Deo srpskog folklora

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
  • Pametan piše, budala pamti.
    pametan-pise-budala-pamti-17895779.png
 

Folklor je naša istina​

Svedočenja o kulturi i umetnosti izražena kroz etnomuzikološko nasleđe našeg naroda su u ovom, kako kaže naša sagovornica Bilja Krstić, nesrećnom, bučnom i banalnom 21. veku, gotovo nestala, dobijajući često, umesto velikih naslova, udaljene uglove portala i neprimetne članke u novinama. Ako zastanemo na momenat, i shvatimo da osvrt ka prošlosti znači povratak sebi, otkrićemo svu njenu dragocenost u svom izvornom obliku. Priča koja je pred vama govori u prilog toj činjenici. I da se izrazimo moderno, ključne reči u njoj su Lepota, Praizvor, Srce, Muzika, Pesma, Nasleđe, Bistrik. I svaka ima svoju svetlost. Kao i Biljanina misija, poruka, ali i opomena.
50127_bilja-krstic-1-foto-milos-sarovic-scaled_f.jpg
 
Tek kada se zaroni u to staro vreme, u dubine Praizvora, vidi se koliko je bogato naše etnomuzikološko nasleđe i koliko veličanstvenih slika ima u nasleđenim, ali i dosanjanim pesmama, kroz čiji sloj struji pamćenje Srca. Te pesme nose poruke ljubavi, sete, čežnje, one su jednostavne, zavodljive, vode do naših predaka i strpljivo čekaju da im neko oslobodi put kroz prostor i vreme.
 
Divila sam se nastanku i opstanku pesama, a posebno tome kako su se prenosile. Koliko je ljudi obogatilo, ukrasilo, obojilo te stare napeve i utkalo deo sebe u raskošne melodije, ritmove i tekstove. To spajanje dalekih vremenskih obala pod jedan okvir, gde u tuđem srcu čujemo svoje, i obrnuto, zadivilo me je i zavelo. To je ta ljubav.
Čuvaju vekovne predačke zaplete i tajne. Pevaju o ljubavi, tuguju za dragim, pričaju o sreći i lepoti devojačkoj, o opojnom mirisu cveća, voze se kočijom i traže neke važne odgovore: Čija čežnja protiče kroz mene?, Čije suze peku moje oči?, Čiji očaj snove mi ranjava?
Instrumenti iz prošlosti najviše diraju u srce.
U srpskoj folklornoj praksi prepliću se razni tradicionalni instrumenti kao što su dvojnice, frula, duduk, kaval, gusle, zurle, tambura, gajde, sa savremenim instrumentima, violinom, harmonikom ili trubom. Iako svi ovi instrumenti nisu nastali na našem tlu, neraskidivo su vezani za našu narodnu tradiciju.
Naša publika često pusti suzu kada čuje solo deonicu frule u pesmi „Od pole idat babo”, ali i skače na noge kada violina i frula zasviraju „Veliko narodno oro”.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top