Detalji-sve je u njima

Branko Lori · 03.07.2021. u 00:16

Neprilagođena:
Pa, da...Besni pali anđeo...

Пали анђео (детаљ), 1847. Александер Кабанел

Neprilagođena · 03.07.2021. u 00:18

Nije samo besan.Mislim i da oseća bol i poniženje ..nevericu ...Po pogledu ..
.Idi u kafanče ...večera ti je tamo i muzika...

Branko Lori · 03.07.2021. u 13:58

„Портрет Францес Анне Ваине, Лондондерри Маркуис“. Сликар / Александар-Жан Дубоа-Змај

Branko Lori · 04.07.2021. u 08:45

Дан и зора (детаљ) 1906. Херберт Јамес Драпер

Branko Lori · 04.07.2021. u 11:39

Клеопатра тестира отров на осуђеницима на смрт (детаљ), 1887. Аутор Алекандре Цабанел.

Neprilagođena · 06.07.2021. u 12:50

Ana od Habzburga, poznatija kao Ana od Austrije (1601-1666)

je bila francuska kraljica i kćerka španskog kralja Filipa III i nadvojvotkinje Margarite Austrijske.
Verena je u desetoj godini ( :mrgreen:

)za Luja XIII, kralja Francuske za koga se udala 1615.(Sa 14 godina, :mrgreen:

)
Sa njim je imala dva sina: Luja, budućeg kralja Luja XIV i Filipa , vojvodu od Orleana.
Pojavljuje se kao važan lik u romanu Tri musketara i smatra se jednom od najpoznatijih istorijskih ličnosti svoje epohe.

Ana od Austrije (1622-1625)
Rubens

Poli46 · 06.07.2021. u 15:04

Jan van Eyck- Ghent Altarpiece- detail

Neprilagođena · 07.07.2021. u 10:10

Girl With A Pearl Earring (1665)

Johannes Vermeer

Devojka sa bisernom minđušom je najpoznatija Vermeerova slika.
To nije portret, već ‘troni’ - slika zamišljene figure.
Tronije prikazuju određenu vrstu ili lik; u ovom slučaju devojka u egzotičnoj haljini, sa orijentalnim turbanom i neverovatno velikim biserom u uhu.
Johannes Vermeer je bio gospodar svetlosti.
Ovo je ovde prikazano u mekoći lica devojčice i svetlucanju svetlosti na njenim vlažnim usnama. I naravno, blistavi biser.

Branko Lori · 07.07.2021. u 19:05

Flower of the Fields (detail), 1845
Louis Kanmot

Branko Lori · 07.07.2021. u 19:06

Гуидо Рени - покајница Магдалена детаљ - 1635

Branko Lori · 07.07.2021. u 20:39

details in Art

Branko Lori · 07.07.2021. u 21:06

Portrait of Prince William of Nassau-Orange and Princess Maria Stuart, 1641, by Anthony van Dyck (detail)

Branko Lori · 07.07.2021. u 21:07

John Singer Sargent (January 12, 1856 – April 14, 1925)

Branko Lori · 07.07.2021. u 21:07

Julian Barnes

Neprilagođena · 08.07.2021. u 10:13

Beata Beatrix (1870) -Details
Gabriel Rossetti

Slika odiše opuštenom smirenošću.
Ruke su joj otvorene ispred nje , a usne blago rastvorene
Čini se kao da je već unapred zamislila sopstvenu smrt i pozdravila je kao blagoslov.
Mistična ptica priziva goluba,, simbol Svetog Duha i takođe sliku glasnika, u ovom slučaju je glasnik smrti.
(Roseti je Elizabeth nazivao golubicom)

Mak koji ptica nosi simbolizuje smrt, kao i mir, obično se koristi kao prinos mrtvima.
To se takođe odnosi na smrt Elizabeth ,koja se ubila laudanumom.
Vatra u kojoj se nalazi Ljubav predstavlja Beatričin život .
( Pošto vatra samo slabo treperi, to znači da je njeno vreme skoro isteklo.)
Ljubav, koji se iza pojavljuje kao anđeo van fokusa i njegov izraz lica je neprimetan, je taj koji će je odvesti, odvesti ka njoj..(ka smrti)

Neprilagođena · 10.07.2021. u 11:10

The Entry Of The Crusaders Into Constantinople (1840)
E.Delakroa

Ulazak krstaša u Carigrad (Entree des Croises a Constantinople) ili Krstaši koji ulaze u Carigrad
velika je slika Eugena Delakroe. Naručio ju je Louis-Philippe 1838. godine, a dovršena 1840.
Oslikano uljem na platnu nalazi se u kolekciji muzeja Louvre u Parizu.

Delakroova slika prikazuje poznatu epizodu Četvrtog krstaškog rata (12. aprila 1204), u kojoj su krstaši napustili plan za invaziju na muslimanski Egipat i Jerusalim, i umesto toga opljačkali hrišćanski (istočno-pravoslavni) grad Konstantinopolj, glavni grad Vizantijskog carstva.
Slika prikazuje Balduina I iz Carigrada na čelu povorke ulicama grada, nakon napada;
na sve strane su stanovnici grada koji mole za milost.

Slika je bila izložena u Salonu 1841. godine, gde je slikarski romantizam njenog stila bio kontroverzan;
Le Constitutionnel je izrazio žaljenje zbog „zbunjene i zadavljene kompozicije, mutnih zemljanih boja i nedostatka određenih kontura“, ali Bodler je cenio „apstraktnu sposobnost dela...