Dekupaž ili DECOUPAGE je reč nastala u 20. veku i dolazi od francuske reči ‘decouper’ koja u prevodu znači ‘ iseći, isecati’. Sama tehnika radasastoji se u isecanju i aranžiranju delova papira i njegovom lepljenju na obojenu ili drugačije pripremljenu površinu, te lakiranju. Kada se tehnika izvodi na tradicionalan način, onda uključuje nanošenje čak 30-40 slojeva laka i papira koji su šmirglani svaki posebno da se dobije mek sjaj i trodimenzionalnost slike. Isto tako isečeni papir se može lepiti i na staklo sa poleđine i onda se dobija izgled posebne dubine slike.
Tehnika je na prostor Evrope dospela u 12. veku iz Kine (!) gde su kineski seljaci upotrebljavali papir živih boja za dekorisanje prozora, lampiona, kutija za poklone i dr, a još dublje korene vuče iz istočnog Sibira.
Svoj procvat u Evropi dekupaž doživljava u 17. veku kada venecijanski majstori, u pomami za nameštajem oslikavanim tehnikom kineskog laka, a preskupom izradom i nedostatkom istog, nude tržištu jeftiniju alternativu u vidu dekupaža na nameštaju, a tehniku nazivaju još i ‘l’arte der povero’ – umetnost siromašnih.
Ipak, ova vrsta dekoracije nameštaja je ubrzo imala svoje poklonike u najpoznatijim ljudima svog vremena: Madam de Pompadur, Mari Antoanetu, kasnije čak i Matis i Pikaso koriste ovu tehniku.
Do današnjeg vremena, originalna tehnika se razvijala i evoluirala u mnogo različitih stilova i novih tehnika. Jedna od najpoznatijih je i ‘salvetna tehnika’, ali je nikako ne treba mešati sa originalnim dekupažom, jer ima svoje posebnosti i načine izrade.
KAKO SE PRAVI DEKUPAŽ
Dekupažom možete dekorisati bilo koji čvrst objekad. To može biti drvo, staklo, metal, karton, keramika, pa čak i platno.
Potreban materijal i alat je:
predmet koji ćete dekorisati
slike koje ćete lepiti (to mogu biti vaše fotografije, isečci iz novina, pisani tekstovi, odštampani motivi, razglednice, salvete, pa čak i tekstil i čipka, ili posebna vrsta papira za dekupaž koji se može naći u hobi prodavnicama)
alat za sečenje – oštre makazice tankog sečiva, hobi nožić ili skalpel
lepak (postoji posebna vrsta lepka za dekupaž koji je ujedno i lak koji služi i kao gornja zaštita, ali možete koristiti i običan beli sintetički lepak (ja sam probala tutkalo za drvo-odličan je!) koji je potrebno razrediti sa par kapi vode (rad nakon korišćenja običnog lepka morate zaštititi lakom)
pljosnata četkica za nanošenje lepka ili bilo koji alat koji je vama zgodan: sunđerčići, štapići sa vatom…
lak za zaštitu može biti bilo koji, samo da nema uljanu osnovu, najjednostavnije je koristiti akrilni bezbojni lak u spreju, mat ili sjajni – po vašem ukusu
opciono – fina (tzv. vodena) šmirgla, 800-2000 za ravnanje i poliranje,a ko hoćete da slika ima trodimenzionalnost
opciono – akrilna boja za podlogu
opciono – četkica za bojenje podloge
Postupak izrade
Pripremite sav potreban materijal pre početka rada, kao i objekat koji ćete dekupažirati.
Obojte predmet ako je potrebno akrilnom bojom (eventualno stavite i krakle)
Isecite motive koje ćete lepiti na izabrani predmet. Možete ih i pažljivo iscepkati, to će dati mekši izgled i neprimetniju ivicu oko slike. Dok sečete, držite makazice nagnute u desnu stranu, tako da papir sečete pod uglom, da biste izbegli da se vidi belina poprečnog preseka papira na gotovom radu.
Složite isečene slike u željenu formu pre lepljenja
Ako koristite papir za dekupaž koji ste kupili u hobi prodavnici, prvo ga potopite u mlaku vodu par minuta, pa ga stavite na papirni ubrus da upije višak vlage
Nanesite lepak na površinu predmeta u tankom sloju i jednako ga razmažite
Motiv pažljivo zalepite na željeno mesto i obavezno istisnite sav vazduh ispod njega tako što ćete četkicom umočenom u lepak zrakasto od sredine jačim pritiskom mazati prema krajevima, pri tom vodeći računa da ne pokidate motiv (ako koristite deblji papir, kao onaj od fotografija ili razglednica, namažite tenko i njega lepkom)
Ako lepite papir jedan preko drugog, pustite da se svaki moti prvo osuši da se ne ošteti onaj koji ste već zalepili
Ako želite da vaša slika ima dubinu i trodimenzionalnost, svaki pojedini motiv nakon sušenja pređite sa nekoliko slojeva laka; kad se potpuno osuši grubljom šmirglom (800) omekšajte ivice motiva pa ga polirajte finijom (2000). Što više slojeva ima vaša slika, motivi će izgledati spektakularnije. Ovo je u stvari i najvažnija odlika dekpaža – što je komplikovaniji i ima više slojeva laka te više trodimenzionalnosti -to je ekskluzivniji i vredniji.
Kada je suv i poslednji sloj koji ste naneli, prelakirajte ga i uživajte u njemu!
Sama po sebi tehnika nije komplikovana za izvođenje, ali je potrebno vreme i strpljenje da se posao dovede do kraja. Ja sam do sada napravila svega nekoliko ovakvih radova, međutim, od kako sam postala majka, ovo je praktično neizvodljivo ako uzmemo u obzir nedostatak prave radionice i vremena koje iziskuje rad.
AKRILNA BOJA
Akrilnu boju ne mogu da ne pomenem kao osnovno sredstvo za rad u dekupažiranju, jer apsolutno svaki predmet koji dekorišem na ovaj način prvo, a često i na kraju, tretiram njom.
Kako spada u osnovna sredstva za rad u većini tehnika koje koristim, navešću samo nekoliko najvažnijih podataka o njoj.
Hemijski sastav joj je , narodski rečeno, nešto između uljane slikarske boje i tempere. Napravljena je na vodenoj bazi sa akrilnim smolama kao osnovnom komponentom sa dodatkom pigmenta koji se sušenjem vezuje sa smolom i stvara neizbrisiv sloj.
Akrilne boje imaju univerzalnu namenu, i njima možete bojiti predmete od drveta, kartona, papir, keramiku, platno, metal, kamen, staklo i sve ostalo čega se možete setiti. Za razliku od uljanih boja kojima je potrebno vreme za pripremu i sušenje i imaju uljanu bazu, akrilne boje su vrlo jednostavne za korišćenje, poput tempera. Osnovna karakteristika je u tome što su pravljene na vodenoj bazi (za razliku od uljanih) a kad se potpuno osuše postaju otporne na vlagu i habanje (za razliku od tempera).
Dostupne su u raznim varijantama, zvisno od proizvođača, kao boje u tubi ili u vidu flomastera; kao mat, satenskog sjaja ili ultra glos, i sa ogromnom paletom boja, koje se dodatno mogu prema potrebi mešati.
Meni omiljeni proizvođač koji je dostupan na domaćem tržištu je Marabu gde dobijate dobar kvalitet za razumnu cenu.
Akrilnu boju možete nanositi na podlogu raznim alatom: četkicama, špatulom, slikarskim nožem, sunđerom, prstima, ili kako čime god da mislite da treba.
Sintetičke četkice su najprimerenije za slikanje akrilnim bojama. Velike, zaobljene četkice su savršene za natapanje, spiranje, izradu pozadina. Pljosnate četkice odgovarajuće su za nanošenje debljih slojeva. Za lagane poteze i fine detalje preporučljive su male zaobljene četkice. Za nanošenje debljeg sloja boje preporučljive su četkice od svinjskih čekinja. Za nanošenje akrilnih boja mogu se upotrebiti špahtlice (slikarski nožići /nožići za slikanje), s ciljem postizanja gustoće i debljine sloja, podjednako kao i za stvaranje širokih i ravnih područja.
Boje se mogu koristiti nerazređene kada se dobija i najneprozirniji premaz, ali i razređene sa vodom, za lazuru, najčešće na dvetu kada hoćete da naglasite njegovu strukturu ili za postizanje izgleda akvarela. Sav alat i palete koji koristite je potrebno oprati odmah posle upotrebe jer kad se osuši, četke i sunđeti postaju neupotrebljivi, a sa svega ostalog se izuzetno teško skida.
