Strašno. Da se čovek uplaši. Da li postoji izlaz iz takvog scenarija?
- Naravno.Uvek postoji izlaz. Jedan izlaz je ovo što je uradio monstrum iz Osla. Ludačka pobuna protiv promašenog civilizacijskog projekta. Mislim da ćemo takvih slučajeva imati sve više. Ovaj arijevac iz Osla, koji hoće da spasi hrišćanstvo, postaće ikona fašista i ekstremista u EU. Pošto je EU u potpunom rasulu, neonacistima ide na ruku čitava ova kriza i tako dobijamo novi totalitarizam. Vraćamo se na početak XX veka. Novi nacizam i, nasuprot njemu, novi boljševizam. Ne zaboravite istorijske paralele. XX vek je počeo krahom Titanika, dok je XXI vek počeo programiranim unutrašnjim samorazaranjem trgovinskog centra u Njujorku. Familiji odgovara da dođe do velikog svetskog rata. Imate njihove glasnogovornike koji tvrde da je 7 milijardi ljudi na zemlji mnogo i da je dovoljno 1 milijarda na planeti. To oni zovu zlatna milijarda. Podsećam da je Familija izazivala sve ratove i da je finansirala sve učesnike u tim ratovima. Svi znamo da su Hitlera finansirali pripadnici Familije. To je, zaista, bolesno stanje, ali to je tako. Samo iznosim realne stvari, istorijski potpuno dokazane, da bi Vaši čitaoci shvatili u kakvom dobu živimo i da bismo na osnovu toga mogli da donosimo pravilne odluke. Drugi izlaz je da dođe do velikog svetskog pokreta obespravljenih, opljačkanih i izmanipulisanih građana sveta, koji će se udružiti i sprečiti da se desi novi pokolj i sprečiti scenario koga su zacrtali manijaci iz Familije.
Da li je to moguće?
- Ne znam. Voleo bih da je moguće. Zavisi od onih koji su porobljeni.
- Na sve ovo što sam izneo i što se dešava u svetu, dolazi naš problem. Mi, Srbi, smo dobar, naivan i pošten narod, istorijski narod, hrabar narod, ali imamo nekoliko nacionalnih osobina koje su katastrofalne po nas same. Mi smo jedini narod u svetu koji radi protiv samih sebe i svojih nacionalnih interesa, birajući političare da nas vode koji ništa ne znaju, koji su ludaci, ološ, pravaranti i kriminalni tipovi. Za sve nesreće koje su nam se desile krivi smo mi sami. Niko nam drugi nije kriv. Srbi su talentovani za nauku, umetnost, biznis, sport, ali smo potpuni diletanti za politiku. Naš narod je povodljiv narod i lako ga je, nažalost, potkupiti. Ne mislim samo na 100gr kafe za izbore, nego mislim na opše stanje u kojem narod veruje blentavim političarima na vlasti.To je za mene zapanjujuće. Dakle, sve tragedije koje su nam se desile u poslednjih dva veka, preskačem potpuno nepotreban strateški sukob sa Turcima 1389, tu bitku Stefan Nemanja, najveći srpski državnik, nikada ne bi prihvatio, desile su se jer smo imali nesposobnu političku kvazielitu koja nije razumela istoriju i nije povlačila prave vizionarske poteze, nego su nemilosrdno žrtvovali svoj narod kao da se radi o nekom tuđem, neprijateljskom narodu. Za mene je to poražavajuće. Mogli smo da izbegnemo i Prvo i Drugo veliko klanje, gde smo mi najviše stradali, mogli smo da izbegnemo komunizam, Miloševića, raspad Jugoslavije, izbeglice i prognanike, NATO bombardovanje, petooktobarske kontrarevolucionare i prevarante, mogli smo da izbegnemo neoliberalni scenario uništavanja Srbije i našeg naroda, ali ništa od toga nismo uspeli samo zbog toga što je politički ološ na vlasti i opoziciji gledao svoje lične interese i nisu imali nikakvu nacionalnu, niti državotvornu viziju i strategiju. Tako smo dospeli u današnje stanje bankrota i raspada Srbije.
Vi stalno u Vašim tekstovima tvrdite da smo okupirani iznutra. Šta to znači?
- Sve što sam imao da napišem o promašenom nacionalsocijalističkom pokretu napisao sam od 1987. do 2000. godine i ne želim više o tome da govorim. Nažalost, ostvarilo se sve ono što sam pisao. Istorija neka sudi o tome. Moje kritike su usmerene na novu vlast od 2000 do 2011, koja je ista vlast, nesposobna, korumpirana, diletantska, pohlepna i primitivna, mada se sakrila iza propagande o evropskim integracijama. Priznajem da sam čitavu deceniju učestvovao u finansiranju opozicije, verujući da ćemo srušiti despotski režim i stvoriti modernu Srbiju. Međutim, kada sam 9.oktobra 2000. video šta rade revolucionari sa ulice, povukao sam se i počeo da pišem kritičke tekstove. Na molbu mog druga Zorana Đinđića sam se uključio da pomognem i tu sam ostao do februara 2001...
Izvinite za trenutak: Možete li da nam kažete šta se desilo između Đinđića i Vas ?
- Mi smo se razišli jer ja nisam hteo da učestvujem u nečemu u šta nisam verovao. Posle 12 godina našeg intezivnog druženja u rušenju režima Miloševića, video sam da se primenjuje pogrešan koncept i nisam hteo da učestvujem u tome. Sva moja pisma Đinđiću u tih sto dana objavljeni su u knjizi “Kuda ide Srbija?”. Knjiga je objavljena 5.10.2001. Suština je da je Đinđić naivno poverovao u neznalice koji su mu se predstavili kao stručnjaci: Labus, Dinkić, Đelić, Pitić i ostala bulumenta poltrona i licemera, koji nisu imali ni jedan dan radnog staža u privredi, koji su bili teoretičari socijalističke ekonomije, neuspešni asistenti ili prognani savetnici iz zemalja u tranziciji. Oni su Đinđića ubedili da se odustane od ekonomskog programa koji su 1999. uradili vodeći stručnjaci iz Srbije i rasejanja, tvrdim da je to najbolji državotvorni program u XX veku za našu naciju, programa koji je bio vizionarski, strateški i operativno uobličen, da bi primenili propali koncept MMF-a koji nas je doveo do bankrota. Imate na stotine mojih tekstova i hiljade predavanja po Srbiji gde sam se otvoreno sukobio sa tim konceptom i sa njegovim promoterima. Suština je bila u tome da se, posle petooktobarskog preokreta na ulicama, nije promenila totalitarna struktura vlasti, nego su pobednici sa ulica, kao nekada jakobinci, upali u institucije i privatizovali ih. Došlo je do čvrstog saveza između vrha krupnog kapitala, vrha tajnih službi, vrha kriminala i vrha DOS-a. Taj savez je blokirao promene u Srbiji i doveo je do pljačkanja države i njenih građana. Taj savez je Đinđića izveo na streljanje. Moraju se još mnoge stvari tu otvoriti da bismo konačno saznali ko stoji iza tog streljanja. Taj savez je iznutra okupirao Srbiju i zbog toga sam rekao da smo okupirani iznutra. Ponosan sam što sam se prvi pobunio protiv njih i što sam opominjao građane gde će nas taj kriminalni ološ dovesti.
Svi sada vidimo da je situacija dramatična. Poznati ste kao čovek koji nema dlake na jeziku. Možete li da nam kažete šta dalje? Ima li rešenja?
- Ako treba da dam rešenja, potrebno je da dam dijagnozu stanja. Ne znam da li imamo prostora za kraću dijagnozu stanja?
Naravno, izvolite.
- Srbija je bankrotirala, ali to niko ne sme da objavi. Prvi sam 2008. izašao sa idejom da se objavi bankrot i uvedu privremene mere u privredu narednih godinu dana. Niko to ozbiljno nije shvatio. Pogledajmo cifre. One najbolje govore o našoj propasti. Dakle, 7,12 miliona građana Srbije je realno proizvela prošle godine 13,6 milijardi evra BDP, dok statistički falsifikatori prikazuju da je to 32 milijardi evra. Naš ukupan spoljni dug, javni i privatni, je dostigao 26,675 milijardi evra, što je 190,59% BDP. Prezaduženom zemljom se smatra ona zemlja koja ima 80%.Znači, mi se matematički nalazimo u dužničkom ropstvu. Ukupna naša zaduženost država, privreda i građani iznosi – 37,44 milijarde evra. Samo građani su zaduženi 5,2 milijarde evra.Ti svi pokazatelji govore da smo bankrotirali. Gledano prema izvozu, koji je prošle godine iznosio svega 7,23 milijarde evra, mi smo, prema koeficijentu izvoza/zaduženosti, dostigli 3,69, dok je dozvoljeno 2,2. U 2010 nije plaćeno 1,55 milijardi evra glavnice i kamate 270 miliona i to je prebačeno u ovu godinu.Ukupne obaveze za ovu godinu su preko 5,1 milijardu evra. Niko ne govori kako ćemo to vratiti. Nastavlja se narkomanska politika zaduživanja i rasipništva. Imamo 63.000 preduzeća blokiranih sa dugom od 2,27 milijardi evra u kojima radi 108.686 radnika koji ne primaju platu. Primarni novac je u periodu 2001-2010 rastao po stopi od 451%, plate su rasle po stopi od 553%,dok je kurs rastao svega 175%. Kurs se veštački drži i to će dovesti do katastrofe. Prema ostalim parametrima realna vrednost evra je 215 dinara. Kada dinar propadne, jer nema efikasne i izvozne privrede da ga brani, nastaće katastrofa za građane. To se desilo u Rusiji u jednom danu u avgustu 1998, rublja je za nekoliko sati propala 400%. Kada sam to Rusima govorio 1991. da će se desiti, smejali su se. Ovi naši eksperti se sprdaju. Dramatičnost ekonomske situacije pogoršava činjenica da imamo 1.620.000 penzionera koji žive na rubu egzistencije, ali da je došlo do toga da su i njihove penzije ugrožene jer se sa 40% pune iz budžeta, koji je prazan. Samo za prvih šest meseci 2011. godine budžet je u mesečno u minusu po 150 miliona evra, što znači da će ovaj minus narasti ove godine na skoro 2 milijarde svra, a planirani je bio 1,2 milijardi evra. Političari na vlasti nemaju nikakva rešenja osim da zadužuju države. Pošto je izborna godina, to zaduživanje će se uvećavati. Grade na Savi najskuplji most za 250 miliona evra, isti takav most u Roterdamu preko mora košta 43 miliona evra. Ludaci! Ništa ih ne zanima, osim njihovih ličnih interesa. Partije su gangsterske organizacije koje obezbeđuju zakonske okvire za pljačku. Privatizacija je potpuni promašaj. Sada ih EU pritiska, posle svih dopisa koje smo kao Udruženje manjinskih akcionara Srbije slali Briselu, da se preispita privatizacija i pohapse ministri. Privreda je uništena, nezaposleno je milion ljudi, 700.000 invalida nema nikakve uslove za život, 300.000 dece gladuje u Srbiji koja ima 4,2 miliona ha obradive površine i gde se ne obrađuje 800.000 ha. Strašno. Socijalna situacija se najbolje vidi po sve užasnijim kriminalnim zločinima po Srbiji. Užas jedan. Sestra ubija brata, sin oca i obrtnuto. Potpuno rasulo društva. Za to vreme na nacionalnim televizijama primitivizam, prostakluk, vulgarnost i perverzije. Moramo da priznamo da smo bolesno društvo i da treba da se lečimo.
.. cuj , njen uticaj na LA .. 
..samo da se ne zarati ..
