DETALJAN POPIS STANOVNIŠTVA U AUSTROUGARSKOJ

  • Začetnik teme Začetnik teme Holy1
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Da li postoji nekakav detaljan popis stanovništva u Austrougarskoj s kraja 19. i početka 20. veka?

Verovatno postoji, pošto postoje takvi Mletački katastri iz još ranijeg doba.

Da, itekako.

Evo ti npr. popisa Ugarskog kraljevstva iz 1900. godine: https://kt.lib.pte.hu/cgi-bin/kt.cgi?konyvtar/

Malo je zeznuto ako ne znaš mađarski jezik, ali kako se uglavnom radi o nazivima, nije previše teško utvrditi čak i usled jezičke barijere i pronaći šta te interesuje.

Popis ne uključuje samo Ugarsku u užem smislu, već i Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju, kao i riječko primorje.
 
Poslednja izmena:
Ni tu ne vidim podatke o maternjem jeziku za područje Bosne i Hercegovine...znači, nastavlja da zbunjuje.
Аустро-угарска бјеше врло компликована творевина.
То се види и на овом попису становништва. Када је у питању Босна и Херцеговина која бјеше под управом и имала је неки статус кондоминијума попис је обухватао само религиозну припадност.
У Угарској религиозну припадност и матерњи језик + друга говорна подручја (тако нешто, рецимо да би у данашњем поимању могли назвати мањинске етничке скупине)
У Аустрији религиозну припадност и националност према језику (или у случају Буковине само језик)
У Угарској се Срби и Хрвати впде одвојено, у Аустрији (Далмацији) заједно као једна националност према језику.

Баш компликован попис, свакако дјелимично и због политичких разлога.
 
Аустро-угарска бјеше врло компликована творевина.
То се види и на овом попису становништва. Када је у питању Босна и Херцеговина која бјеше под управом и имала је неки статус кондоминијума попис је обухватао само религиозну припадност.
У Угарској религиозну припадност и матерњи језик + друга говорна подручја (тако нешто, рецимо да би у данашњем поимању могли назвати мањинске етничке скупине)
У Аустрији религиозну припадност и националност према језику (или у случају Буковине само језик)
У Угарској се Срби и Хрвати впде одвојено, у Аустрији (Далмацији) заједно као једна националност према језику.

Баш компликован попис, свакако дјелимично и због политичких разлога.

Ne, ne, kažem to iz vrlo konkretnog razloga. Diskutovali samo na ovu temu već više puta na Forumu Krstarice...ja nisam za sada uspeo pronaći odgovor (ili ako jesam, zaboravio sam :mrgreen: ). Na više mesta mogu se pronaći parcijalni popisi po narodnosti, odnosno po maternjem jeziku. Ali, nigde i nikada kompaktni.
 
Meni je potreban detaljan popis stanovništva, po mestima..Konkretno me zanima moje selo u Dalmaciji, to mi je dedovina.
Доставио ти је Ројалиста попис становништва из 1910 (овдје), кликнеш на 12. Dalmatia и отвориће ти попис у екселу (мени баш одговара, јер ми је ексел омиљени програм за личне евиденције), и отвориће ти попис по насељима за Далмацију. Ако немаш инсталиран ексел, напиши које је село или оближње веће насеље, мада је вјероватно увршено и твоје село, и неко од форумаша ће ти пренијети податке или скенирати тај дио.
Већ сам написао за Аустрију (и Далмацију) у рубрици националност према језику Срби и Хрвати се воде збирно, зато имаш рубрику религија гдје су разврстани католици и грчко-источни.
Узгред да не заборавим, ројалисти хвала за овај линк. Послужиће.
 
Hvala ti to sam već uradio i otvorio. Mislio sam da postoje detaljniji popisi ukućana po selima, seoske zadruge i popis imovine i slično..Toga ima u Mletačkim spisima iz 18. veka, verovatni postoje i Austrougarski zbog oporezivanja stanovništva i evidencije.

То је већ нешто друго, то су микроподаци. Што се тиче Далмације, нисам сигуран да ли је нешто од тога објављено, поготово за 19. и 20. век. Постоје катастарски пописи за неке делове Далмације с почетка 18. века. Ту је могуће сазнати имена земљопоседника. У начелу, такви подаци требало би да постоје, али нису објављени. Тј. могуће их је наћи само у архивима.

Пописе који садрже имена свих укућана вршила је и црква. То су домовни протоколи. Њих има за 19. и 20. век, али зависно од места до места, могу бити у парохији, епископском архиву, или регионалном или државном архиву.

Ући у траг тим изворима, често захтева добро познавање места и краја који се истражује, јер архивска грађа за неко подручје може бити на разним местима, а последње место је да је трајно изгубљена. Проблем је пронаћи је. Свештенство често није упознато с оним што можда имају у парохији, епископски архиви у Хрватској су још увек у процесу враћања и сређивања грађе, док регионални и државни често немају комплетне каталоге. А неке од књига можда никада неће ни ући у каталоге.

Опет, за простор Далмације сачувано је много више архивске грађе те врсте него за друге крајеве, тако да треба тражити. :)
 
Zanima me stanje moje kuće sa kraja 19. I pocetka 20. veka, jer po usmenom predanju nisam imao od koga da čujem jer su mi svi odavno pokojni osim oca kojega to nije za imalo pa ih nije ni pitao.

То би ти могле рећи и црквене матичне књиге. Можда су исте чак и дигитализоване и доступне на мрежи. Региструјте се на сајт FamilySearch.org и потражите своје место. Могуће да већ имају неке књиге из парохије из које су твоји преци у својој бази.
 

Back
Top