upadoh u po priche , jo oj oj
nikad ...niti cu...bar ne onakva , kako bi trebalo ili kako okolni svet ocekuje od mene...i to nije nikakav inat , niti odluka, vec ebiga tako je...nikakav pokusaj neke kvazi orginalnosti, ili pseudonepripadanja...ne..ne....vec , samo jedno obicno je bi ga ta ko je i sta sad sa svim tim...ima valjda negde jos neko jato sto se rasprsilo , tako daleko, na sve strane da se vise ni ne trazi...
hm, a dan kad sam shvatila da sam (ne)dobro-dosla
u svet matorih i odraslih...huh...cini mi se da sam se stara rodila, da sam oduvek zbog neceg brinula od sudbine Planete do pilica...i nazalost NIKADA u zivotu nisam osetila sta znaci biti bezbrizan iliti ,,bez brige i pameti" , a to opet nije samo moja zasluga...naravno sve to racunam od momenta svesnog stanja, od kad pocinje jasno zapazanje i pamcenje...i da vidis ono sto se ne vidi i osetish ono shto se ne izgovori...tragove misli, golim okom providne...nevidljive ....impulse energije koje putuju kroz etar sveta odraslih...
ali da se drzim pocetne misli ,,taj neki dan" : mozda onda kad sam konacno shvatila koliko su obicne i normalne reci ,,nikad vise", ,,kasno", ,,svejedno", nije vazno", ,,dobrovoljna amnezija'' , ,,mentalna anestezija ", ,,pusti sve "...dan kad sam se nasmejala svojim starim problemima , dilemama i suzama...dan kad sam shvatila da jesam ono cemu sam se nekad cudila i obecavala sebi da nikad necu ja biti takva: ,,beznacajni tockic u mehanizmu svetske industrije ,nemilosrdne industrije koja drobi i mrvi ziva bica, tockic bez mozga koji se vrti da bi jeo,,,tockic koji ne vidi pse lutalice, ugrozene vrste (ono kao sta je to ne budali matere ti), koji nijemo prihvata igru zakona dzungle....tockic koji ostavlja iza sebe sve sto ga vuce nazad, bez milosti , bez okretanja u RL ,,srvajver"...tockic koji zna cemu sluzi ljubav, a chemu rechi...cemu suze, a cemu dela...i vasiona cela (rimuje se)...dan kad je sve postalo vidjeno, dosadno, predvidivo...dan kad sam bacila starinsko koplje i nabavila ono rasklopivo - met"la ga u torbu i uvezbala da kazem ,,da" , a za ostatak misli pritisnem tipku ,,mute"...kad naucis sta je laz, manipulacija, licemerje, gluma, saplitanje, obrises krvava kolena i konacno shvatiss da nisi pao slucajno, kao sto si nekada mislio , vec...da su uvek ponekad negde grupe autora, nemira...a smejes se...sebi...kako je lepo kad si sada odrastao pa ...manje boli...pa ne boli...pa kad se koza skorila, ochvrsla vise ne boli nikako...a onda shutka...i, da ...pa i nije neka jaka stvar biti odrastao...mislim...nako...
samo ne znam kako izdrzati u gledanju , slusanju svega sto se stalno ponavlja, vrti jedno te isto, koliko jos puta slusati jedne te iste pesme, nostalgicne hitove, likove iz naftalina koje periodicno vade po potrebi trzista ...zeeev....i tako
jer smatram da su duhovne vrednosti u čoveku... i iz njega se bude...
