Dar prirode

[Poli46]

Nekoga cveće podseti na praznik, rođendan ili važan dan, nekog na cvetnu i mirisnu livadu zavičaja,
nekog na buket sa venčanja, ali na šta god da vas asocira, sigurna sam da nećete reći da ga ne volite.
Jer kad je priroda stvorila savršenstvo cveta, dala nam je nešto najlepše za sva čula, da uživamo i dok
ga gledamo i dok nas opija svojim mirisom.
Nije svaka biljka obdarena cvetom, ali ona koja ga ima, može se reći da je ljudima bliža srcu jer se
svojom lepotom odvaja od drugih.

Za neke je cveće toliko važno da ga vezuju za sopstvenu naciju, istoriju i mitologiju. Tako na primer lotosov cvet je oduvek bio posebno važan za narode Afrike i Azije. U Indiji ga zovu ljubavnik
svetlosti jer svoje latice otvara samo suncu, a kad ono zađe, i on se zatvara. U azijskim budističkim narodima postoji verovanje da u njemu živi Buda jer raste u toploj prljavoj vodi, a ipak ostaje
raskošan i lep.

Egipćani su verovali da je ovaj cvet dao život faraonima. Prilikom nastanka sveta plutao je
tamnim vodama sa zatvoreniim cvetom, a kad su se latice otvorile, iz njega je izašao Ra,
bog sunca. Tako je počelo stvaranje sveta. Uveče bi i on sa suncem išao na spavanje.

 

[Poli46]

U Japanu je čuven trešnjin cvet, nacionalni cvet i simbol sreće.

U ovoj zemlji se već hiljadama godina održava tradicija ohanami, koju Japanci poštuju tako što
u aprilu odlaze u parkove prepune rascvetalog trešnjevog drveća. To je veliki događaj jer
cvetanje trešnje određuje početak školske i poslovne godine. Veruje se da ove nežne
ružičaste latice donose uspeh mladencima, a mnogi za sreću piju čaj od trešnjevog cveta.

 

[Poli46]

Neki cvetovi su naoko krhki i nežni, a uspeli su da prežive sva ledena doba i burne periode
naše planete i stignu do naših dana, takva je orhideja, za koju se smatra da je stara od
15 do 20 miliona godina. Toliko dugo se one šepure u svojoj lepoti i ima ih svuda sem na
Antarktiku i u pustinjama. Pa ipak, najviše ih je u tropskim oblastima Azije, Južne
i Centralne Amerike.

Zbog svoje raskošne lepote mnogi je uz ružu smatraju kraljicom cveća. Najveći broj njihovih
cvetova može se videti u Kraljevskoj botaničkoj bašti u Kjuu kod Londona, gde se nalazi
preko 20 hiljada vrsta orhideja.

Prefinjena i egzotična, simbol je romantike i ljubavi. Njeno ime je nastalo od grčke reči orchis,
što znači testis, zbog oblika krtole i nekada se verovalo da može da pomogne u određivanju
pola nerođenog deteta. I danas u Kini orhideja na poklon garantuje veliko i zdravo potomstvo,
u Japanu je simbol izobilja, pa je oduvek postojala legenda da ako ratnik na putu pronađe
orhideju, ovenčaće ga neverovatna hrabrost i junaštvo.

 

[Lorelajn]

Jorgovan

Antička Grčka legenda kazuje da je mladi Pan, bog šuma i polja, jednog lepog jutra sreo prelepu nimfu Syringa. Divio njenoj gracioznosti i lepoti i poželeo da priča sa njom. Medjutim ona se uplašila i pobegla. Pan je probao da je sustigne ali je naleteo na mirišljavi grm jorgovana, koji mu je preprečio put... Zaplakao je, za igubljenom nimfom i od tada je počeo da luta šumama i čini dobra dela svima, a ime Syringa je postalo latinsko ime za jorgovan.

Druga legenda kazuje da su jorgovani nastali kada je proleće oteralo sneg sa polja i podiglo sunce više ka nebu. Tada se sunce srelo sa dugom i prošlo zajedno preko neba. Proleće je sakupilo nešto sunčevih zraka i pomešalo ih sa malo duginih boja, te počelo da ih prosipa po zemlji. Kada je proleće stiglo do severa ostale su joj još samo bela i ljubičasta boja. U tom trenu su ispod proleća bile skandinavske zemlje. Tada je proleće bacilo boje jorgovana na malo grmlje koje je bilo prekriveno cvetovima. Proleću je preostala još samo bela boja i ono ga je razasulo po zemlji. Na mestima gde je bela boja pala na grmlje izrasli su beli jorgovani. Jorgovani su dobili svoje ime po grčkoj reči "syrinx" što znači frula zato što su od drveta jorgovana čobani pravili frulice. Ali u Rusiji se takođe zove i "sinel" što potiče od reči plavo zato što ta aktivna boja definiše kolorit biljke.

 

[Poli46]

Pa ipak, voleli cveće manje ili više, niko ne može da porekne da mu se duša ne uzburka
kad se u vazduhu oseti miris proleća ni kad se u travi stidljivo pojave njegovi prvi vesnici.

Dok još ni sneg nije nestao javlja se visibaba, najranija biljka i cvet šume, pa je samim tim
simbol nade i novog životnog ciklusa. Njen latinski naziv znači mlečno cveće zbog
mlečnobele boje svojih malenih cvetova, a narodsko je visibaba. Neki veruju zato jer
je pogurena kao starica, a neki je opet povezuju sa ruskim jezikom na kome babočka
znači leptir, pa zapravo oslikava leptira koji se spušta ka tlu.

Nastaviće se...

 

[Lorelajn]

Beli ljiljan

Po legendi lilium candidum - beli ljiljan nastao je od kapi mleka koja je kapnula na zemlju dok je Hera dojila Herkulesa. Naime, budući da je on bio sin boga Zevsa i smrtne žene Alkmene, Zevs je htio da se nadoji s grudi njegove žene, boginje Here kako bi postao besmrtan. Dok je spavala, položili su joj ga na grudi i kad se nadojio, nekoliko kapi mleka se prosulo svemirom te je nastao mlecni put, a od kapi koja je pala na zemlju nastao je beli ljiljan.
Prema bibliji, uskrsni ljiljan je rastao u getsemanskom vrtu u kojem je Juda izdao Isusa. Beli ljiljani, su prema legendi, nikli na mestu gde su Isusove suze i znoj kapali u poslednjim trenucima života. Beli ljiljan je i simbol čistoće blažene device Marije.
Prema legendi, kad su posetili Marijin grob tri dana nakon njene sahrane, u njemu nije bilo ništa osim buketa veličanstvenih belih ljiljana.
U jednom ipak drugačijem znaku ženstvenosti, ljiljani su imali značajno mesto u raju Adama i Eve. Prema predanju, kad je Eva napustila Edenski vrt, prolila je iskrene suze kajanja, i iz tih pokajničkih suza nikli su i ljiljani.
Ljiljani su bili zastitni znaci vitezova templara.

 

[Lorelajn]

Hrizantema

Jednom pre mnogo vekova, živeo je moćni kineski car, kojeg ništa nije plašilo sem starosti, bio je opsednut željom da vlada i živi što duže. Тако је pozvao svog lekara i naložio mu da napravi lek koji će ga učiniti večno mladim.
Posle mnogo razmišljanja, uplašen za svoj život, siroti lekar izadje pred cara:
- O, moćni gospodaru, mogao bih da napravim eliksir od jedne vrste cveća, ali ono radja daleko, na istoku...
- Odmah ću narediti da se to cveće dostavi!, reče radosni car.
- Ali to nije tako jednostavno, uzdahnu lekar. - Cela tajna se sastoji u tome da eliksir deluje samo kod čoveka čistog srca...
Lekar je znao da ni car ni njegovi dvorani ne ispunjavaju ovaj uslov, ali se prevario verujući da će ovo cara pokolebati.
Medjutim, car nije odustao, našao je po 300 dečaka i devojčica, znajući da su dečja srca čista, pa ih zajedno sa carskim doktorom brodom poslao po cveće od kojeg će spraviti eliksir.
Dugo su plovili, dok na jednom od japanskih ostrva ne pronadjoše prelep cvet - hrizantemu, pa lekar reče:
- Ne znam da li je ovaj cvet pogodan za eliksir, ali već pogled na njega čini dušu i srce mladim!
Mudri lekar je poznavao okrutnost cara, znao je da će pogubiti i njega i ovu decu, verujući da su i sami probali eliksir i da će ga nadživeti, pa odluči da se nikada ne vrate u Kinu... Sa svojim mladim saputnicima osnovao je novu državu, gde su nastavili život, a simbol njihovog života bila je hrizantema.

 

[Lorelajn]

Crvena lala

Perzijska legenda o nastanku tulipana kaže: mladi princ Farhad bijaše ludo zaljubljen u svoju služavku Shirin. Jednoga dana do njega je doprla (lažna) vijest da je Shirin mrtva. Preplavljen tugom, Farhad je upregnuo konja, odgalopiravši preko stijena u sigurnu smrt. Od mnoštva zadobivenih rana na stijenama, kapljice krvi su se raspršile po tlu, a iz svake je izniknuo po jedan grimizni tulipan, kao simbol njegove ljubavi prema Shirin. Zato je u staroj Perziji crveni tulipan bio simbolom strastvene ljubavi.

 

[Lorelajn]

Dan i noc

Antički Grci su povezali pojavu tog cveta sa kćerkom vladara Inoa. Jedina Inova kćerka je volela Zevsa. Međutim Zevsova ljubomorna žena Hera je bacila čini na devojku i pretvorila je u kravu. Tada je Zevs počeo da uzgaja cvet dan i noć za njegovu ljubavnicu. Ovo cveće je predstavljalo ljubavni trougao, a u jednu ruku dan i noć predstavlja poređenje obične smrtnice naspram boginje. U drugu ruku cveće sadrži u sebi verovanje da Herina čarolija nije večita. Međutim Rimljani su smatrali da dan i noć predstavlja preterano znatiželjne osobe koje su bogovi pretvorili u cveće kada su te osobe špijunirale Afroditu.

 

[Neprilagođena]

Narcis




Narcis je dobio ime po Narcisu, sinu grčkog boga Kefisa i nimfe Liriope. Narcis je bio lep mladić zbog koga su devojke patile i često se zbog nesrećne ljubavi ubijale. Zbog toga je Narcis bio kažnjen tako što se, ugledavši svoj lik u površini jezera, zaljubio u samog sebe. Uvenuo je od “ljubavi” i na kraju se pretvorio u cvet. Aktuelno ima mnogo hibridnih sorti Narcisa, koje se uglavnom prizvode u Engleskoj i u Holandiji.

I
Narcis cveta samo od marta do maja meseca. Cvetovi su u različitim bojama: bele, žute, narandžaste, I mogu biti jednobojni lii dvobojni. Pošto su blagog mirisa I atraktivni, koriste se u cvećarstvu kao rezno cveće. U vaze se stavljaju samo narcisi, jer zbog svog otrovnog dejstva, narcis može biti poguban ako u buket dodate neko drugo cveće.

 

[Neprilagođena]

Lavanda



Bila jednom jedna devojka koja je bila toliko lepa da je svima zastajao dah kad bi je videli. Mnogi mladici uzdisali su za njom. Nazalost, medju njima bila su i dva razbojnika. Buduci da nije prihvatila njihovo udvaranje, oni su odlucili da je prisile na ljubav...Jednog dana posli su za njom. Nesrecnica je bezala sve trceci prema brdima. Medjutim, razbojnici su uspeli da je stignu i obore na zemlju. U trenutku kad su joj strgli odecu sa tela, devojka se od silnog stida okrenula prema zemlji i gorko zaplakala. Odjednom, tamo iz tla, gde su kapale njene suze, pocelo je da nice cvece plavicasto-ljubicastih cvetova. Stabljike biljke su gotovo prekrile i obavile devojcino telo skrivajuci sramotu. Videvsi sta se dogodilo, razbojnici su se uplasili i pobegli.
Ova mediteranska legenda koja pripoveda o tome kako je navodno prvi put nikla lavanda, nosi sa sobom jedno verovanje, zivo i danas: u polju lavande nijednoj devojci se nista neprijatno ne moze dogoditi. Odnosno, devojka koja uz sebe ima cvece ili osuseni buketic lavande, moze da bude spokojna.
Kada se govori o lavandi, cesto pomisljamo na plavicasta polja Provanse ili na mirisljave vrecice koje stavljamo u ormane. Od davnina poznata su i lekovita svojstva lavande: lavandom su se od davnina lecili ljudi koji pate od nesanice, od bolesti zivaca, koji su imali lose varenje, pa cak i srcani bolesnici. Neki su je stavljali u tople kupke, mirisali se etericnim uljima, pili cajeve od njenog cveta, stavljali u jela kao dodatak hrani..

 

[Neprilagođena]

Karanfil



Karanfil, crveni cvet, saputnik ljubavi i radosti. Po staroj legendi kada su živeli bogovi, među njima boginja Artemida koja se sa Zevsom i Latonijem vraćala sa zabave i videla svirača koji svirajući na flauti ne obraća pažnju da zvukovi flaute plaše i rasteruju sve životinje u okrugu. Ljuta boginja je razapela strelu i ustrelila prelepog svirača. Veoma brzo ljutnju boginje smenila je milost i pokajanje. Ona je zamolila boga Zevsa da mrtvog mladića pretvori u crveni cvet, zato se taj cvet još zove i cvet Zevsa, mudrog i moćnog boga koji je mladića načinio besmrtnim.







Napoleon prvi je 15. svibnja 1802 dobio orden prvog reda. On je izabrao cvijet karanfila kao simbol lente za to više francusko odlikovanje. Interesantno je da u vrijeme francuske revolucije 1793 godine nevine žrtve revolucionarnog terora idući na streljanje ukrašavale su sebe ovim cvijetom da bi pokazali kako oni umirući za svog dragog kralja neustrašivo gledajući u oči smrti. Tada je po čitavoj Francuskoj taj cvet nazvan trenutak užasa-oružje užasa.

U Engleskoj se on pojavio tek u šestaestom vijeku i odmah na početku svog pojavljivanja zavladale su simpatije carstva i u to vreme kraljice Elizabete i svih engleskih aristokrata. Svi su ih sadili u vrtovima, parkovima i toplim lejama. Sama kraljica Elizabeta se nije razdvajala od njega i svuda se pojavljivala sa njim, na državnim priredbama, balovima, takođe i u uskom krugu dvorskih dama.

Ako je u Francuskoj i Engleskoj ovaj cvet bio ljubimac viših slojeva u Belgiji je on bio ljubimac običnog naroda i postao je simbol blagonaklonog domaćeg roditeljstva, roditeljske ljubavi i roditeljskih priča. A u Holandiji mnogi holandski umetnici sreću ozarena ženska lica noseći bukete karanfila u rukama. Na jednoj svečanosti u ferarskom saboru sa buketom tih cvetova određen je dan svih svetih.

U Italiji je cvijet karanfila proglašen talismanom ljubavi. U Bolonji karanfil se naziva cvijetom apostola Svetog Patra i 29. juna na dan njegove smrti karanfilom se ukrašavaju crkve u svim gradovima. U savremenoj istoriji cvet karanfila je takođe ostvario svoj neizbežan ugled.

 

[Neprilagođena]

Suncokret

Taj je cvet ismejavalo i omalovažavalo ostalo letnje poljsko cveće.
Smatrali su ga ružnim. Stoga ga nijedan cvet nije želeo u svojoj blizini zbog nelagode od njegove "ružnoće" i od bojazni da ne umanji njihovu lepotu.
Čak su mu se i životinje s obližnje farme znale narugati.
Jadan je cvet strašno patio ali se nikada nije požalio niti je ikada pokušao odgovoriti istim tonom kakvim su mu se drugi obraćali.

Živio je tako usamljen i jedina uteha bilo mu je svaki dan gledati u sjajno, zlatno sunce kojemu se silno divio. Gledajući u izvor svoga života zaboravljao je na sva poniženja, svet oko sebe i najgore mu je bilo u smiraj dana kada bi sunce odlazilo na počinak. Odlazila je s njim i njegova volja za životom sve do sledećeg jutra kada bi se u zoru opet počele nazirati prve zrake njegovog jedinog prijatelja.
Veliko je sunce primetilo što se dešava njegovom obožavatelju i odlučilo je pomoći jadnom i odbačenom biću.
Obavilo je cvet svojim najtoplijim i najsjanijim zracima okružujući ga zlatnim sjajem i tako je cvijet dobio posebnu krunu čarobne zlatne boje koja ga je od toga dana krasila.
Više mu se niko nije rugao već su ga svi gledali s poštovanjem i pitali se kakvo se to čudo dogodilo tom "ružnom" cvetu koji je odjednom postao tako lep.
Cvet je od toga dana još više voleo i gledao u sunce.
Od sreće i neprestanog gledanja u sunce protezao se svojom visinom i elegancijom i tako nadvisio ostalo cvijeće koje mu se dotada rugalo.
Videlo je sunce koliko mu se cvet i dalje divi i voli ga, pa mu je, da bi mu pokazalo svoju naklonost i prijateljstvo, dalo ime koje još i danas s ponosom nosi – suncokret.

SUNCOKRET (Helianthus annuus)


Snažan cvet velikog cvata u obliku sunca. U Kini se suncokret smatra hranom besmrtnosti.
Grčki mit kaže da je nastao od morske nimfe Klitije koja je pobjegla u pustinju nakon što ju je napustio bog sunca Apolon, kojem je bila draža Kitijina sestra.
Bez jela i pića sve do svoje smrti pogledom je pratila sunce, a nakon što je umrla pretvorila se u suncokret.
Suncokret stoga simbolizuje obožavanje i snagu.

 

[Poli46]

Tu je i jagorčevina, kojoj ime na latinskom znači prva ruža. Rasuta po senovitim proplancima
i livadama pored šuma širom Evrope, u severnoj Africi i jugozapadnoj Aziji, u prošlosti je bila
čest ukras u engleskim vrtovima viktorijanskog doba.

 

[Poli46]

Još jedan vesnik proleća je ljubičica, najčešći samonikli stanovnik severnog dela naše
planete, ali je ima čak i u Australiji, na Havajima, Andima i u Južnoj Americi.

U staroj Grčkoj bila je simbol proleća, večnog života i ljubavi. Ime je dobila po ljubičastoj,
najčešćoj boji svojih cvetova, a uz nju ima i srcolikih plavih, žutih i belih latica.

 

[Poli46]

Afrička ljubičica je čest ukras naših domova i kao što joj i samo ime kaže, potekla je
iz istočne tropske Afrike, Tanzanije i Kenije. Krajem 19. veka otkrio je nemački naučnik
Volter Sen Pol, koji je preneo u domovinu, gde je postala veoma popularna, a danas
naše prozore krase i ljubičaste, plave, bele i ružičaste.

 

[Poli46]

Čim granu prvi dani sunca i stvrdnuta zemlja počne da se otkravljuje od zimskog ledenog
daha, pojave se prvi zumbuli, istočnjački cvet iz krajeva Sirije, Libana, Izraela, Iraka i Irana,
ali ga ima i u Grčkoj i Dalmaciji, gde raste u kamenjarima primorja, od obale pa sve do
visokih planina. U Iranu služi kao ukras na stolovima na proslavama persijske Nove godine,
a u naš jezik je došao iz turskog i pronašao mesto u mnogobrojnim stihovima naših
najpoznatijih pesnika u beharima Alekse Šantića i prolećima Đure Jakšića.

Smatra se cvetom večne ljubavi pred čijim opojnim mirisom čak i najhladnija osoba
otvara svoje srce.
Ova biljka izuzetne lepote zvonastih cvetova i opojnog mirisa gaji se od davnina.
Svoje latinsko ime dobio je po Hijakintu, heroju iz grčke mitologije, miljeniku boga Apolona.
Kada su se jednom prilikom njih dvojica nadmetala u bacanju diska, Hijakint ga je bacio,
a ljubomorni bog vetra Zefir je vetrom skrenuo putanju i ubio mladića. Apolon je mnogo
tugovao i nije dao bogu podzemlja Hadu da da mu odnese dušu nego je njegovu krv pretvorio
u zumbul, a suze koje je prolio oblikovale su izgled cveta.

Sa druge strane, u keltskim legendama zumbul je opasan cvet koji može da omađija čoveka.
I njihov naziv bluebell navodi na priču da ovaj plavi zvončić zvoni i obaveštava veštice da je
došlo vreme za njihovo okupljanje. U to vreme opasno je proći poljem zumbula jer su mu moći
toliko jake da lako može svakom prolazniku ukrasti dušu.

 

[Poli46]

A potom, kako sunce sve jače greje, otvaraju se i kale, veličanstveni beli cvetovi,
simboli venčanja i lepote. Ko bi rekao da potiče iz močvarnih predela pokrajina
Kapland i Natal u Africi, a da u letnjim mesecima, kada su tamo temperature izuzetno
visoke,kala potpuno presušuje.

U antičkim vremenima kala je bila namenjena Zevsovoj ženi Heri i za nju se vezuje
legenda o Heraklu, Zevsovom sinu, koga je dobio iz veze sa smrtnicom. Vrhovni bog
je ipak poželeo da mu sin ima božanske moći i doneo ga je u postelju svoje žene Here,
koja je spavala. Tada je postavio da ga ona podoji jer je znao da će tada i on postati
drugačiji od običnih smrtnika. Međutim, kada se Hera probudila i videla dete na svojim
grudima, odgurnula ga je i razlila svoje mleko. Kako se ono prosulo po nebu, nastao je
Mlečni put, a nekoliko kapi mleka koje su pale na zemlju pretvorilo se u cvetove kale.

 

[Poli46]

A onda stiže april i sunce već veselije sija i sve se budi, pupoljci na sve strane,
trava se zeleni, a ono cveće koje najviše žuri proleću u susret otvara svoje
čašice i krunice.

Na livadama se tada zašarene trobojni cvetovi dan i noć, koji su i sami jedna vrsta ljubičice.

 

[Poli46]

Tu su i bele rade rasute po livadama, pašnjacima, a najviše u dolinama. Zbog toga
što njen cvet podseća na sunce i otvara se samo da ga obasjaju sunčevi zraci, zovu je
i sunčeva nevesta i simbol je radosti, životne energije, svetlosti, topline, čistote i nevinosti.

Tu je i maslačak, žutih glavica koje se njišu na vlažnim livadama i pustim mestima, sve dok
ne sazri i ne pretvori se u lopticu koju vetar raznese na sve strane.

 

[Poli46]

Tu su i narcisi, koji cvetaju na livadama i baštama i mirise svojih belih krunica
rasipaju po Balkanu, Karpatima i Alpima.

Ovaj prelepi cvet je dobio ime po Narcisu, liku iz grčke mitologije, sinu rečnog boga i nimfe.
Od rođenja ga je pratilo proročanstvo da će živeti dugo samo ukoliko nikada ne vidi svoj lik.
Zbog svoje izuzetne lepote je bio omiljen, ali je zbog nje bio i ohol i kada je ražalostio
jednog obažavaoca, ovaj ga je prokleo da zavoli ono što mu je nedostižno. Boginja osvete
je uslišila njegovu molbu i kada je jednog dana šesnaestogodišnji Narcis zastao kraj jezera
da utoli žeđ posle lova, ugledao je svoj odraz u vodi i smrtno se zaljubio. Uzalud je
pokušavao da uhvati svoj lik rukama, a kada je shvatio da je to kazna boginje osvete,
ubio se mačem. Od njegove krvi nastao je prelepi cvet narcis.

 

[Poli46]

Poljem se šarene i lale ili tulipani, koje su, iako ih mnogi vezuju za Holandiju, poreklom
iz Azije, planina Pamira, Hindukuša i stepa Kazahstana, ali i severne Afrike i južne Evrope.
Raznih su boja i nijansi žute, ružičaste, crvene, ljubičaste, crne i bele, a ima ih i dvobojnih
i sa raznobojnim šarama. Lale su simbol ambicije, slave i bogatstva.

Poreklo reči tulipan vodi od turske reči koja znači turban i nacionalni je cvet Turske i Irana,
kao i Holandije. Za vreme vladavine sultana Ahmeda III bila je simbol prestiža, moći i
napretka. Zato se taj period Otomanske imperije nazivao doba lala. Iz tog vremena je
i jedna turska legenda koja kaže da se princ Farhad zaljubio u sluškinju Širin, koja je
iznenada umrla, a on se, ne mogavši da živi bez nje, od tuge bacio sa najviše stene.
Svaka kap prinčeve krvi pretvorila se u po jednu crvenu lalu.

 

[Poli46]

U aprilu cveta i karanfil, cvet poznat iz perioda komunističkih praznika, pa je zbog toga danas nepravedno zapostavljen i gurnut u zapećak. A zapravo su njegovi izreckani cvetovi jarkih boja
raskošne lepote i ime na latinskom mu s pravom znači božji cvet.

Maj je mesec kada se cveće najviše šepuri u svojim jarkim i najlepšim bojama. I sve u ovom najbujnijem mesecu kipti od života i radosti. U to vreme se budi i ono što je najduže čekalo
da sunce zablista.

 

[Poli46]

Tada sve miriše od žbunova jorgovana, malog drveta sa ljubičastim cvetovima skupljenih
u cvasti, ali ih i belih, ružičastih i žutih.

Slavu im je pronela Dolina jorgovana kada je srpski kralj Uroš I Nemanjić zemlju oko
korita reke Ibar zasadio jorgovanima jer mu je u Srbiju pristizala nevesta Jelena Anžujska,
a želeo je da je podseća na rodnu Provansu. Tako je kameni kraj postao pitom, a jorgovan
postao simbol prve ljubavi i mladalačke nevinosti.

 

[Poli46]

U to vreme polja na osunčanim brežuljcima se zašarene od plavih i ljubičastih cvetova
perunike ili irisa. Ona je kod starih Slovena bila posvećena bogu groma Perunu i njegovoj
ženi boginji Peruniki. Drugo ime iris dobio je po boginji Iridi, koja je poruke bogova šarala
dugom po nebu i slala ih ljudima. Tamo gde bi Perunov grom i Iridina duga dotakli zemlju,
izrastala bi po jedna perunika, svaki put druge boje.