Danas se navršava 30 godina od prvih masovnih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića

[Restricted Area]

Od svih politicara jedino je Vuk Draskovic i njegova zena Danica bas dobili batina od Miloseviceve milicije.

Pametno jer ne daj boze da se on pitao za IT razvoj Srbije

A mozda je ovo na slici posledica tih batina #sumasisavsi

 

[Cosmopolite]

Za vreme Tita taj je odlazio po Africi da piše nekakve putopise , nije mnogo s-rao
Sada je pružio podršku Zvalji, jak je to revolucionar u 3 pm..

 

[djurapen]

Није истина, опет лажеш. Баш је Драшковић често подржавао неке политичаре чак и превише емотивно и без остатка. На пример, Ђинђића је током 1996 и почетком 1997 односно током протеста Коалиције "Заједно" изузетно подржавао све док се није открило да је Ђинђић ишао на разговоре са Смрдљошевићем, а да Вука није о томе обавестио.

Pricamo o 91, on je bio neprkosnoveni vodja opozicije cija je parola bila gde su srpski grobovi, tamo je Srbija, opozicija je njega podrzavali a ne obratno, to je bilo za javnost a kakve su planove imali za kasnije ne znam.

 

[Cosmopolite]

Pametno jer ne daj boze da se on pitao za IT razvoj Srbije

Pogledajte prilog 878400

A mozda je ovo na slici posledica tih batina #sumasisavsi

Vuk ti nije tu neki primer mada je pokazao da je za to glup.
Vecina tih politicara nema pojma da koristi kompijuter.

 

[zlatko01]

Od svih politicara jedino je Vuk Draskovic i njegova zena Danica bas dobili batina od Miloseviceve milicije.

to je tačno, ali su to i dobro naplatili

 

[Cosmopolite]

Vuk postaje antikomunista tek posle smrti Tita , do tada mu odgovarao polozaj i uloga u Jugoslovenskom drustvu

 

[комшија]

Pricamo o 91, on je bio neprkosnoveni vodja opozicije cija je parola bila gde su srpski grobovi, tamo je Srbija, opozicija je njega podrzavali a ne obratno, to je bilo za javnost a kakve su planove imali za kasnije ne znam.

Не лажи. Вук је у марту 1991 био против рата, подржавао је опстанак велике Југославијe и, попут љотићеваца који су живели у Енглеској које је тада посећивао, ЈАВНО је подржавао владу Анте Марковића. Вук је говорио да рат неће да донесе ништа добро и да ће Србија на крају и сама да настрада шта се и десило 1999те. То се твој dr Vjekoslav залагаo за Велику Србију, и сходно томе јавно подржао Смрдљошевића током мартовских дешавања 1991 када је уосталом и добио надимак Црвени Војвода.

 

[blooser]

Све је тачно шта је казао везано за 9.Март као и за Коалицију "Заједно". Победа те коалиције на локалним изборима 1996 заправо је тековина 9.Марта. Енергија 9.Марта се материјализовала у гласовима за Коалицију "Заједно", а у којој је неупоредиво најачи фактор био СПО. Тачно је и да је Ђинђић уieбо Коалицију "Заједно", па тако и Србију, бојкотом избора 1997 премда би тада Коалиција "Заједно" однела победу. И власт Смрдљошевића би већ тада пропала. Србија би се окренула Западу, не би било рата на Косову, не би било поновљених санкција УН нити интервенције НАТО пакта. Косово би остало у Србији. Међутим, тада је Ђинђић помогао Смрдљошевићу.
Тачно је и шта каже за 27.Март 1941. Да се разумемо, као комуниста ја волим што је дошло до 27.Марта јер је у наставку догађаја то довело до комунистичке револуције и до АВНОЈ-а када је Југославија постала република. Али за оне који су монархисти, десничари, који не воле партизански покрет и социјалистичку Југославију, није ми јасно због чега су они против те дипломатске победе кнеза Павла.
Е сад то што је Вук данас "у власти", па то треба више да се захвали Дани Драшковић која неће да материјално пропадне, него њему. Он је факат највећа политичка фигура опозиције деведесетих, највећи борац против Смрдљошевића и несумњиво про-западан политичар; штета је што није дошао он на власт уместо ДОС-а јер би данас били у Европској унији.

Susede, da li shvatas koliko si kontradiktoran?

Prvo napises "...kao komunista ja volim..." a onda kasnije napises "...и несумњиво про-западан политичар; штета је што није дошао он на власт уместо ДОС-а јер би данас били у Европској унији."

Ovo je kontradikcija. Ili VISE nisi komunista, ili nisi ni bio komunista nego prozapadno orijentisan. Oba ne idu zajedno.

Ne znam da li shvatas koliko sizofreno zvuci Komunisticka partija u recimo Svedskoj. Ili u Velikoj Britaniji. Jer komunisti se bore i propagiraju jednopartijski sistem, sto je u sustinskoj suprotnosti sa visestranacjem koje je zastupljeno u svim EU zemljama, narocito onim koje su i osnivaci (da iskljucimo ove istocnoevropske pridoslice sa svojim cudnim proslostima).
Cak neci ni da ulazim u takve crne rupe od rasprava tipa kako bi oduzeo privatnu imovinu Svedjanima i nacionalizovao fabrike. A kao komunista to bi ti bila sveta duznost i sustina politickog angazovanja.

Znaci zesca sizofrenija. Nije ni cudo sto si toliko kontradiktoran - cas me odusevis, cas ne mogu da verujem sta pises. Moras da se opredelis, i ti i drug ti Draskovic. Mislim, on se opredelio, covek ima CLANSKU KARTU (UDBE), ali se bojim da ti nemas (clansku kartu) te lelujas kao list na vetru.

I za kraj imam za tebe jednu zagonetku, specijalno za komunisticki rezim SFRJ: ko je to dozivotni vladar, ziveo u kraljevom dvoru, nosio iskljucivo bela odela i uniforme, bio vrhovni komandant vojske, pusio samo najskuplje tompuse, pio viski, imao jahte, vozove, blindirane mercedese, privodili mu zenske samo tako, pravili mu debilne rodjendanske proslave na fudbalskim terenima uz stafetu?
A onda imas onog Arifa Heralica cija slika je bila na novcanici 10 dinara koji je ceo zivot rmbao u rudniku i citiram Wiki

... који се разболео, постао хронични алкохоличар и са својом породицом живео у немаштини, те покушају да тражи новчану накнаду за коришћење његовог лика на новчаници ...
Ариф Хералић је имао једанаесторо деце. Пензионисао се 1961, као инвалид рада. Умро је у сиромаштву.

Odgovor: Ne, nije kralj, to je bio sef Komunisticke partije SFRJ Tito (necu da pise Josip Broz jer mu to nije bilo pravo ime, pa cemo ga nasloviti banditskim nadimkom po kome i jeste cuven). Nadam se da si shvatio poentu price o komunistima i "komunistima". Naime Tito i Arif Heralic bi, po komunistickom "ucenju", trebalo da budu jednaki u svakom pogledu - da zive u ADEKVATNO JEDNAKIM uslovima, sto znaci da bi Arif sa 11 dece trebalo da ima kucu sa 15 soba, a Tito 3-soban stan, trebali bi da puse iste cigare, idu na more istovetno, i tako dalje, i tako dalje. A bi kako bi, svi znamo dobro kako.

I za kraj da ne zaboravimo: tvoj ljubljeni Draskovic je radi za DB, ponavljam vec X-ti put. Mogu da ti navedem jos i Lecica, kao i Voju Brajovica. Za Seselja necu ni da pominjem, to se znalo javno jos 1990.

 

[Cosmopolite]

Не лажи. Вук је у марту 1991 био против рата, подржавао је опстанак велике Југославијe и, попут љотићеваца који су живели у Енглеској које је тада посећивао, ЈАВНО је подржавао владу Анте Марковића. Вук је говорио да рат неће да донесе ништа добро и да ће Србија на крају и сама да настрада шта се и десило 1999те. То се твој dr Vjekoslav залагаo за Велику Србију, и сходно томе јавно подржао Смрдљошевића током мартовских дешавања 1991 када је уосталом и добио надимак Црвени Војвода.

A kako si preživeo momenat kada je skidao Titovu sliku ili Djindjic kada je skidao petokraku?

 

[krinka5]

Pitanje za Komšu ;


"Bando crvena u krv si ogrezla samo pipni nas razbićemo vas."
Kome je ova pesma bila posvećena i na koga se to odnoslio "Bando crvena" ?

Komšin politički idol

 

[HEFESTOS 1]

Бlooser

Cekaj, ti stvarno ne znas da nase sluzbe bezbednosti rade za strane sluzbe?

Па, шокиран сам!

Onda necu ni da ulazim u raspravu, potpuno je besmisleno. Idi pa se obrazuj.

Можеш да ми препоручиш неки лицеј,,,?

A sto se tice "zute mantre" koliko znam to je izjavio tvoj *******i i to da se pohvali.

Па--- ти ли си, Комшија?

ti i Rostova ste SNS botine.

Да, ово је доказ...

 

[комшија]

A kako si preživeo momenat kada je skidao Titovu sliku ili Djindjic kada je skidao petokraku?

Kако сам већ написао, то је било време опште антикомунистичке хистерије и нас левичара, а који нисмо били чланови СПС-а или ЈУЛ-а, било је врло мало. Што се тиче Коалиције "Заједно", па за време сада већ легендарних шетњи када је на некој раскрници требало да се скрене лево онај што води виче "контра десно" само да не би рекао "лево", ето докле је то лудило ишло. Додуше, мора се рећи и то да су тада за огромну већину народа левица и СПС/ЈУЛ били синоними.
Из тог доба и познајем друга Ивана Златића из ПРЛ-а јер је он тада био активиста омладине СДУ, а која се те '96те издвојила из Грађанског савеза јер Жарко Кораћ није хтео са "равногорцима" у коалицију. Ту је Жарко остао "чист"; међутим, десет година касније, да би ушао у парламент, он улази у коалицију са ЛДП-ом који се залагао за нео-либерални капитализам.

 

[djurapen]

Не лажи. Вук је у марту 1991 био против рата, подржавао је опстанак велике Југославијe и, попут љотићеваца који су живели у Енглеској које је тада посећивао, ЈАВНО је подржавао владу Анте Марковића. Вук је говорио да рат неће да донесе ништа добро и да ће Србија на крају и сама да настрада шта се и десило 1999те. То се твој dr Vjekoslav залагаo за Велику Србију, и сходно томе јавно подржао Смрдљошевића током мартовских дешавања 1991 када је уосталом и добио надимак Црвени Војвода.

Не лажи. Вук је у марту 1991 био против рата, подржавао је опстанак велике Југославијe и, попут љотићеваца који су живели у Енглеској које је тада посећивао, ЈАВНО је подржавао владу Анте Марковића. Вук је говорио да рат неће да донесе ништа добро и да ће Србија на крају и сама да настрада шта се и десило 1999те. То се твој dr Vjekoslav залагаo за Велику Србију, и сходно томе јавно подржао Смрдљошевића током мартовских дешавања 1991 када је уосталом и добио надимак Црвени Војвода.

Vecina partijskih lidera u Srbiji smatralo je da Srbija treba da bude glavna u buducoj Jugoslaviji, ukljucujuci i Draskovica, komunisti se prikrili iza SPSa a vojska i sluzbe podrzavali i jedne i druge zato sto su i sami bili komunisti, ko je onda mogao da ostane sem crnogorskih komunista u takvoj Jugoslaviji?

 

[комшија]

Vecina partijskih lidera u Srbiji smatralo je da Srbija treba da bude glavna u buducoj Jugoslaviji, ukljucujuci i Draskovica, komunisti se prikrili iza SPSa a vojska i sluzbe podrzavali i jedne i druge zato sto su i sami bili komunisti, ko je onda mogao da ostane sem crnogorskih komunista u takvoj Jugoslaviji?

Не лажи бре, досадан си човече. Историјска је чињеница да се Вук Драшковић после првог изборног круга (први избори су били већински па је било два круга) у децембру 1990. године у згради Савезног Извршног већа званично срео са Антом Марковићем и тада је безрезервно подржао његов програм економских и демократских реформи, тражећи да из савезне владе отпусти генерале из про-совјетске генералске партије Савез комуниста - Покрет за Југославију (која ће се касније преименовати у ЈУЛ). Вук је тада тражио и да се Савезним законом деполитизује ЈНА односно да се генералима и официрима забрани страначко деловање (то је био и главни услов Словенаца да би остали у Југославији) као и да се хитно упути захтев за чланство Југославије у НАТО и Европској Заједници. Зато је Вук Драшковић и био означен као непријатељ бр.1

 

[комшија]

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: 99. deveti mart

09.03.2021.

Nije baš devedeset deveti, tek je trideseti deveti mart, ali ne treba sumnjati da će se i kroz šezdeset šest godina - ako u međuvremenu ne osvane Sudnji dan - na današnji dan pisati o velikim devetomartovskim demonstracijama, „propuštenoj šansi“, „simbolu otpora“, „borbi za demokratiju“ i ostalim tricama i kučinama srpske postkomunističke mitologije.


I ja sam bio jedan od učesnika velikih devetomartovskih demonstracija, tako da sam u potonjim godinama bio u prilici da upoređujem sve fantastičnija mitomanska nadograđivanja događaja sa (i dan danas) jasnim sećanjima na ono što se valjalo (ne događalo) po beogradskim ulicama.

Rekavši „valjalo“ hteo sam da kažem da mnogohvaljene demonstracije u suštini nisu bile politički događaj, pokušaj revolucije, nego elementarna nepogoda. Ideja devetomartovskih demonstracija - ako „ideja“ nije prejaka reč - koju demonstracioni mastermajndovi nisu ni krili, bila je vlažni san svih opozicija ovoga sveta - brzo i nasilno rušenje režima.


Da ne bi bilo zabune, meni je i dan-danas žao što Miloševićevev režim nije srušen - ne bi posle tog rušenja potekle reke meda i mleka, ali bi bila izbegnuta mnoga sranja koja nam i dan-danas izlaze na nos - štaviše, tog mi se devetog marta na momente činilo da je režim na ivici pada, i to uopšte nije bila iluzija, režim je u jednom momentu zaista pao, doduše na način na koji padne kompjuterski sistem. Budući, međutim, da nije bilo opozicionog nou-haua kako na brzinu instalirati novi operativni sistem, sistem je pomoću tenkovskog hardvera restartovan na fabrička podešavanja i nastavio da funkciniše sve do petog oktobra 2000, da bi ga posle tri godine, takođe u martu, Prvoosumnjičeni u zaveri za ubistvo Zorana Đinđića, Koštunica, ponovo vratio na fabrička podešavanja.


Za razliku od današnje, ondašnjoj se opoziciji mora oprostiti što je u rušenje dvestagodišnjeg zaumnog poretka zasnovanog na korupciji, površnoj politizaciji tupoumnosti i promociji najnižih strasti, krenula (dibidus karakteristično za Srbiju) bez ikakvog plana i bilo kakve ideje šta uraditi kad (i ako) vlast padne. U to vreme osim partizansko-četničkog, nikakvog drugog političkog iskustva nije bilo.


Ali joj se - takođe za razliku od današnje opozicije, koja bi da vlast nasilno sruši češući muda po beogradskim kafićima - mora odati priznanje za srčanost i odlučnost, sa Vukom Draškovićem na čelu, koji me stalno prekoreva da prećutkujem i minimizujem njegove zasluge, što nije tačno, ali Vuku nikad dosta.


Iz napred rečenog ne treba izvući zaključak da su devetomartovske demonstracije bile uzaludno traćenje energije, daleko od toga, veliki je njihov značaj, one su zapravo bile početak/začetak stvarnog političkog života u Srbiji, sve pre njih je bio ružan san, sve posle njih je ružna java. Ali je java.

 

[комшија]

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: 99. mart, drugi put

10.03.2021.

Napisah juče da je do 9. marta 1991. istorija Srbije bila ružan san, serija košmarnih amoka koji su vodili u seriju ratova i međusobnih pokolja, koji su, opet - u zavisnosti od ratne sreće - završavali ili u pobedničkim ili u gubitničkim amocima dugog trajanja.

Utuvite ovo: ratni cilj niza ratova koji je Miloševićeva hunta pokrenula ubrzo posle devetomartovskih demonstracija nije bio stvaranje „velike Srbije“, nego očuvanje vekovnog statusa kvo i borba protiv najvećeg srpskog dušmanina - realnosti (a ako se usput nešto otme i nešto i zaradi, tim bolje).

Od 9. marta naovamo Srbija nekako guzelja po bespućima povijesne zbiljnosti. Ne ide joj baš najbolje - neki kažu da joj ide katastrofalno, ali se čak ni rezervni Milošević - koga je Kitaj Gorod lukavo ubacio u redove opozicije kao „spavača“ - takozvani Koštunica, nije odvažio da povede još jedan rat protiv realnosti, nego je pokušao da realnosti nametne svoje uslove. Ako to neko nije razumeo, samo je trebalo da ode u Guču i sve bi mu postalo jasno.


Nakon što je postđinđićevska DS s Tadićem na čelu (i Ćosićem iza Tadićevih leđa) mic po mic vratila Srbiju na stari put grešnika, to jest na stazu zavetnosti, identitetluka, češljanja baba dok selo gori i geopolitike dobar dan svete na sve četir strane, i nakon što je stvar u svoje ruke (s punim pravom, nota bene) preuzeo u tu materiju mnogo upućeniji SNS, Vučiću više nije na pamet padalo da duva u ratne trube, iako je na raspolaganju imao više „migova 29“ nego što ih je imao Milošević.


Pisac hoće da kaže da je Vučić - suprotno svojim najdubljim uverenjima - shvatio šta je realnost i kuda vode opštenacionalno samosažaljenje i posledični amoci. I sada pokušava da uradi nešto u toj skrnavoj realnosti, da je nekako oblikuje; seče uveta, krpi dupeta, gradi auto-puteve (za čistu desetku) podiže spomenike (za neprelaznu ocena), ali - radi. Maksimalistima iz Euromahale i Krugova dvojke - koji nameravaju da sruše Vučića češući muda po kafićima - sve to izgleda da te bog sačuva, ali utuvite i ovo - Vučić nije kreator rugobe srpske realnosti, on ju je samo, malo delovanjem, malo nedelovanjem, pokazao onakvom kakva jeste. E sad, pred tom se realnošću, takvom kakva jeste, kao u pesmi Lepe Lukić račvaju dva putića. Jedan vodi ka postepenoj konsolidaciji i napretku, drugi ka rđavoj beskonačnosti involucije. Kojim će putem Srbija krenuti, ostaje da se vidi.


Deveti mart je bio prva etapa na mučnom (i neizvesnom) putu transformacije Srbije iz začaranog orijentalnog karavilajeta u ne baš naročito bogatu ni sređenu - nemamo mi visinu za to - ali realnu i stabilnu državu. Dakle, energija devetomartovskog protesta nije uludo straćena i nije nikakva šteta što Milošević nije tada „pao“, a njegovo mesto zauzeo neko drugi, jer bi taj drugi - kako se pokazalo kad je rezervni Milošević prigrabio svu vlast - bio isti, a možda i gori.