Deca i knjige

[crveni oblak]

Da li podsticete decu da citaju i da li im citate ako jos nisu naucila da citaju?
Da li dajete primer deci i sami citate u njihovom prisustvu tj. da li su deca svesna da vi volite ili ne volite knjige?
Podatak govori da 12% dece nikada nije dobilo knjigu na poklon.

Neke knjižice za decu čitam detetu, a velika književna dela prepričavam na neki svoj način prolagođen uzrastu deteta, pripovedam joj o nekim događajima onako kako bih ih zapisala, izmišljam pričice i pesmice koje se rimuju pa mislim da je sve to zajedno mojoj ćerki dobro polazište za rano upoznavanje sa književnošću.

 

[mini_me]

Da, da.Mom detetu čitam od njegovod šestog meseca Ne, nije forsing kako biste pomislili prosto ja jako volim da čitam, ne mogu veče da zamislim bez knjige i nisam mogla da dočekam da počnem da mu čitam.Prve knjige je dobio od rodbine, brat bratu rano mu je bilo da sa 3 m počnemo da mu kupujemo knjige al je baš tad dobio nekoliko tako da sam počela da mu čitam, tj da mu pokazujem slike prvo pa da mu čitam prostije knjige, sa po 2,3 rečenice po strani, danas mu čitam složenije, tipa sa po 5,6 rečenica po strani s tim što izbegavam reči koje znam da ne zna šta znače pa ih ili preskačem ili preformulišem u njemu poznate reči, izraze.Tako da on (ima 2 god) odsluša s punom pažnjom od korice do korice kad mu čitam, i uglavnom traži sam da mu se čita.Ali da, mislim da je to povezano, ako roditelj(i) ne vole da čitaju, nemaju tu naviku, prosto ni detetu neće biti prenešena jer se neće susresti sa knjigom na vreme i neće ni steći osećaj ka knjizi, tj neće u ranom periodu, kasnije je naravno sve moguće.

 

[Zlatna Iris]

citam iz jedne zbirke bajki lepoticu i zver
bila jednom jedna devojcica koja se zvala lepotica...

 

[gost 204907]

citam iz jedne zbirke bajki lepoticu i zver
bila jednom jedna devojcica koja se zvala lepotica...

Heheh, sa velikim L, kao Leposava

 

[Zuji Zolja]

Pogledajte prilog 268145

 

[Hellen]

Koliko je profesora književnosti sa decom nezaljubljenom u knjige.

.

''У мајстора кућа разваљена!''
...Тако то често бива...


Моја деца одрастају уз књиге, окружена књигама, и свакодневно се срећу са навиком читања, јер је у мојој породици нормално да свако увек чита по неку књигу.
Млађа, чак, једно време,око друге године живота, спавала је са књигом у наручју. И кад се пробуди, прве речи су јој биле:''Меко? Кина?'' (''Где је млеко? Где је књига?'')

Међутим, на моје разочарење, њихово читалачко иксуство се развија сасвим другачије: док сам се у нижим разредима одушевљавала романима као што су ''Кроз пустињу и прашуму'', ''Краљевић и просјак'', ''Магареће године''...оне су са полица библиотеке бирале 100 наставака ''Џеронима Стилтона'' и све неке новокомпоноване романчиће за девојчице од по педесетак страна...''Цаца-фаца'' и слично...а са ''Томом Сојером'' су се једва избориле...
Док сам ја у вишим разредима гутала Ремарка, Хесеа и Хемингвеја...оне су читале све наставке Харија Потера, ''Твајлајта'', ''Купохоличарке''...

Иако су у средњој школи, још увек нису дотакле праву књижевност (мада млађа иде на читалачку секцију наше градске библиотеке).
Старија је управо јуче изјавила да јој не пада на памет да чита ''Ану Карењину'', јер је нико у разреду неће ни читати, сви ће само гледати филм.
Надам се само да су стекле навику и културу читања, а да ће се укус и читалачке потребе код њих тек развијати....