valjda ce ga sad neko priupitati za junacko zdravlje...
inace dok je bio NGS bio je strah i trepet...
u ono zlo vreme kad nije vojska imala ni redovne plate--na sastancima je znao na licu mesta u jedinicama nekog kapetana isterati iz VJ zato sto je pitao--kad ce plata....vojnike na krugu je iz mesta slao u pritvor na 30 dana sto ne nosi kapu...
al je zato znao da kontaktira sa CIA za balkan i da dostavlja dokumente KOJE MORA DA JE UKRAO PRE...jer tad nije bio NGS...
da se podsetimo malo ko je perišić......
„Perišić" general koji je špijunirao za SAD
Svetsko, a naše: Ne postoji država na planeti koja može da se pohvali da joj jedan general, i uz to potpredsednik vlade, odaje vojne tajne.
Malo koja država na planeti može da se pohvali da je njen general armije i uz to potpredsednik vlade postao glavni akter špijunske afere.
Momčilo Perišić, jedna od perjanica DOS-a koji trenutno služi kaznu u Hagu,
ušao je u istoriju vojnog beščašća kada je 2002. godine otkriveno da je predavao dokumenta sa oznakom „vojna tajna" američkom diplomati i obaveštajcu Džonu Nejboru.
Nažalost, suđenje za špijunažu prekinuo je Haški tribunal, koji Perišiću nije dozvolio da proba da spere ljagu koja ga je ispratila u Sheveningen.
Ova afera, koja je za razliku od ostalih srpskih muljanja imala i epitet međunarodne, kulminirala je u noći 14. marta 2002. godine, kada je Perišić otišao u motel „Šarić", na sastanak sa Nejborom. Sastanak su prekinuli pripadnici vojne kontraobaveštajne službe, koji su uhapsili obojicu. U optužnici je navedeno da su privedeni pod osnovanom sumnjom da su izvršili krivično delo špijunaže i krivično delo odavanja vojne tajne.
U „Šariću" su privedeni i Miodrag Sekulić, potpukovnik vojske, i Vladimir Vlajković, civil iz Obrenovca. Nejbor se pozvao na diplomatski imunitet i odmah je pušten na slobodu. Istraga je utvrdila da je glavni čovek za razmenu dokumenata bio Sekulić, koji je snimao sednice Generalštaba VJ, dok je Perišić bio načelnik najviše vojne instance.
Sednica vlade povodom slučaja Perišić održana je hitno, već 15. marta. Njoj su prisustvovali republički, savezni i vojni funkcioneri. Da ironija bude veća, Momčilo je u to vreme bio i predsednik Odbora za bezbednost Savezne skupštine. Sastanak srpskih zvaničnika je završen ocenom Vojislava Koštunice da je akcija bezbednosnih jedinica bila u okviru domaćih zakona.
Ova gromoglasna afera imala je i munjevit rasplet, s obzirom na težinu optužbe protiv njenih aktera. Već 16. marta, špijunska bomba koja je odjeknula u javnosti ugasila se. Momčilo Perišić i ostali optuženi pušteni su na slobodu, jer je vojni istražitelj ocenio da nema zakonskih razloga za određivanje pritvora. Suđenje jeste nastavljeno, ali daleko od očiju javnosti. U celoj priči čudno je što je povodom toga i Generalštab izdao saopštenje, u kojem je rečeno da je Sekulić davao poverljive dokumente Perišiću, a ovaj te iste papire stranom državljaninu, pa su ipak pušteni da se brane sa slobode.
Sam Perišić je sve vreme tvrdio da se nije bavio prodajom poverljivih dokumenata.
Afera „Perišić", iako nerazrešena, u Srbiji je pokrenula niz pitanja koja se tiču bezbednosti zemlje. Ipak, kao i u slučajevima drugih afera, svako je koristio učesnike za političku borbu.
