fabian
Ističe se
- Poruka
- 2.252
Kao sto sam vise puta isticao na ovom forumu, kao posledica visedecijske globalne propagande, ljudi ne znaju sta je socijalizam, ne znaju da je to besklasni sistem gde su radni ljudi sami sebi gazde, vec misle da je to sistem gde drzava postaje novi kapitalista, sto je ustvari drzavni kapitalizam.
Imajuci u vidu sta je socijalizam, postoje dve vrste istog- takozvani "demokratski socijalizam" i "slobodarski socijalizam", razlika izmedju njih je ta sto u prvom postoji drzava, a u drugom ne (i taj drugi se naziva "anarhizam" i zato se danas [pogresno] rec anarhizam koristi za ideju borbe protiv drzave).
Inspirisan temom o Islandskom ustavu, zelim da pitam sta biste vi mislili o proglasavanju demokratsko-socijalistickog ustava, ili deklaracije uredjenja demokratsko-socijalisticke drzave.
Pored podrazumevanih civilizacijskih tekovina do kojih smo srecom dosli, kao sto su zabrana ubistva, napada, direktne pljacke, kradje, univerzalnost zakona, pravedno i pravno sudjenje, sekularizam, i slicno, onovni principi po kojima bi se ovakav ustav razlikovao bi bili odbacivanje, tj. proglasavanje nelegalnim, svake opresije tj ugnjetavanja, i eksploatacaije i parazitiranja. Dakle, principi sadrzani u takvoj deklaraciji bi bili sledeci:
Sto se tice nasilja i opresije:
- Proglasavanje nelegalnim ne-defanzivno povredjivanje ili ugrozavanje bilo kog drugog coveka.
- Proglasavanje nelegalnim ne-defanzivno nanosenje stete ili ugrozavanje imovine bilo kog drugog coveka.
Sto se tice slobode ljudi:
- Proglasavanje nelegalnim ne-defanzivno ogranicavanje kretanja i delovanja ljudi (sa kapacitetom).
- Proglasavanje nelegalnim uspostavljanje odnosa dominacije medju ljudima- da vlada covek nad covekom, bilo u ekonomiji, politici, ili privatnom zivotu.
Sto se tice vlasnistva:
- Proglasavanje nelegalnim ostvarivanje nezaradjenih prihoda, tj. prihoda poslodavca, kamate, bilo kakve rente, i prihoda patentera.
Sto se tice uredjenja drzave, a u skladu sa slobodom ljudi:
- Proglasavanje drzave direktno-demokratskom republikom, gde je na nivou opstina potpuna vlast u rukama opstinskog plebiscita, a drzava je definisana kao savez opstina.
Uvodjenje takvog ustava ili deklaracije bi bilo ostvarivanje (demokratsko) socijalistickog motoa- zemlja seljacima, fabrike i firme radnicima, drzava narodu.
Imajuci u vidu sta je socijalizam, postoje dve vrste istog- takozvani "demokratski socijalizam" i "slobodarski socijalizam", razlika izmedju njih je ta sto u prvom postoji drzava, a u drugom ne (i taj drugi se naziva "anarhizam" i zato se danas [pogresno] rec anarhizam koristi za ideju borbe protiv drzave).
Inspirisan temom o Islandskom ustavu, zelim da pitam sta biste vi mislili o proglasavanju demokratsko-socijalistickog ustava, ili deklaracije uredjenja demokratsko-socijalisticke drzave.
Pored podrazumevanih civilizacijskih tekovina do kojih smo srecom dosli, kao sto su zabrana ubistva, napada, direktne pljacke, kradje, univerzalnost zakona, pravedno i pravno sudjenje, sekularizam, i slicno, onovni principi po kojima bi se ovakav ustav razlikovao bi bili odbacivanje, tj. proglasavanje nelegalnim, svake opresije tj ugnjetavanja, i eksploatacaije i parazitiranja. Dakle, principi sadrzani u takvoj deklaraciji bi bili sledeci:
Sto se tice nasilja i opresije:
- Proglasavanje nelegalnim ne-defanzivno povredjivanje ili ugrozavanje bilo kog drugog coveka.
- Proglasavanje nelegalnim ne-defanzivno nanosenje stete ili ugrozavanje imovine bilo kog drugog coveka.
Sto se tice slobode ljudi:
- Proglasavanje nelegalnim ne-defanzivno ogranicavanje kretanja i delovanja ljudi (sa kapacitetom).
- Proglasavanje nelegalnim uspostavljanje odnosa dominacije medju ljudima- da vlada covek nad covekom, bilo u ekonomiji, politici, ili privatnom zivotu.
Sto se tice vlasnistva:
- Proglasavanje nelegalnim ostvarivanje nezaradjenih prihoda, tj. prihoda poslodavca, kamate, bilo kakve rente, i prihoda patentera.
Sto se tice uredjenja drzave, a u skladu sa slobodom ljudi:
- Proglasavanje drzave direktno-demokratskom republikom, gde je na nivou opstina potpuna vlast u rukama opstinskog plebiscita, a drzava je definisana kao savez opstina.
Uvodjenje takvog ustava ili deklaracije bi bilo ostvarivanje (demokratsko) socijalistickog motoa- zemlja seljacima, fabrike i firme radnicima, drzava narodu.