Malopre sam se vratila iz kupovine. Zivim samostalno, pa sam primorana da kuvam, a mrzi me. U stvari, ja ne znam da kuvam. Bila sam manekenka, pevacica, igracica, ali kuvarica nikako. Ipak, volim da kuvam. Ponekad kazem kuvaru sta da skuva ili znam koji je restoran dobar. Ipak, stajanje uz sporet me smara. Moj decko stalno narucuje hranu, a ja sam veganka pa izbegavam da jedem, zato nosim moj lanc paket. Tu obicno nosim neku corbicu. Neko kuvano povrce, kolac. Sve to spremam uz pomoc kuvarice, posto kuvar nije na mojoj strani. Kafa sam prvi put dosla kod decka sa lanc paketom, pitao me je da li to idem da nahranim nekog u narodnoj kuhinji, ali verujte mi, covek moze da crkne od gladi, jer nema dobrih restorana. Dakle, sada sam se vratila iz kupovine. Tamo mi se nabacivao neki davez iz obezbedjenja. Znate oni praznoglavci, koji nemaju nista od zivota. Oni misle da imaju svet zato sto su ogromni i debeli. Stalno smaraju one kasirke.
