- Poruka
- 1.973
Već 200 godina upozorava se na nekontrolisan rast populacije i njegov uticaj na ekološku nestabilnost. Međutim, danas se mnoge zemlje suočavaju sa padom populacije i rastućim brojem starijih, što izaziva ekonomsku nestabilnost. Ove dve demografske krize – eksplozije i padovi – dešavaju se širom sveta i imaju globalne posledice na životnu sredinu i ekonomiju. Održivi razvoj zahteva pažljivo razmatranje demografskih promena, tehnologije i ekologije, jer su ovi koncepti usko povezani.
Engleski ekonomista Tomas Maltus još 1798. godine upozorio je na prekomerni rast stanovništva, tvrdeći da će on nadmašiti poljoprivrednu proizvodnju. Američki naučnik Pol R. Erlik ponovo je popularizovao ovu ideju 1960-ih, predviđajući nestašicu resursa i ekološku degradaciju. Iako su njihove prognoze bile kritikovane zbog „krize koja se nije dogodila“, mnogi tvrde da su tehnološki napredak i inovacije ublažili najveće strahove. Međutim, ubrzane klimatske promene i gubitak vrsta ukazuju na to da efekti rasta populacije i dalje utiču na planetu, čak i ako je današnja stopa rasta sporija nego pre nekoliko decenija.
Crvena linija: povecanje prosecne temperature na zemlji, smedja- povecanje u broju ugrozenih vrsta, siva- porast/opadanje stanovnistva.
Teorija objedinjenog (unificiranog) rasta objašnjava kako se ekonomije razvijaju dugoročno. Proces počinje sporim tehnološkim napretkom, niskim rastom prihoda i visokom stopom rasta populacije. Vremenom ove okolnosti prelaze u modernu fazu rasta, gde se tehnologija brzo poboljšava, prihodi stabilno rastu, a demografska tranzicija vodi ka stabilnijim veličinama populacije.
Tehnološki napredak pozitivno doprinosi nacionalnim ekonomijama, ali rano usvajanje ekoloških tehnologija često zavisi od finansiranja i državnih podsticaja, što može predstavljati kratkoročni ekonomski teret. Međutim, kada se ekološka tehnologija primeni zajedno sa usporavanjem rasta populacije, smanjuje se ekološki otisak nacija, otvarajući put ka održivoj ravnoteži između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine.
Kriza pada stanovništva
Opadanje populacije dovodi do obrnutih starosnih piramida sa većim brojem starijih ljudi, što uzrokuje ekonomsku nestabilnost i ograničava tehnološki napredak i socijalnu sigurnost.
Pad broja stanovnika ugrožava pozitivne efekte opisane u teoriji objedinjenog rasta. Trenutno je 63 zemlje dostiglo svoj vrhunac stanovništva, dok se očekuje da još 48 zemalja dostigne taj nivo u narednih 30 godina. Strahovi od globalnog smanjenja stanovništva postaju sve prisutniji.
Predviđa se da će globalna populacija dostići svoj vrhunac između 2060-ih i 2100. godine, stabilizujući se na 10,2 milijarde sa sadašnjih 8,2 milijarde.
U knjizi "Empty Planet" (Prazna planeta) , politikolog Darell Briker i politički komentator Džon Ibitson upozoravaju da će pad stanovništva nastupiti još brže. Oni tvrde da kada stopa fertiliteta zemlje padne ispod nivoa zamene (tj kad je broj stanovništva niti pada niti raste- 2,1 dete po ženi), urbani razvoj, troškovi podizanja dece i povećana kontrola porodičnog planiranja otežavaju povećanje nataliteta.
U bogatim zemljama, BDP po glavi stanovnika opada kako se povećava udeo starijih u društvu. Iako se ovaj obrazac ne odnosi na manje razvijene zemlje, on jasno pokazuje ekonomske posledice sa kojima se suočavaju države sa starenjem stanovništva.
levo- procenat starijih ljudi u stanovništvu zemlje, uporedjen sa BDP-om i prilagođen za inflaciju (desno)
Bogatije zemlje koje se suočavaju sa padom stanovništva mogu reagovati na ekonomsku nestabilnost na načine koji ugrožavaju globalnu ekonomsku i ekološku održivost.
Ranije su upravo ove zemlje predvodile razvoj zelenih tehnologija, ali ekonomska nesigurnost izazvana padom stanovništva može smanjiti volju za investiranjem i deljenjem inovacija ključnih za ublažavanje ekoloških šteta na globalnom nivou.
Mnoge države ignorišu vezu između smanjenja stanovništva i ekonomske nestabilnosti, fokusirajući se na kratkoročne mere koje često uključuju neodrživo korišćenje resursa.
Ako se ovo pitanje ne počne rešavati- dodatno će da rastu društvene tenzije oko imigracije i globalne trgovine, što će dodatno da usporava ionako slab ekonomski rast, još više pogoršati ekonomsku nejednakost
Primer za ovo su aktuelne politike SAD-a, gde se nekada imigracija koristila kao rešenje za nizak natalitet, ali sada ekonomske nesigurnosti pokreću kulturni otpor prema imigraciji. Ove promene dovode do masovnih deportacija i zatvaranja granica, što može ubrzati pad stanovništva u SAD-u, kako navodi izveštaj Kongresne budžetske kancelarije.
Istovremeno, SAD preusmerava energetsku politiku sa obnovljivih izvora nazad ka fosilnim gorivima, što može pogoršati klimatske promene.
Troškovi klimatskih šteta trenutno iznose dva odsto globalnog BDP-a, a do kraja veka bi mogli porasti i do 21 odsto prihoda nekih zemalja. Dodatno, sve šira primena veštačke inteligencije (AI) sa velikom potrošnjom energije može doprineti ekološkim problemima. AI može pojačati ekonomske izazove vezane za pad stanovništva ako bude zamenjivao radnu snagu umesto da je podržava.
Engleski ekonomista Tomas Maltus još 1798. godine upozorio je na prekomerni rast stanovništva, tvrdeći da će on nadmašiti poljoprivrednu proizvodnju. Američki naučnik Pol R. Erlik ponovo je popularizovao ovu ideju 1960-ih, predviđajući nestašicu resursa i ekološku degradaciju. Iako su njihove prognoze bile kritikovane zbog „krize koja se nije dogodila“, mnogi tvrde da su tehnološki napredak i inovacije ublažili najveće strahove. Međutim, ubrzane klimatske promene i gubitak vrsta ukazuju na to da efekti rasta populacije i dalje utiču na planetu, čak i ako je današnja stopa rasta sporija nego pre nekoliko decenija.
Crvena linija: povecanje prosecne temperature na zemlji, smedja- povecanje u broju ugrozenih vrsta, siva- porast/opadanje stanovnistva.
Teorija objedinjenog (unificiranog) rasta objašnjava kako se ekonomije razvijaju dugoročno. Proces počinje sporim tehnološkim napretkom, niskim rastom prihoda i visokom stopom rasta populacije. Vremenom ove okolnosti prelaze u modernu fazu rasta, gde se tehnologija brzo poboljšava, prihodi stabilno rastu, a demografska tranzicija vodi ka stabilnijim veličinama populacije.
Tehnološki napredak pozitivno doprinosi nacionalnim ekonomijama, ali rano usvajanje ekoloških tehnologija često zavisi od finansiranja i državnih podsticaja, što može predstavljati kratkoročni ekonomski teret. Međutim, kada se ekološka tehnologija primeni zajedno sa usporavanjem rasta populacije, smanjuje se ekološki otisak nacija, otvarajući put ka održivoj ravnoteži između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine.
Kriza pada stanovništva
Opadanje populacije dovodi do obrnutih starosnih piramida sa većim brojem starijih ljudi, što uzrokuje ekonomsku nestabilnost i ograničava tehnološki napredak i socijalnu sigurnost.
Pad broja stanovnika ugrožava pozitivne efekte opisane u teoriji objedinjenog rasta. Trenutno je 63 zemlje dostiglo svoj vrhunac stanovništva, dok se očekuje da još 48 zemalja dostigne taj nivo u narednih 30 godina. Strahovi od globalnog smanjenja stanovništva postaju sve prisutniji.
Predviđa se da će globalna populacija dostići svoj vrhunac između 2060-ih i 2100. godine, stabilizujući se na 10,2 milijarde sa sadašnjih 8,2 milijarde.
U knjizi "Empty Planet" (Prazna planeta) , politikolog Darell Briker i politički komentator Džon Ibitson upozoravaju da će pad stanovništva nastupiti još brže. Oni tvrde da kada stopa fertiliteta zemlje padne ispod nivoa zamene (tj kad je broj stanovništva niti pada niti raste- 2,1 dete po ženi), urbani razvoj, troškovi podizanja dece i povećana kontrola porodičnog planiranja otežavaju povećanje nataliteta.
U bogatim zemljama, BDP po glavi stanovnika opada kako se povećava udeo starijih u društvu. Iako se ovaj obrazac ne odnosi na manje razvijene zemlje, on jasno pokazuje ekonomske posledice sa kojima se suočavaju države sa starenjem stanovništva.
levo- procenat starijih ljudi u stanovništvu zemlje, uporedjen sa BDP-om i prilagođen za inflaciju (desno)
Bogatije zemlje koje se suočavaju sa padom stanovništva mogu reagovati na ekonomsku nestabilnost na načine koji ugrožavaju globalnu ekonomsku i ekološku održivost.
Ranije su upravo ove zemlje predvodile razvoj zelenih tehnologija, ali ekonomska nesigurnost izazvana padom stanovništva može smanjiti volju za investiranjem i deljenjem inovacija ključnih za ublažavanje ekoloških šteta na globalnom nivou.
Mnoge države ignorišu vezu između smanjenja stanovništva i ekonomske nestabilnosti, fokusirajući se na kratkoročne mere koje često uključuju neodrživo korišćenje resursa.
Ako se ovo pitanje ne počne rešavati- dodatno će da rastu društvene tenzije oko imigracije i globalne trgovine, što će dodatno da usporava ionako slab ekonomski rast, još više pogoršati ekonomsku nejednakost
Primer za ovo su aktuelne politike SAD-a, gde se nekada imigracija koristila kao rešenje za nizak natalitet, ali sada ekonomske nesigurnosti pokreću kulturni otpor prema imigraciji. Ove promene dovode do masovnih deportacija i zatvaranja granica, što može ubrzati pad stanovništva u SAD-u, kako navodi izveštaj Kongresne budžetske kancelarije.
Istovremeno, SAD preusmerava energetsku politiku sa obnovljivih izvora nazad ka fosilnim gorivima, što može pogoršati klimatske promene.
Troškovi klimatskih šteta trenutno iznose dva odsto globalnog BDP-a, a do kraja veka bi mogli porasti i do 21 odsto prihoda nekih zemalja. Dodatno, sve šira primena veštačke inteligencije (AI) sa velikom potrošnjom energije može doprineti ekološkim problemima. AI može pojačati ekonomske izazove vezane za pad stanovništva ako bude zamenjivao radnu snagu umesto da je podržava.
