Није он исконски алфић aRPG већ ради оно шта други немају појма већ дуго, дуго година.
Последња година када је било нешто на таквом нивоу интриге и концепта са мрачним стварима је било давне 1999-те године.Две су игре држале (а богами још увек држе) то место, а то су Legacy of Kain :Soul Reaver за Sega Dreamcast који је у то време био неупоредиво бољи од PC-a, и cRPG имена Planescape: Torment.
У оба серијала ћеш пронаћи рецептуру за оно што се увелико види у Dark Souls играма, а то је првенствено давање lore-a на кафену кафичицу, те концептуално голицање маште самог играча Dark Souls серијала, почев од најосновније стварчице па све до целоукупне атмосфере којом игре овог серијала одишу.
Имајући то у виду, Dark Souls 1 ће остати запамћен као најбољи део овог серијала јер је пробио неке баријере.
Међу првим баријерама које су пробијене јесте и понуда са јапанског тржишта један типичан wRPG стил. Јапан је дао оно што је у PC свету недостајало годинама, а то је прави Mature RPG који не потенцира голотињу или крв као основу за свој статус међ' интелектуалцима, већ због свега онога што представља и на шта алудира. Игру су од самог старта пљували сви љубитељи Skyrim-a, Witcher-a, Dragon's Age итд. Било је пуно негодовања због тога што се треба купити контролер типа Xbox. Многе квазиелитистичке PC идеје су разбијене јер је квалитет те игре био неупоредиво већи од било чега на тржишту у то време. Тежина игре је допринела да се постави камен темељац, а градњу су вршили људи који су се заинтересовали за свет, причу, околности итд... Због тога је Dark Souls, упркос својим грешкама у основи, изашао као апсолутни победник и већ у првој години постао не само хит већ и култ видео-игра.
Неким новим клинцима је дала шансу да осете шта је то играти ПРАВУ видео-игру, за промену, док је старијим вратила носталгију на њихове клиначке дане проведене у машти.
Једна примедба само. Због тога што је изузетно тешко пронаћи RPG, а још мање Third-Person RPG и то још за PC у новије доба, сматрам да не би требало да вршиш било коју класификацију ''Ово је алфа, то је бета'' јер има тек неколико тих видео игара и потребно их је далеко, далеко више.
Последње које су биле активне : Dark Arisen, Witcher 3 и Dark Souls 3. Јасно је као дан да је Dark Souls ту непревазиђен у поређењу, али и преостале две игре имају свој шарм и свакако би их требало одиграти.
Такве игре су мало воде на длану у огромној пустињи indie и MMO наслова који су сатерали поштене developer-е да траже спас на Kickstarter-u.
Dark Souls је добио и има своје верне фанове који се по свему судећи издвајају по много чему од просечних ентузијаста видео-игара данашњег доба и то је добро.