Dejtonska Bosna

BIlo je begova koji su se misali s poturcenim hrvatima

:mazi:nije bilo ni srba u krajini prije turaka

Историјски податци говоре супротно твојој Усташко Домобранској пропаганди


https://iask.ai/q/Serbs-West-Bank-Drina-Una-Bosna-Hercegovina-Adriatic-14th-century-4it4aqo

Да, Срби су постојали у регионима западно од Дрине, Уне, Босне, Херцеговине и дуж Јадранског мора пре 14. века. Њихово присуство и утицај у овим областима документовани су кроз различите историјске изворе, иако су се тачна природа и обим њиховог насељавања и политичке контроле мењали током времена.

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Средњовековни период у Србији почео је словенским миграцијама на Балкан у 6. веку, а прву српску државу са утврђеним политичким идентитетом основао је средином 9. века кнез Властимир.[1]Дело византијског цара Константина VII Порфирогенита, „ De Administrando Imperio“ (DAI), састављено између 948. и 952. године, кључни је извор за разумевање раних Срба и њихових места становања.[1]

ДАИ помиње да су се Срби, пореклом од „белих Срба“ у земљи званој Бојка (верује се да се налази око Бохемије и Саксоније), доселили на Балкан током владавине цара Ираклија (610–641. н. е.).[1]Иако је извештај DAI-ја поново процењен због анахронизама, он указује на рано српско присуство у региону.[1]

Присуство у регионима западно од Дрине, Уне и Босне:

  • Босна: DAI експлицитно помиње Босну (χωριον βοσονα, „мала земља Босна“) као регион „крштене Србије“.[1]Ово указује на српско присуство и политичку везу са Босном средином 10. века. Међутим, тумачење ове изјаве је предмет расправе, а неки научници сугеришу да она одражава привремену српску владавину, а не инхерентну „српску земљу“.[2]Касније је византијски историчар из 12. века, Јован Кинам, описао реку Дрину као део Босне од остатка Србије, напомињући да је Босном владано одвојено, али да је до 1155. године сматрана „српском облашћу“.[1]
  • Далмација (римски смисао): Краљевски франачки анали из 822. године бележе Србе „који су контролисали велики део Далмације“ („ад Сорабос, куае натио магнам Далматиае партем обтинере дицитур“).[1]Иако се „Далмација“ у овом контексту односила на ширу римску провинцију која се простирала до река Саве и Дрине, не само на савремено приобално подручје, то сугерише значајно српско присуство у областима које би обухватале делове данашње Босне и Хрватске западно од Дрине.[1]Међутим, обим ове контроле и прецизна локација ових Срба предмет су академске дискусије, а неки тврде да је термин „Далмација“ широко коришћен од стране Франака и да није нужно подразумевао широко распрострањено српско насељавање на целом подручју.[1]
  • Речне долине: Прва два века након насељавања (од почетка 7. века), Срби су насељавали уске долине у сливовима река као што су Лим, Тара, Пива, Ибар, Западна Морава, Горња Дрина и Горња Босна.[1]Ово их директно смешта у подручја западно од Дрине и дуж слива реке Босне.
Присуство у Херцеговини и дуж Јадранског мора:

  • Херцеговина (Захумље и Травунија): Кнежевине Захумље и Травунија, које углавном одговарају данашњој Херцеговини, биле су под српским политичким утицајем.[1]ДАИ наводи да су „архонти Травуније увек били под влашћу архонта Србије“.[1]Михаило Вишевић, владар Захумља, био је савезник бугарског цара Симеона, али се касније савезао са Византинцима, што указује на засебан, али често испреплетен, политички ентитет са српским везама.[1]
  • Јадранска обала (Паганија/Неретин и Дукља):
    • Паганија (Неретљани): Ова област, смештена између река Неретве и Цетине, помиње се као потчињена Србији током владавине кнеза Петра Гојниковића почетком 10. века.[1]Неретљани, словенско племе, нису били христијанизовани са осталим српским племенима, што је навело Грке да их називају „паганима“.[1]
    • Дукља: Ова средњовековна српска држава обухватала је територије данашње југоисточне Црне Горе, од Бококоторског залива до реке Бојане, и у унутрашњости до река Зете и Мораче.[1]Први пут се помиње у византијским хроникама из 10. века, а његови владари, попут Стефана Војислава и Михаила Војислављевића, описани су као Срби или владари Срба.[1]Михаила је чак папа Гргур VII прогласио за првог српског краља 1076. или 1077. године, ословљавајући га са „краљ Словена“ (Michaeli Sclavorum regi).[1]Ово јасно указује на српску политичку формацију дуж јадранске обале пре 14. века.
Иако су тачне границе и степен директне контроле варирали, историјски записи из 9., 10., 11. и 12. века доследно указују на присуство Срба и српских политичких ентитета у овим западним и приобалним регионима Балкана много пре 14. века.[1]Свест о заједничкој држави и етничком идентитету између средњовековне Босне и Србије, посебно међу племством, такође је постојала, мада је временом опадала због различитих политичких и друштвених дешавања.[2]
 
Историјски податци говоре супротно твојој Усташко Домобранској пропаганди


https://iask.ai/q/Serbs-West-Bank-Drina-Una-Bosna-Hercegovina-Adriatic-14th-century-4it4aqo

Да, Срби су постојали у регионима западно од Дрине, Уне, Босне, Херцеговине и дуж Јадранског мора пре 14. века. Њихово присуство и утицај у овим областима документовани су кроз различите историјске изворе, иако су се тачна природа и обим њиховог насељавања и политичке контроле мењали током времена.

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Средњовековни период у Србији почео је словенским миграцијама на Балкан у 6. веку, а прву српску државу са утврђеним политичким идентитетом основао је средином 9. века кнез Властимир.[1]Дело византијског цара Константина VII Порфирогенита, „ De Administrando Imperio“ (DAI), састављено између 948. и 952. године, кључни је извор за разумевање раних Срба и њихових места становања.[1]

ДАИ помиње да су се Срби, пореклом од „белих Срба“ у земљи званој Бојка (верује се да се налази око Бохемије и Саксоније), доселили на Балкан током владавине цара Ираклија (610–641. н. е.).[1]Иако је извештај DAI-ја поново процењен због анахронизама, он указује на рано српско присуство у региону.[1]

Присуство у регионима западно од Дрине, Уне и Босне:

  • Босна: DAI експлицитно помиње Босну (χωριον βοσονα, „мала земља Босна“) као регион „крштене Србије“.[1]Ово указује на српско присуство и политичку везу са Босном средином 10. века. Међутим, тумачење ове изјаве је предмет расправе, а неки научници сугеришу да она одражава привремену српску владавину, а не инхерентну „српску земљу“.[2]Касније је византијски историчар из 12. века, Јован Кинам, описао реку Дрину као део Босне од остатка Србије, напомињући да је Босном владано одвојено, али да је до 1155. године сматрана „српском облашћу“.[1]
  • Далмација (римски смисао): Краљевски франачки анали из 822. године бележе Србе „који су контролисали велики део Далмације“ („ад Сорабос, куае натио магнам Далматиае партем обтинере дицитур“).[1]Иако се „Далмација“ у овом контексту односила на ширу римску провинцију која се простирала до река Саве и Дрине, не само на савремено приобално подручје, то сугерише значајно српско присуство у областима које би обухватале делове данашње Босне и Хрватске западно од Дрине.[1]Међутим, обим ове контроле и прецизна локација ових Срба предмет су академске дискусије, а неки тврде да је термин „Далмација“ широко коришћен од стране Франака и да није нужно подразумевао широко распрострањено српско насељавање на целом подручју.[1]
  • Речне долине: Прва два века након насељавања (од почетка 7. века), Срби су насељавали уске долине у сливовима река као што су Лим, Тара, Пива, Ибар, Западна Морава, Горња Дрина и Горња Босна.[1]Ово их директно смешта у подручја западно од Дрине и дуж слива реке Босне.
Присуство у Херцеговини и дуж Јадранског мора:

  • Херцеговина (Захумље и Травунија): Кнежевине Захумље и Травунија, које углавном одговарају данашњој Херцеговини, биле су под српским политичким утицајем.[1]ДАИ наводи да су „архонти Травуније увек били под влашћу архонта Србије“.[1]Михаило Вишевић, владар Захумља, био је савезник бугарског цара Симеона, али се касније савезао са Византинцима, што указује на засебан, али често испреплетен, политички ентитет са српским везама.[1]
  • Јадранска обала (Паганија/Неретин и Дукља):
    • Паганија (Неретљани): Ова област, смештена између река Неретве и Цетине, помиње се као потчињена Србији током владавине кнеза Петра Гојниковића почетком 10. века.[1]Неретљани, словенско племе, нису били христијанизовани са осталим српским племенима, што је навело Грке да их називају „паганима“.[1]
    • Дукља: Ова средњовековна српска држава обухватала је територије данашње југоисточне Црне Горе, од Бококоторског залива до реке Бојане, и у унутрашњости до река Зете и Мораче.[1]Први пут се помиње у византијским хроникама из 10. века, а његови владари, попут Стефана Војислава и Михаила Војислављевића, описани су као Срби или владари Срба.[1]Михаила је чак папа Гргур VII прогласио за првог српског краља 1076. или 1077. године, ословљавајући га са „краљ Словена“ (Michaeli Sclavorum regi).[1]Ово јасно указује на српску политичку формацију дуж јадранске обале пре 14. века.
Иако су тачне границе и степен директне контроле варирали, историјски записи из 9., 10., 11. и 12. века доследно указују на присуство Срба и српских политичких ентитета у овим западним и приобалним регионима Балкана много пре 14. века.[1]Свест о заједничкој држави и етничком идентитету између средњовековне Босне и Србије, посебно међу племством, такође је постојала, мада је временом опадала због различитих политичких и друштвених дешавања.[2]
I ti si poceo kao šmrki ispitivat chat gtp
NEMA nikakvih ostatak srpskog naroda, samo privremena njihova vlast
Isto kao sto su bugari bili do drine pa nikad nece svojatati taj teritorij
 
I ti si poceo kao šmrki ispitivat chat gtp
NEMA nikakvih ostatak srpskog naroda, samo privremena njihova vlast
Isto kao sto su bugari bili do drine pa nikad nece svojatati taj teritorij

Усташе и домобрани, твоји предци којима се тако поносиш, су вековима спаљивали уништавали све трагове.

Трагове које АИ наводи су у документима који су били далеко геноциднога утицаја крижа ножа и самокреса.

Бугари су били до Дрине у казненим експедицијама у време Великога рата када су побили 100 000 душа

Твоји даљњи Предци, а предци Усташа и Домобрана су исто били преко дрине у казненим експедицијама када су масакрирали 1 000 000 душа

у Великом Рату ....

Ти си потомак усташа и домобрана, по сопственим речима и поносиш се тиме.
 
Poslednja izmena:
Усташе и домобрани, твоји предци којима се тако поносиш, су вековима спаљивали уништавали све трагове.
Basne
Трагове које АИ наводи су у документима који су били далеко геноциднога утицаја крижа ножа и самокреса.

Бугари су били до Дрине у казненим експедицијама у време Великога рата када су побили 100 000 душа
....ok?
Твоји даљњи Предци, а предци Усташа и Домобрана су исто били преко дрине у казненим експедицијама када су масакрирали 1 000 000 душа
у Великом Рату ....
od 4 miliona srba, hrvati su ubili milion
A golgota,bitke,solunski front...
Ти си потомак усташа и домобрана, по сопственим речима и поносиш се тиме.
Normalno da cu se ponosit
NIsu klali po selu kao dujic i broz
 
Kako to da te tragove Serba po ciloj BiH i dobrom dijelu RH ne pronalaze svi relevantni svjetski povjesničari(pa i dobar dio serpskih) koji se mnje više svi slažu da su se Serbi po dolasku naselili u dolinama rijeka Piva, Lim, Tara i Ibar te u dolini gornjeg toka Drine :np:

A koliko poznajem geografiju ovih prostrora ni jedna od tih rijeka nije duboko u BiH, a kamoli na teritoriju današnje RH, a pošto do 15./16.st. nije bilo većih migracija stanovništva Serba je u našim krajevima moglo bit samo ako je koji zaluta iz Raške.
 

Back
Top