Danas vernici obeležavaju Vidovdan

[Nina]

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika - Vidovdan.
Narod Vidovdan dovodi u vezu, s jedne strane sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.
Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine,
odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.
Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva,
ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

 

[Nina]

Običaji

Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.

U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.

Prvo šta ugledate ovog jutra uticaće na vaš život.
Vidovdan jedan je od najvećih i po svetkovanju izuzetno očuvan srpski praznik. U hrišćanskom kalendaru Sveti Vit ili Vid se praznuje od 1892. godine kao crkveni praznik.Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova, Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja.

Zato se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.
Samo ime ovog svetitelja, Vid, odredilo je najvećim delom i prirodu rituala koji su izvođeni na njemu posvećen dan.

Bilo je veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha.
Postoji i običaj da žene uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.

Takođe, postoji verovanje da na Vidovdan treba ustati pre zore, pogledati prema Suncu i reći: "Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!"

Na Vidovdan se svaki član domaćinstva u zoru umije vodom vidovkom, za koju se veruje da može da isceli mnoge rane i bolesti.
U selima pod Fruškom gorom, seljaci su se na praznik izjutra umivali rosom:

Ako na Vidovdan bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom.
Sa druge strane, ako bude oblačno, treba prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne povoljno delovati na useve.

 

[Mileta iz Talesa]

Po pravilu se danas ne radi nikakva majstorija .

 

[Belgradeboy]

Srećan praznik svima koji slave!

 

[skura58]

 

[Mileta iz Talesa]

U sustini nije razlog za slavlje , koncerte i svadbe .

Srećan praznik svima koji slave!

 

[V.M.Dokolenko]

Običaji

Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.

U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.

Prvo šta ugledate ovog jutra uticaće na vaš život.
Vidovdan jedan je od najvećih i po svetkovanju izuzetno očuvan srpski praznik. U hrišćanskom kalendaru Sveti Vit ili Vid se praznuje od 1892. godine kao crkveni praznik.Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova, Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja.

Zato se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.
Samo ime ovog svetitelja, Vid, odredilo je najvećim delom i prirodu rituala koji su izvođeni na njemu posvećen dan.

Bilo je veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha.
Postoji i običaj da žene uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.

Takođe, postoji verovanje da na Vidovdan treba ustati pre zore, pogledati prema Suncu i reći: "Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!"

Na Vidovdan se svaki član domaćinstva u zoru umije vodom vidovkom, za koju se veruje da može da isceli mnoge rane i bolesti.
U selima pod Fruškom gorom, seljaci su se na praznik izjutra umivali rosom:

Ako na Vidovdan bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom.
Sa druge strane, ako bude oblačno, treba prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne povoljno delovati na useve.

Sretna slava svima koji prinose zrtvu sv.Vidu.

 

[Belgradeboy]

U sustini nije razlog za slavlje , koncerte i svadbe .

Neki ljudi danas slave slavu.

 

[АнаиванГорд]

Po pravilu se danas ne radi nikakva majstorija .

Da, crveno je slovo.

 

[АнаиванГорд]

Srećan praznik svima koji slave!

Valjda obeležava!?

 

[Belgradeboy]

Valjda obeležava!?

Da, ali neko slavi slavu.

 

[АнаиванГорд]

Da, ali neko slavi slavu.

Ozbiljno?

 

[Belgradeboy]

Ozbiljno?

Da. Što ne bi?

 

[АнаиванГорд]

Da. Što ne bi?

A kako se zove slava?

 

[Belgradeboy]

A kako se zove slava?

Sveti Knez Lazar i mučenici. Spojena sveca Knez Lazar i Sveti Vid.

 

[АнаиванГорд]

Sveti Knez Lazar i mučenici. Spojena sveca Knez Lazar i Sveti Vid.

Sveti Vid, mislim da niko ne slavi. Jel si siguran da neko ima slavu Sv. Knez Lazar i svi srpski mučenici?

 

[Nina]

Vidovdan je srpski nacionalni i verski praznik koji se obeležava 28. juna po gregorijanskom, odnosno 15. juna po julijanskom kalendaru. Srpska pravoslavna crkva ga obeležava kao dan sećanja na kneza Lazara i srpske mučenike koji su pali u Kosovskoj bici protiv Osmanskog carstva 15. juna 1389. godine (po julijanskom kalendaru). Jedan je od najvećih srpskih praznika

 

[Nina]

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, stradanje kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika

 

[Nina]

Na srpskim pravoslavnim ikonama sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti..ili manastir Ravanaci koja ej njegova grobna kuca

 

[Nina]

Prema predanju crkve, uoči boja na Kosovu knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik:
„Kojem ćeš se privoljeti carstvu dal’ zemaljskom ili nebeskome?“

Na mestu bitke na Gazimestanu, kao endemska vrsta postoji crveni kosovski božur.
Prema narodnom verovanju, u ponoć uoči Vidovdana, reke postanu crvene i poteku uzvodno.