Dar prirode

[Poli46]

Da li ste nekada osetili kako livade đurđevaka umeju da zamirišu u topao majski dan?
Ništa opojnije od zvonastih mali cvetova koji rastu u senovitim belogoričnim i hrastovim
šummama, po šikarama i livadama. Legenda kaže da je đurđevak nastao od Evinih suza
kada je morala da napusti rajski vrt.

 

[Poli46]

Ali ipak, po mišljenju mnogih, najlepše cveće koje u maju zaseni lepotom sve ostale
upravo je ruža. Nema ništa lepše od majske ruže crvene poput usirene krvi koja nosi
poruku strasne i večne ljubavi. Ona je i najlepša jer joj i samo ime na latinskom rosa
znači crvena.

I ne zna se da li su lepše one samonikle, divlje u kršu Dinarskih planina, čiji je plod šipak,
ili one u vrtovima koje i uvijajući se stvaraju cvetne stubove i cvetne žive ograde.

 

[Poli46]

I nije slučajno baš ovaj cvet izabran za kraljicu cveća. Smatra se da se gaji već 5 hiljada
godina. Poznata od davnina, odaje u Kleopatrinoj palati bile su posute laticama crvenih
ruža, Persijanci su od nje pravili mirisna ulja, mogulski carevi ih gajili po vrtovima u
Kašmiru i bacali im latice u reku kada su se ratnici vraćali iz rata.

Bila je cvet grčke boginje ljubavi Afrodite i njenog ljubavnika, boga prirode Adonisa.
Prvi grm ruže je izrastao iz njegove krvi i simbol je besmrtne ljubavi i večne povezanosti.
Kod starih Rimljana bila je simbol veselja i namenjena je boginji ljubavi Veneri.

Čak su se i ratovi vodili sa simbolima ruža na reveru. U staroj Engleskoj vodio se
četrdeset godina dug Rat ruža oko engleskog prestola, između porodica Jork sa
belom i porodice Lankaster sa crvenom ružom. I u hrišćanstvu je ovaj cvet predstavljao
važan simbol - simbol Isusove krvi, a ružino trnje je žrtva koju je on podneo da okaje
grehe ljudi.