može da bude igranje sa opcijama u vašem umu za početak?
Da li vi dragi ljudi započinjete igru dok obavljate svakodnevne životne poslove ili to radite samo o praznicima kad se popije malo više od dozvoljenog?
Kakva provokacija vas vodi na igralište?
Šta aktivira taj dečiji zanos za igru u vama,
da li je dete u vama još uvek postoji,
koliko i kada je aktivno i šta ga podstiče?
Ili je možda dete u vama zaspalo onog momenta kad su vam u mupu izdali ličnu kartu?
Bonus pitanje za moje duhovne vršnjake.
Da li je neko pokušao da uguši to dete u vama svojom gvozdenom šakom i šta ste uradili da mu se suprotstavite?
Poigrali ste se ili ste pustili suzicu niz obraz?
Ajmo sad ringe ringe raja….
Poslednja izmena:
, pozvaću se na staru dobru transakcionu teoriju o postojanju roditelja, odraslog i deteta u svakom od nas.
